Krat­ko­me­tra­žni do­ku­men­tar­ni film „Eoha” re­di­te­lja Vla­di­mi­ra Pe­ro­vi­ća, ko­ji je na ovo­go­di­šnjem Be­o­grad­skom fe­sti­va­lu do­ku­men­tar­nog i krat­ko­me­tra­žnog fil­ma (BFDKF) osvo­jio Zlat­nu me­da­lju za naj­bo­lji krat­ko­me­tra­žni do­ku­men­ta­rac u re­gi­o­nal­noj kon­ku­ren­ci­ji, pri­ka­zan je u pre­pu­noj dvo­ra­ni Mi­ni­star­stva kul­tu­re na Ce­ti­nju.
Film go­vo­ri o iz­u­zet­nom i sa­svim neo­bič­nom pa­sti­ru An­dri­ji Ko­lu Pa­vli­će­vi­ću ko­ji sa svo­jim ve­li­kim sta­dom raz­go­va­ra oso­be­nim je­zi­kom i sa ži­vo­ti­nja­ma ostva­ru­je pot­pu­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju.
Pe­ro­vić je iz­ra­zio za­hval­nost svi­ma ko­ji su po­mo­gli da ovaj film ugle­da svje­tlo da­na. Is­ta­kao je ka­ko je od­u­vi­jek op­sjed­nut raz­mi­šlja­nji­ma o čo­vje­ku kr­ša.
- I sam sam ži­vio u kr­šu i či­ni mi se da taj­nu čo­vje­ka kr­ša ni do dan da­nas ne znam - za­što je, ka­ko i na ko­ji na­čin taj čo­vjek op­sta­jao u su­ro­vom, ne­go­sto­lju­bi­vom, lju­tom kr­šu. On je tu te­go­bu biv­stvo­va­nja u tom i ta­kvom pro­sto­ru spo­jio sa ot­kri­ćem lje­po­te u kr­šu i shva­tio da ne tre­ba ići pro­tiv pri­ro­de, ma ka­kva ona bi­la, ne­go ži­vje­ti s njom. U fil­mu „Eoha” vi­dje­će­te je­dan ta­kav pri­mjer. Čo­vjek je us­po­sta­vio fe­no­me­nal­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa svim što ga okru­žu­je. Za me­ne taj čo­vjek ni­je sa­mo kon­kret­ni An­dri­ja Pa­vli­će­vić Ko­le iz ovog na­šeg vre­me­na, ne­go vječ­ni pa­stir i ne­ko ko pre­va­zi­la­zi vje­ko­ve i ova­plo­ću­je ne­što vi­še od čo­vje­ka od kr­vi i me­sa ko­ga vi­di­te pred so­bom. A, ta nje­go­va ko­mu­ni­ka­ci­ja, či­ni mi se, is­ka­zu­je oso­be­ni ri­tu­al vje­kov­nog tra­ja­nja lju­di u ova­kvom okru­že­nju – re­kao je Pe­ro­vić.
I An­dri­ja Ko­le Pa­vli­će­vić, ju­nak fil­ma „Eoha”, či­ji je na­ziv za­pra­vo je­dan od uz­vi­ka nje­go­vog ču­de­snog ne­mu­štog je­zi­ka ko­jim na za­di­vlju­ju­ći na­čin ko­mu­ni­ci­ra i do­zi­va svo­je ko­ze ko­je ču­va u Pe­tro­vom do­lu, obra­tio se pu­bli­ci.
- Bio sam upo­ran da se ovaj film pri­ka­že ov­dje, jer je ovo film Ce­ti­nja, Cr­ne Go­re pa na kra­ju i moj – ka­zao je on.
Pre­ma ri­je­či­ma Alek­san­dra Bog­da­no­vi­ća, gra­do­na­čel­ni­ka pre­sto­ni­ce, ko­ji je do­pri­nio re­a­li­za­ci­ji ovog ostva­re­nja Vla­di­mi­ra Pe­ro­vi­ća, Ce­ti­nje „u zna­čaj­noj mje­ri do­pri­no­se raz­vo­ju ne sa­mo cr­no­gor­ske već i re­gi­o­nal­ne i evrop­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je”.
- Ta­ko se i po­seb­nost do­ku­men­tar­nog fil­ma „Eoha” ogle­da u vje­ro­do­stoj­nom pri­ka­zi­va­nju cr­no­gor­skog se­o­skog ži­vo­ta, bez uti­ca­ja mo­der­ne ci­vi­li­za­ci­je, ali i u pri­či u ko­joj je na je­din­stven na­čin pri­ka­za­na ve­za iz­me­đu čo­vje­ka i ži­vo­ti­nje – ka­zao je Bog­da­no­vić uvje­ren da će ovaj do­ku­men­ta­rac, ali i bu­du­ća Pe­ro­vi­će­va film­ska ostva­re­nja do­pri­ni­je­ti još sna­žni­joj afir­ma­ci­ji cr­no­gor­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je.
Iz­vr­šni pro­du­cent fil­ma „Eoha” je Želj­ko So­šić, a ovaj do­ku­men­ta­rac je sni­mljen za nje­gov „Dog­ma stu­dio”. Film je sni­man u Će­kli­ći­ma, na pod­ruč­ju ce­tinj­skog se­la Pe­trov do. Re­a­li­za­ci­ju fil­ma „Eoha” po­mo­glo je i Mi­ni­star­stvo kul­tu­re.
Z.P.