Sla­vjan­ska či­ta­o­ni­ca u Do­bro­ti, va­žan obje­kat kul­tur­ne isto­ri­je Bo­ke Ko­tor­ske i već 153 go­di­ne svje­do­čan­stvo iden­ti­te­ta Bo­ke­lja, usko­ro će bi­ti ob­no­vlje­na sred­stvi­ma Op­šti­ne Ko­tor. Mje­sna za­jed­ni­ca Do­bro­ta 1, či­ja se kan­ce­la­ri­ja na­la­zi u ovoj zgra­di, po­kre­nu­la je pro­je­kat re­sta­u­ra­ci­je Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce. Zgra­da Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce, ne­ka­da osnov­ne ško­le, da­nas Do­ma kul­tu­re u Do­bro­ti, iako je re­gi­stro­va­na kao spo­me­nik kul­tu­re tre­će ka­te­go­ri­je, svo­jim iz­gle­dom oda­je uti­sak za­pu­šte­no­sti i ne­bri­ge. Dvo­ri­šte pu­no ko­ro­va, ka­me­no ste­pe­ni­šte s oba­le za­ra­slo u tra­vu, šku­re u fa­zi tru­lje­nja. De­jan Adžić, pred­sjed­nik MZ ka­že da je pri­je 12 go­di­na zgra­da bi­la pot­pu­no de­va­sti­ra­na, te da je is­klju­či­vom ra­dom ak­ti­vi­sta MZ Do­bro­ta 1 pri­ve­de­na na­mje­ni. Oni su svo­jim sred­stvi­ma kre­či­li, far­ba­li sto­la­ri­ju, sre­đi­va­li krov, odr­ža­va­li obje­kat „u kon­di­ci­ji“.
- Sla­vjan­ska či­ta­o­ni­ca osta­je u ga­ba­ri­ti­ma u ko­ji­ma je­ste, ne­će bi­ti do­gra­đi­va­nja. Ona je spo­me­nik kul­tu­re, ni­ko od nas ne­ma pra­vo da de­va­sti­ra kul­tur­no na­slje­đe. Za­ko­nom o bu­dže­tu ove go­di­ne smo de­fi­ni­sa­li 200 hi­lja­da eura za re­sta­u­ra­ci­ju Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce, ako bu­de po­treb­no još sred­sta­va, za­o­kru­ži­će­mo fi­nan­si­ra­nje objek­ta u na­red­noj go­di­ni. Kon­cep­tom sa­na­ci­je smo već ap­sol­vi­ra­li idej­ni pro­je­kat i sa­da tra­ži­mo naj­svr­sis­hod­ni­ju va­ri­jan­tu za sa­ni­ra­nje Do­ma – di­le­ma je da li da se učvr­šći­va­nje objek­ta ra­di be­ton­skom plo­čom ili ne­kom la­ga­nom kon­struk­ci­jom - ka­že Adžić za „Dan”. Pred­sjed­nik MZ do­da­je:
- Na­mje­ra nam je da ne mi­je­nja­ju­ći ar­hi­tek­ton­ski iz­gled zgra­de, u gor­njem ni­vou Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce de­fi­ni­še­mo na­mjen­ske pro­sto­ri­je za­vi­sno od po­tre­ba- ne­ke kut­ke za oču­va­nje i pre­zen­ta­ci­ju tra­di­ci­o­nal­ne do­brot­ske čip­ke, gra­đe ko­ja mo­že da pri­ka­že isto­ri­jat Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce, da mo­ti­vi­še­mo gra­đa­ne Do­bro­te da se i da­lje oku­plja­ju po­sred­stvom NVO. Pla­ni­ra­no je da u zgra­di osta­ne je­dan ugo­sti­telj­ski obje­kat, da se na­pra­vi ve­li­ka po­li­va­lent­na sa­la, te ma­nja sa­la za vjen­ča­nja, s ob­zi­rom da je sa­da iz­mje­šte­na iz zgra­de Op­šti­ne Ko­tor u Cen­tar za kul­tu­ru. Ta­mo smo do sa­da ima­li ak­tiv že­na, bi­li su ma­sken­ba­li, džu­do-klub, fit­nes, te že­li­mo da una­pre­di­mo taj dio. Pla­ni­ra­mo da po­ve­že­mo je­din­stve­nu po­vr­ši­nu od 480 kva­dra­ta gdje će mo­ći da se oba­vlja ši­rok re­per­to­ar na­mje­na, na­gla­sio je Adžić.
Po mi­šlje­nju prof. Mi­len­ka M. Pa­si­no­vi­ća, ko­ji se po­zi­va na Za­kon o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra, zgra­da Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce pred­sta­vlja i ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro, jer je „kul­tur­no i zna­me­ni­to mje­sto“.
- Za­pra­vo, to je mje­sto u ko­me je sa­zri­je­va­la na­ci­o­nal­na svi­jest i sa­ču­va­ni na­rod­ni je­zik, za­sta­va, obi­ča­ji, fol­klor, tra­di­ci­ja, kul­tu­ra... Sa­ču­va­na je iden­ti­tet­ska oso­be­nost jed­nog na­ro­da. Zbog če­ga on­da, obje­kat po­dig­nut pri­je 150 go­di­na, kao isto­rij­ski i ar­hi­tek­ton­ski, ne bi, u skla­du sa Za­ko­nom o za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra, čl.17, stav 5, bio tre­ti­ran ikao „kul­tur­no i zna­me­ni­to mje­sto“ i ti­me za­slu­žio upis u Ne­ma­te­ri­jal­nu kul­tur­nu ba­šti­nu - pi­ta prof. Pa­si­no­vić u svom član­ku u Go­di­šnja­ku Po­mor­skog mu­ze­ja 2011/12.
- Za­pu­šte­na spo­lja, iz­nu­tra de­gra­di­ra­na ne­kim sa­dr­ža­ji­ma u njoj, ali ne­ki­ma i oko nje. Onaj ko je ko­ri­sti, oči­gled­no, ne vo­di do­volj­no bri­gu o njoj. Ali ni onaj ko tre­ba da vo­di bri­gu o kul­tur­nim do­bri­ma kao di­je­lu kul­tur­ne ba­šti­ne Cr­ne Go­re, Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, ni­je ma­nje od­go­vor­na za po­sto­je­će sta­nje zgra­de - pri­mje­ću­je Pa­si­no­vić.
M.D.Po­po­vić

Još ma­lo o isto­ri­ji či­ta­o­ni­ce

Sla­vjan­ska či­ta­o­ni­ca u Do­bro­ti, pi­še Pa­si­no­vić, po­dig­nu­ta je 1862. go­di­ne, ka­da je do­ni­jet i njen Sta­tut. Osno­va­na je na­kon na­rod­nog pre­po­ro­da 1848. go­di­ne, po­sli­je sla­vjan­skih či­ta­o­ni­ca u Ko­to­ru (1849.) i na Pr­ča­nju (1861). Naj­pri­je je bi­la smje­šte­na u zgra­di osnov­ne ško­le u Do­bro­ti, da bi 1902. go­di­ne bi­la pre­se­lje­na u sa­da­šnju zgra­du. Vra­ća­nje na­ci­o­nal­nim osje­ća­ji­ma, kul­tu­ri i je­zi­ku, je bi­la su­šti­na pre­po­ro­da, što su pre­po­zna­li i osni­va­či Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce u Do­bro­ti. Nje­ni po­ča­sni čla­no­vi bi­li su knjaz Ni­ko­la, bi­skup Jo­sip Ju­raj Štro­sma­jer, La­zar Ma­mu­la, dal­ma­tin­ski na­mje­snik i Stje­pan Vi­tez Doj­mi de Lu­pis, okru­žni ka­pe­tan Bo­ke Ko­tor­ske.

Isto­rij­ski spo­me­nik

Sla­vjan­ska či­ta­o­ni­ca je iz zgra­de osnov­ne ško­le u Do­bro­ti 1902. go­di­ne pre­se­lje­na u da­na­šnji obje­kat, ko­ji je sa­gra­đen za­la­ga­njem Ma­ta Kr­sto­va Ra­di­mi­ra, Pa­va Vi­do­va Ra­di­mi­ra i Ka­ro­li­ne Dab­če­vić ko­ja je po­kloa­ni­la kle­sa­ni ka­men za nje­nu fa­sa­du. Njen pr­vi pred­sjed­nik bio je ka­pe­tan Vi­do Ka­me­na­ro­vić. Dje­lat­nost Sla­vjan­ske či­ta­o­ni­ce bi­la je za­bra­nje­na 1914. go­di­ne, ali je ubr­zo po­tom ob­no­vlje­na osni­va­njem no­vih dru­šta­va – Dru­štvo ča­snih se­sta­ra Sr­ca Isu­so­va (1932. go­di­ne), kul­tur­no umjet­nič­kih dru­šta­va „Zo­ra, „Do­bro­ta“, Bo­ko­ko­tor­sko žen­sko udru­že­nje za nje­go­va­nje na­rod­nih ru­ko­tvo­ri­na (do­brot­ske čip­ke), kao i Pri­vred­no-kul­tur­no dru­štvo „Na­rod­na slo­ga“. U vri­je­me ita­li­jan­ske oku­pa­ci­je Sla­vjan­ska či­ta­o­ni­ca je ras­pu­šte­na, a for­mal­no ni­je bi­la uki­nu­ta ni na­kon za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, ka­da je umje­sto nje osno­van Dom kul­tu­re Do­bro­ta. Na pro­če­lju zgra­de, pre­ma mo­ru, is­tak­nu­ta je spo­men plo­ča pa­lim bor­ci­ma NOR-a.