Za­hva­lju­ju­ći en­tu­zi­ja­zmu i osje­ćaj­no­sti pro­fe­so­ri­ce Mir­sa­de Ša­bo­tić, na svje­tlo da­na je iza­šla zbir­ka pje­sa­ma „Du­ša od sta­kla” Ami­ne Kuč, uče­ni­ce dru­gog raz­re­da ro­žaj­ske Gim­na­zi­je „30. sep­tem­bar”. Ša­bo­ti­će­va je pri­re­di­la svo­joj uče­ni­ci iz­ne­na­đe­nje štam­pa­ju­ći joj zbir­ku ko­ja ju je do­če­ka­la u škol­skoj klu­pi. Knji­ga je prek­si­noć, u or­ga­ni­za­ci­ji Ša­bo­ti­će­ve, pred­sta­vlje­na u Cen­tru za kul­tu­ru.
– Ami­na Kuč je pje­snič­kim umi­je­ćem sat­ka­la pje­snič­ku ku­lu od sti­ho­va. Po nje­nim hod­ni­ci­ma še­ta­ju pje­sme na­de i us­hi­će­nja, iskre­no­sti, ali i sje­te, me­lan­ho­li­je, bun­ta i pr­ko­sa. Nje­ne mi­sli su sa­kri­ve­ne u bo­ja­ma lju­ba­vi. Svje­sna je da ne­ma iskre­no­sti, već da vla­da ko­ri­sto­lju­blje i za­vist, te da se lju­di pre­tva­ra­ju u bez­o­sje­ćaj­ne lut­ke i po­sta­ju glum­ci. Ipak, li­je­pa ri­ječ je za autor­ku, ključ op­stan­ka, ona po­zi­va na bla­gost i mi­lost, do­bro mo­ra nad­vla­da­ti zlo pa sti­ho­vi­ma pru­ža ru­ku čo­vje­ku, a pje­sma­ma nad­ja­ča­va sve što uni­ža­va ljud­ski rod – be­sje­di­la je Ša­bo­ti­će­va.
Go­vo­re­ći o Ami­ni­nim sti­ho­vi­ma, pro­fe­sor Ismet Mu­je­vić je re­kao da je mla­da spi­sa­te­lji­ca svo­je sti­ho­ve ras­kri­li­la nad po­ljem ži­vo­ta.
– Ami­na je spo­ji­la či­sto­tu do­ži­vlja­ja svi­je­ta sa is­tan­ča­nim po­et­skim ču­li­ma. Ko­li­ko god se na pr­vi po­gled či­ni­lo da ona svo­jom po­e­zi­jom sa­mo lje­pr­ša nad su­šti­nom i taj­na­ma ži­vo­ta, či­ta­njem ot­kri­va­mo da ona i te ka­ko ozbilj­no tra­ga za nje­go­vim naj­skri­ve­ni­jim pro­sto­ri­ma – re­kao je Mu­je­vić.
Na pro­mo­ci­ji Ami­ni­ne knji­ge, pro­či­ta­no je pi­smo po­dr­ške ko­je je sti­glo od Dra­gi­ce Pa­jo­vić, pro­fe­so­ri­ce psi­ho­lo­gi­je iz Be­o­gra­da. Pa­jo­vi­će­va je na­ve­la da „ni­jed­no di­je­te ni­je du­duk sa­mo mu tre­ba uči­telj, ko­ji će ot­kri­ti nje­go­ve po­tre­be”.
– Ovo su ri­je­či Da­ni­je­la Pa­ne­ka, fran­cu­skog pi­sca, a pro­mo­ci­ja ove knji­ge to naj­bo­lje po­tvr­đu­je. Pro­fe­sor­ka Ša­bo­tić je ima­la sre­će da ima uče­ni­cu po­put Ami­ne Kuč, ko­ja ima sre­će da ima pro­fe­sor­ku po­put Mir­sa­de Bi­bić Ša­bo­tić. Njen iz­u­zet­ni gest u sti­lu sta­rih uči­te­lja, ka­kvi oni za­i­sta tre­ba da bu­du, vra­ća nam vje­ru u vri­jed­no­sti sa­mog uči­telj­skog po­sla. Ta­ko­đe, vra­ća nam vje­ru u kre­a­tiv­nost i lje­po­tu stva­ra­la­šva, vje­ru u kva­li­te­te ove mla­de ge­ne­ra­ci­je. Pri­zna­jem kao pro­fe­sor i ro­di­telj, po­ma­lo vam za­vi­dim na to­me ko­li­ko do­bro­te i lju­ba­vi po­sto­ji u tom jed­nom odje­lje­nju u ko­me li­je­pa mla­da dje­voj­ka pi­še po­e­zi­ju, nje­na pro­fe­sor­ka to ci­je­ni i po­dr­ža­va, a dru­go­vi bez ima­lo za­vi­sti i sa uži­va­njem uče­stvu­ju u bes­kraj­no li­je­pom iz­ne­na­đe­nju – na­ve­la je Pa­jo­vi­će­va u svom pi­smu.
Ve­če su obo­ga­ti­li uče­ni­ci dram­ske i li­te­rar­ne sek­ci­je Gim­na­zi­je „30. sep­tem­bar”: Sel­ma Zej­ne­la­gić, Ir­ma Alo­me­ro­vić, Na­si­ha Ha­li­lo­vić i Aj­se­la De­mić. Spe­ci­jal­ni gost je bio Alen Tur­ko­vić, glu­mac iz No­vog Pa­za­ra. Mo­de­ra­tor ve­če­ri je bi­la Gor­da­na Ga­nić.V.Ra.