Op­šti­na Nik­šić, UNI­KAT Ce­ti­nje i Cen­tar za kul­tu­ru gra­da pod­no Tre­bje­se or­ga­ni­za­to­ri su iz­lo­žbe „Cr­no­gor­ska isto­ri­ja pam­ti” ko­ja je otvo­re­na u nik­šić­kim ga­le­ri­ja­ma „Ni­ko­la I” i „Ili­ja Šo­ba­jić”. Po­stav­ku, či­ji je autor Zo­ran B. Ze­ko­vić, či­ni oko 60 ori­gi­nal­nih fo­to­gra­fi­ja iz Cr­ne Go­re, pred­sta­vlje­nih u ve­li­kom for­ma­tu, a ko­je su na­pra­vlje­ne s kra­ja 19. i po­čet­kom 20. vi­je­ka. Ze­ko­vić, ko­ji je po­ri­je­klom iz Nik­ši­ća iz ko­jeg je, ka­ko je ka­zao, osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka oti­šao vo­zom „ći­rom” u Evro­pu i svi­jet, bo­ga­tu ko­lek­ci­ju da­ri­vao je svom rod­nom gra­du. Po­znat je kao ko­lek­ci­o­nar ko­ji već du­ži pe­ri­od ču­va cr­no­gor­sku kul­tur­nu ba­šti­nu i isto­rij­sko na­sle­đe. Pre­zen­to­va­ni ra­do­vi dje­lo su Ru­dol­fa Mo­sin­ge­ra, Te­o­do­ra Va­le­ria, Vil­kin­so­na, Lu­dvi­ga Ku­be, Tej­lo­ra, Euge­na Ro­nja­ta, Fre­de­ri­ka So­ri­e­ua, Fre­ja, te Ka­tri­se Ni­kol­son i broj­nih dru­gih umjet­ni­ka ko­ji su bo­ra­vi­li n pod­ruč­ju Cr­ne Go­re.Za njih na­ša ze­mlja pred­sta­vlja­la je ve­li­ku in­spi­ra­ci­ju ko­ju su oni bi­lje­ži­li, sva­ko na svoj na­čin osta­vlja­ju­ći ta­ko po­dat­ke o ži­vo­tu na ovim pro­sto­ri­ma po­put mo­ti­va su­ro­bih cr­no­gor­skih pred­je­la, ur­ba­ne sre­di­ne, te por­tre­te po­zna­tih lič­no­sti. Autor je po­jan­sio da je na­slov iz­lo­žbe­u­zet iz tek­sta ese­ja „Cr­na go­ra kao za­vi­čaj” Mi­lo­va­na Đi­la­sa.
– On je u tom ese­ju za­pi­sao: „Ne zna se mno­go o Cr­noj Go­ri, do­i­sta...ali istin­ska cr­no­gor­ska isto­ri­ja, ono što ot­kri­va nje­no bi­će - to su nje­ni mo­ti­vi”. Ilo­žba je za­mi­šlje­na na te­me­lji­ma kom­pa­ra­tiv­no-ana­li­tič­kih is­tra­ži­va­nja, istin­skih isto­rij­skih ar­ti­fa­ka­ta, a po­seb­no ko­lek­ci­ja fo­to­gra­fi­ja, ba­kro­re­za i ba­kro­pi­sa ko­je se na­la­ze u ko­lek­ci­ja­ma Uni­ka­ta sa Ce­ti­nja, ka­zao je Ze­ko­vić.
Ne­u­mor­ni sa­ku­pljač is­ta­kao je da ni sam ne zna šta sve po­sje­du­je o Cr­noj Go­ri u svo­joj ko­lek­ci­ji. Do­sta to­ga pri­ba­vio je brat­ske Ru­si­je, ali i iz Ame­ri­ke gdje se svo­je­vre­me­no od­se­li­lo vi­še od 20 hi­lja­da Cr­no­go­ra­ca.
– U raz­go­vo­ru sa ne­kim od pri­je ne­ko­li­ko go­di­na do­šao sam do po­da­tka da je na Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru po­sto­jao sat. Uspje­li smo da ga pro­na­đe­mo i na­dam se da će­mo ga ubr­zo vra­ti­ti na mje­sto gdje je ne­ka­da bio, na­ja­vio je Ze­ko­vić ko­ji je ina­če i pred­sjed­nik Fon­da­ci­je „Ist Ri­ver-Mon­te­ne­gro ZBZ-Bri­sel,Bel­gi­ja„ ko­ja je i po­kri­vi­telj iz­lo­žbe u Nik­ši­ću.
Otva­ra­ju­ći uz­lo­žbu di­rek­tor nik­šić­kog Cen­tra za kul­tu­ru Pe­ko Nik­če­vić is­ta­kao je da je pred­sta­vljen sa­mo dje­lić bo­ga­te isto­ri­je i tra­di­ci­je Cr­ne Go­re, dje­lić ono­ga ka­ko su nas vi­dje­li lju­di ko­ji su do­la­zi­li iz dru­gih ze­ma­lja.
– Po­ne­kad bi se tre­ba­li okre­nu­ti i po­gle­da­ti ka­ko su nas vi­dje­li dru­gi, pa mo­žda i tim oči­ma po­če­ti se­be da gle­da­mo. Či­ni mi se da bi ima­li vi­še sa­mo­po­što­va­nja ne­go što ga ima­mo, a za to za­i­sta ima­mo i de­be­le raz­lo­ge, re­kao je iz­me­đu osta­log Nik­če­vić.
B.B.