Dje­lo ,,Kar­ta u jed­nom smje­ru”, već sa­da, žan­rov­ski, u raz­go­vor­nom dis­kur­su, zo­ve­mo sa­mo ,,Kar­tom” što je znak da se knji­ga sro­di­la sa na­ma i da smo se mi sro­di­li sa njom kao nje­ni či­ta­o­ci. Ovaj knji­žev­ni tekst na­stao je ne­sum­nji­vo do­ne­kle in­spi­ri­san drev­nom mi­šlju da je umjet­nost sa­ži­ma­nja ne­ka­da jed­na­ka umjet­no­sti pi­sa­nja – ka­zao je iz­me­đu osta­log prof. Ra­do­je Fe­mić na pred­sta­vlja­nju knji­ge ,,Kar­ta u jed­nom smje­ru” Alek­san­dra Ob­ra­do­vi­ća u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri.
Fe­mić je do­dao da je dje­lo žan­rov­ski uslo­žnje­no, te da ga je sa tog aspek­ta te­ško de­fi­ni­sa­ti, što ini­ci­ra po­tre­bu nas kao či­ta­la­ca da se vi­še an­ga­žu­je­mo u pro­ce­su de­ko­di­ra­nja slo­je­vi­tih zna­če­nja.
- Pri­po­vje­dač­ka stra­te­gi­ja je iz­gra­đe­na na taj na­čin da ne po­sto­ji po­vla­šćen knji­žev­ni ju­nak, već po­sto­ji vi­še knji­žev­nih ju­na­ka ko­ji ima­ju po jed­nu di­o­ni­cu na­ra­tiv­nog ma­te­ri­ja­la či­ji su no­si­o­ci i kroz taj na­čin sa­gle­da­va­mo nji­ho­ve ka­rak­ter­ne oso­bi­ne – ka­zao je Fe­mić. Do­da­je da je osnov­na mi­sao ko­ja je ide­ja vo­di­lja ro­ma­na, sa­dr­ža­na u sa­mom na­slo­vu, te da afir­mi­še u li­te­rar­nom smi­slu me­ta­fo­ru pu­ta, od­no­sno kre­ta­nja, ko­ja ak­ti­vi­ra sim­bo­li­ku na­pre­do­va­nja.
- Iz Ob­ra­do­vi­će­vog tek­sta, a to mo­ra­mo pri­mi­je­ti­ti, iz­bi­ja eru­di­ci­ja i jed­na gu­sta in­ter­tek­stu­al­na pre­mre­že­nost i ap­so­lut­na upu­će­nost auto­ra u stva­ri od li­te­ra­tu­re – ka­zao je Fe­mić.
O Ob­ra­do­vi­će­voj knji­zi go­vo­rio je i prof. Bo­jan Ra­je­vić.
- Ro­man ,,Kar­ta u jed­nom smje­ru” ima jed­nu fi­nu do­zu an­ga­žo­va­no­sti ko­ja se sa­sto­ji u to­me da on sud­bi­nu ko­ju či­ni lajt mo­ti­vom po­sma­tra kao dru­štve­no uslo­vljen fe­no­men – ka­zao je Ra­je­vić. Do­dao je da u ro­ma­nu po­sto­ji upu­ći­va­nje na do­ga­đa­je iz de­ve­de­se­tih, ra­to­ve, in­fla­ci­ju, te da ro­man u do­broj mje­ri tre­ti­ra na­še vri­je­me kao još uvi­jek po­sli­je­rat­no.
- Na kra­ju ima­mo i upu­ći­va­nje na na­šu sa­vre­me­nu zbi­lju ko­ja se ta­ko­đe po­ka­zu­je kao vr­lo moć­na da ob­li­ku­je na­še sud­bi­ne. Vr­lo br­zo sam pro­či­tao ovaj ro­man jer se za­i­sta ra­di o šti­vu ko­je vas ne pu­šta da ga is­pu­sti­te iz ru­ku dok za­i­sta ne do­đe­te do kra­ja – za­klju­čio je Ra­je­vić.
Mo­de­ra­tor ve­če­ri bio je prof. Mi­lo­rad Du­ru­to­vić ko­ji je ta­ko­đe iz­nio od­re­đe­ne im­pre­si­je o dje­lu.
- Re­kao bih da ova knji­ga in­kli­ni­ra ka ne­če­mu što mi na­zi­va­mo ,,ma­gič­ni re­a­li­zam”. Ta­ko­đe, ova knji­ga po­sje­du­je ne­ke ele­men­te fan­ta­sti­ke, a to je ža­nr u ko­me se Ob­ra­do­vić ra­ni­je opro­bao. Vo­lio bih da se ova knji­ga pre­ra­di, adap­ti­ra ili pri­re­di u je­dan ob­lik film­skog sce­na­ri­ja, si­nop­si­sa, pa da ne­ka­da i po­gle­da­mo film – ka­zao je Du­ru­to­vić.
Na­kor ri­je­či za­hval­no­sti, autor je pro­či­tao od­lo­mak iz svo­je knji­ge.
A.ĆU­KO­VIĆ


Pi­ta­nje ,,mla­dog” auto­ra

- Čim sam ozna­čio da se ra­di o mla­dom autor, imam po­tre­bu da se ogra­dim od one kri­ti­čar­ske prak­se ko­ja taj bi­o­graf­ski mo­me­nat uzi­ma kao vred­no­sni sud i ko­ji po ,,di­fol­tu” sma­tra da je ne­ki autor, ko­ji je na po­čet­ku svo­je ka­ri­je­re, lo­ši­ji od onih ko­ji stva­ra­ju du­že. Na ža­lost, ta­kva je prak­sa za­vla­da­la u na­šem dru­štvu, a či­ta­nje knji­ge ,,Kar­ta u jed­nom smje­ru” uvje­ri­la me je u na­iv­nost ta­kvog gle­da­nja na stva­ri. Go­di­ne jed­nog auto­ra sa­mo su bi­o­graf­ski po­da­tak i ni­šta vi­še, a da se na osno­vu to­ga mo­že pro­cje­nji­va­ti knji­žev­no dje­lo mi­šlje­nje je sa­mo onih kri­ti­ča­ra ko­ji su vi­dje­li da ni­je baš pro­fi­ta­bil­no hva­li­ti po­čet­ni­ke, osim ako ti po­čet­ni­ci ni­je­su u tom sta­tu­su tri­de­set, če­tr­de­set ili pe­de­set go­di­na – ka­zao je Bo­jan Ra­je­vić.