Po­stav­ka ruč­no ra­đe­nih pred­me­ta od mu­ra­no sta­kla iz umjet­nič­ke ra­di­o­ni­ce An­ge­li­ne Jan­ko­vić iz Ko­to­ra, pri­vu­kla je ve­li­ku pa­žnju broj­ne pu­bli­ke, ko­ja je u pa­la­ti Gr­gu­ri­na - Po­mor­skom mu­ze­ju, ima­la pri­li­ku da uži­va u ga­le­ri­ji ma­što­vi­tih ukra­sa u spek­tru du­gi­nih bo­ja. Per­le, na­kit i fi­gu­re An­ge­li­na iz­ra­đu­je već tre­ću go­di­nu za­hva­lju­ju­ći Za­jed­ni­ci Ita­li­ja­na Cr­ne Go­re iz Ko­to­ra, ko­ja joj je omo­gu­ći­la da, uz po­dr­šku Aso­ci­ja­ci­je Ve­ne­ci­ja­na­ca u svi­je­tu, ode u ško­lu za iz­ra­du pred­me­ta od sta­kla Aba­te Za­ne­ti na ostr­vu Mu­ra­no. U za­htjev­nom pro­ce­su iz­ra­de sta­klo se za­gri­ja­va na 1200 ste­pe­ni, a An­ge­li­na ga vje­što ob­li­ku­je u per­li­ce, fi­gu­ri­ce, kom­bi­nu­ju­ći raz­ne bo­je.
- Bo­ra­vak u Ve­ne­ci­ji je je­dan od pe­ri­o­da mog ži­vo­ta ko­jeg se naj­ra­di­je sje­ćam, is­pu­njen uče­njem o taj­na­ma ob­ra­de sta­kla uz ne­se­bič­nu po­moć na­ših uči­te­lja i istin­sku do­bro­do­šli­cu ko­ju smo osje­ća­li na sva­kom ko­ra­ku. Ima­la sam pri­li­ku da do­ži­vim Ve­ne­ci­ju, ne kao je­dan od mi­li­o­na tu­ri­sta ko­ji je go­di­šnje po­sje­ću­ju, već kao do­bro­do­šao gost iz kra­ja ko­ji je za­i­sta sto­lje­ći­ma bio ne­ras­ki­di­vi dio Se­re­ni­si­me u naj­zna­čaj­ni­jem pe­ri­o­du nje­nog po­sto­ja­nja. Na­dam se da ću ovom mo­jom iz­lo­žbom po­kre­nu­ti uspa­va­nu kre­a­tiv­nost mno­gih mo­jih su­gra­đa­na da oži­ve sta­re za­na­te, jer su za­na­tli­je, ko­ji su če­sto bi­li vr­sni umjet­ni­ci, od­re­đi­va­li li­ce i raz­voj na­šeg gra­da ka­kvog da­nas ima­mo, ka­za­la je Jan­ko­vić, po­sve­ću­ju­ći iz­lo­žbu po­koj­nim umjet­ni­ci­ma - se­stri i ocu.
Iz­ra­ža­va­ju­ći za­do­volj­stvo što je za­nat ob­ra­de mu­ra­no sta­kla pre­ni­jet i u Bo­ku Ko­tor­sku, Bru­no Đu­ze­pe Mo­re­to, pred­sjed­nik Udru­že­nja Ve­ne­ci­ja­na­ca u svi­je­tu, na­gla­sio da po­dr­ža­va An­ge­li­nu zbog to­ga što je ona uspje­la da za ja­ko krat­ko vri­je­me sa­vla­da ovu umjet­nost, jer za rad sa mu­ra­no sta­klom po­treb­no je ima­ti du­šu. Mo­re­to je is­ta­kao da je gru­pa že­na iz Ko­to­ra po­ha­đa­la i kurs pra­vlje­nja mu­ra­no čip­ke, te na­ja­vio ob­no­vu tog kur­sa, ali u iz­ra­di zlat­nim ni­ti­ma, kao i sed­mo­dnev­ni kurs re­sta­u­ra­ci­je zla­tar­skih pro­iz­vo­da i Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra.
Mu­ra­no sta­klo je po­zna­to već hi­lja­du go­di­na ali i da­lje osva­ja svo­jom pre­fi­nje­no­šću i či­sto­tom, s ob­zi­rom da se za nje­go­vu iz­ra­du ko­ri­sti kvarc­ni šlju­nak, umje­sto obič­nog, ka­za­la je Je­le­na Ka­ra­džić, et­no­log Po­mor­skog mu­ze­ja i ob­ja­sni­la da se šlju­nak raz­vr­sta­va po kva­li­te­tu, a on­da se od naj­bo­ljih pri­mje­ra­ka, bez pri­mje­sa i me­ta­la, pro­iz­vo­di kri­stal­no sta­klo, ta­ko što se kvarc­ni šlju­nak za­gri­je­va do tač­ke usi­ja­nja i na­glo hla­di u vo­di i mi­je­nja se uz do­da­tak spe­ci­jal­nog bilj­nog pra­ha. Do­bi­je­na smje­sa se za­gri­je­va i to­pi na vi­so­koj tem­pe­ra­tu­ri uz stal­no mi­je­ša­nje. Na­kon to­ga se kri­stal­no sta­klo hla­di u vo­di. Ovaj pro­ces pre­to­plja­va­nja se oba­vlja ne­ko­li­ko pu­ta, a na kra­ju se smje­si do­da­je prah man­ga­na i ras­to­plje­na smje­sa se ob­li­ku­je u šip­ke ko­je se ko­ri­ste za iz­ra­du mu­ra­no na­ki­ta i ukra­snih pred­me­ta. Za bo­je­nje mu­ra­no sta­kla ko­ri­ste se pri­rod­ne bo­je.
- Na­kit od mu­ra­no sta­kla iz ra­di­o­ni­ce go­spo­đe An­ge­li­ne Jan­ko­vić pred­sta­vlja naj­ljep­ši spoj tra­di­ci­je i sa­vre­me­nog. Ogr­li­ce, na­ru­kvi­ce, pri­vje­sci, na­u­šni­ce, igle za ko­su, pr­ste­nje, sva­ki pred­met, ka­da ga uz­me­te u ru­ku, je­ste po­se­ban. Pre­div­ne bo­je, bez­broj pla­vih ni­jan­si, ze­le­ne, cr­ve­na, za­pra­vo ra­zno­lik ko­lo­rit, a sve bi se mo­glo za­jed­no na­ni­za­ti u jed­nu sklad­nu pa­le­tu, is­ta­kla je do­da­ju­ći da ovi div­ni pri­mjer­ci pri­sta­ju že­na­ma svih do­bi, uku­sa i ras­po­lo­že­nja, ka­za­la je Ka­ra­džić otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu. Ve­če je mu­zi­kom za­či­ni­la fla­u­tist­ki­nja Jo­va­na Mr­šu­lja, uče­ni­ca Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan”, a pro­gram je na­dah­nu­to vo­di­la Do­lo­res Fa­bi­an, ko­ja je ujed­no bi­la i pre­vo­di­lac sa ita­li­jan­skog.
M.D.P.


Da oži­vi Za­nat­ska uli­ca u Sta­rom gra­du

U pr­voj po­lo­vi­ni 14. vi­je­ka u Ko­to­ru bi­lo je 23 raz­li­či­ta za­na­ta - 31 zla­tar, 25 obu­ća­ra, 22 zi­da­ra i ka­me­no­re­sca, ko­va­ča, sto­la­ra, kr­zna­ra... Cr­na Go­ra ra­di na po­pi­su ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne, a u sa­mom Ko­to­ru po­sto­ji ide­ja o oži­vlja­va­nju Za­nat­ske uli­ce.
- U Po­mor­skom mu­ze­ju ču­va­ju se iz­van­red­ni pri­mjer­ci ko­tor­skih za­na­tli­ja, nji­hov rad oti­snut je na sta­rom oruž­ju i na­ki­tu, škri­nja­ma, di­je­lo­vi­ma no­šnje, ukra­še­ne zla­to­ve­zom, fi­li­gran­skim dug­ma­di­ma i do­brot­skom čip­kom. Za­nat­ska uli­ca još uvi­jek ži­vi u do­ku­men­ti­ma iz ko­tor­skog Ar­hi­va i u mu­zej­skim pred­me­ti­ma, vje­ru­jem da je do­šlo vri­je­me da po­no­vo iz Ko­to­ra, kao ne­ka­da, od­la­ze u svi­jet umjet­nič­ka dje­la, pro­iz­vod ko­tor­skih za­na­tli­ja, po­ru­či­la je Je­le­na Ka­ra­džić.