U knji­zi Zdrav­ka Ga­vri­lo­vi­ća „Bje­lo­pa­vli­ći u pri­či i isto­ri­ji” po pr­vi put na­šla se ple­men­ska isto­ri­ja na jed­nom mje­stu i to is­pri­ča­na na­uč­no-po­pu­lar­nim je­zi­kom. Ovo dje­lo je zna­ča­jan du­hov­ni po­du­hvat iza ko­jeg sto­ji šest go­di­na str­plji­vog is­tra­ži­vač­kog ra­da Zdrav­ka Ga­vri­lo­vi­ća, ko­ji se pi­sa­njem ove knji­ge odu­žio Bje­lo­pa­vli­ći­ma. Isti autor do sa­da je ob­ja­vio još dvi­je knji­ge po­sve­će­ne isto­rij­skim te­ma­ma iz ovo­ga kra­ja, pa one sa­da pred­sta­vlja­ju bje­lo­pa­vlić­ku tri­lo­gi­ju ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de u sva­kom do­mu u ovom kra­ju. To su is­ta­kli aka­de­mik Zo­ran La­kić, Ma­ri­jan Ma­šo Mi­ljić iz Isto­rij­skog in­sti­tu­ta, Bu­do Si­mo­no­vić i Mi­lo­rad Bo­ško­vić, no­vi­na­ri i pu­bli­ci­sti, na prek­si­noć­njoj pro­mo­ci­ji Ga­vri­lo­vi­će­vog dje­la. U Cen­tru za kul­tu­ru u Da­ni­lov­gra­du pri­je dvi­je no­ći su se oku­pi­li za­lju­blje­ni­ci u isto­ri­ju Bje­lo­pa­vli­ća, a po­seb­na vri­jed­nost tri­bi­ne je da je Ga­vri­lo­vić uspio da oku­pi in­te­lek­tu­al­ce ra­znih ide­o­lo­ških pro­fi­la, po če­mu je ovaj do­ga­đaj je­din­stven u zad­njih de­se­tak go­di­na.
Aka­de­mik Zo­ran La­kić je na­gla­sio da je Ga­vri­lo­vić na­pi­sao zna­čaj­no dje­lo za Bje­lo­pa­vli­će i da sa­op­šta­va pri­če ko­je su do sa­da ve­ći­nom bi­le sa­mo usme­no pre­da­nje, a sa­da su za­pi­sa­ne i pre­da­te na ču­va­nje bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma.
- Autor je ob­ra­đi­vao bje­lo­pa­vlić­ke pri­če do Dru­gog svjet­skog ra­ta, a sma­tram da je i o to­me mo­gao ne­što da ka­že. Ali, valj­da je to osta­vlje­no za na­sta­vak ove knji­ge, a u dje­lu ko­je je pred na­ma ni­žu se do­ga­đa­ji iz na­še isto­ri­je ko­ji su pi­sa­ni ra­zu­mlji­vim je­zi­kom. Ova knji­ga ot­kri­va ko smo i ka­kvi su bi­li na­ši pre­ci. Zbog to­ga Ga­vri­lo­vić za­slu­žu­je če­stit­ke za ono što je ura­dio, a po­seb­no za ne­ke sli­ke ko­je do sa­da ni­je­su bi­le ob­ja­vlje­ne, ali i za isto­rij­ske po­dat­ke ko­ji su do sa­da bi­li sa­kri­ve­ni. Po­put onog o Bla­žu Bo­ško­vi­ću, za ko­ga se go­vo­ri­lo da je po­či­nio sa­mo­u­bi­stvo, a sa­vre­me­na ana­li­ze po­ka­zu­ju da je imao vi­še pro­strel­nih ra­na, što do­ka­zu­je da je ubi­jen – na­veo je La­kić.
Bu­do Si­mo­no­vić je na­gla­sio da je od po­čet­ka bio uklju­čen u pi­sa­nje ove knji­ge i da nje­na pr­va ver­zi­ja ni­je pu­no obe­ća­va­la. On je po­ja­snio da je o tim ma­na­ma raz­go­va­rao sa Ga­vri­lo­vi­ćem bo­je­ći se da zbog to­ga ne iz­gu­bi pri­ja­te­lja.
- Me­đu­tim, ono što se ka­sni­je de­ša­va­lo po­ka­za­lo je da je Ga­vri­lo­vić vri­je­dan is­tra­ži­vač, pa se pred na­ma na­la­zi vri­jed­na knji­ga ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de u sva­kom bje­lo­pa­vlić­kom do­mu, ali i u bi­bli­o­te­ci onih ko­ji se ba­ve isto­ri­jom to­ga ple­me­na. Po­seb­no je zna­ča­jan dio knji­ge ko­ji je po­sve­ćen bje­lo­pa­vlić­kim že­na­ma. Nji­ho­vo he­roj­stvo do sa­da ni­je bi­lo za­pi­sa­no, a od sa­da na jed­nom mje­stu ima­mo pri­če o na­šim maj­ka­ma i se­stra­ma ko­je su po­ka­za­le ka­ko se ži­vi mo­ral­no. Uko­li­ko je isti­na da je sva­ko du­žan za­vi­ča­ju mi­slim da je na­kon ove knji­ge Ga­vri­lo­vić ma­nje du­žan svo­me kra­ju u ko­jem je do­sti­gao in­te­lek­tu­al­nu i pro­fe­si­o­nal­nu no­vi­nar­sku zre­lost – re­kao je Si­mo­no­vić.
Mi­ljić je is­ta­kao da su „Bje­lo­pa­vli­ći u pri­či i isto­ri­ji” pr­va isto­rij­ska mo­no­gra­fi­ja o Bje­lo­pa­vli­ći­ma i da je zna­ča­jan lič­ni i na­uč­no-po­pu­lar­ni po­du­hvat. Po nje­go­vim ri­je­či­ma knji­ga za­slu­žu­je po­hva­le jer je spo­ji­la usme­no pre­da­nje i isto­rij­ske či­nje­ni­ce, što ni­je bi­lo ni­ma­lo la­ko ura­di­ti.
- Pred na­ma se na­la­zi po­se­ban isto­rij­ski lek­si­kon i en­ci­klo­pe­di­ja i knji­ga na­sta­la kao re­zul­tat mu­ko­trp­nog is­tra­ži­vač­kog ra­da. Tre­ba­lo je mno­go to­ga pro­či­ta­ti da bi se pred na­ma po­ja­vi­lo ovo šti­vo, ali Zdrav­ko Ga­vri­lo­vić je u to­me uspio – pri­mi­je­tio je Mi­ljić.
Mi­lo­rad Bo­ško­vić je na­gla­sio da je auto­ra knji­ge vo­di­la lju­bav pre­ma ovo­me kra­ju i da je Ga­vri­lo­vić uspio da us­po­sta­vi no­vi i ži­vi kon­takt sa isto­ri­jom.
- Pi­tam se da li mo­že­mo da shva­ti­mo smi­sao na­šeg pre­da­nja i da li mo­že­mo da na­slu­ti­mo istin­ske vri­jed­no­sti ko­je su to­kom vre­me­na na­dah­nji­va­le ovaj pro­stor? Ova knji­ga i njen autor od za­bo­ra­va ču­va­ju dio na­še ve­li­ke tra­di­ci­je i zbog to­ga tre­ba po­dr­ža­ti ova­kve pro­jek­te – na­po­me­nuo je Bo­ško­vić.
I.M.

U pu­bli­ci i Alek­san­dar Ko­še­voj

Pro­mo­ci­ji Ga­vri­lo­vi­će­ve knji­ge u Da­ni­lov­gra­du pri­su­stvo­vao je i Alek­san­dar Ko­še­voj, ata­še Am­ba­sa­de Ru­ske Fe­de­ra­ci­je u Pod­go­ri­ci. Po­red nje­ga u pu­bli­ci je bio i Sve­ti­slav Po­po­vić, po­zna­ti ar­hi­tek­ta i de­kan Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta. Po pr­vi put u jed­noj sa­li na jed­nom kul­tur­nom do­ga­đa­ju bi­li su pred­stav­ni­ci lo­kal­ne upra­ve, ali i opo­zi­ci­je.
Zdrav­ko Ga­vri­lo­vić se za­hva­lio spon­zo­ri­ma i osta­li­ma ko­ji su po­mo­gli da se štam­pa ovo dje­lo. On je i ob­ja­snio da je vi­še pu­ta htio i da od­u­sta­ne od pi­sa­nja, jer je isto­rij­sko is­tra­ži­va­nje mu­ko­tr­pan po­sao, ali da je za­hva­lju­ju­ći pri­ja­te­lji­ma ko­ji su prek­si­noć go­vo­ri­li o nje­go­voj knji­zi uspio da za­vr­ši za­po­če­to. „Bez vas knji­ge ne bi bi­lo”, za­klju­čio je Ga­vri­lo­vić.