Ime drev­nog na­se­lja Ho­dža­li pro­ču­lo se ši­rom svi­je­ta 1992. go­di­ne zbog tra­ge­di­je ko­ja se do­go­di­la u no­ći iz­me­đu 25. i 26. fe­bru­a­ra. Dva­de­set i če­ti­ri go­di­ne od ne­mi­log do­ga­đa­ja u ovom azer­bej­džan­skom gra­du, Sa­mir Ha­dži­bej­li, iz­vr­šni di­rek­tor Ne­vla­di­nog udru­že­nja Kul­tur­no-eko­nom­ski cen­tar Azer­bej­dža­na – Cr­ne Go­re, za „Dan” go­vo­ri o kam­pa­nji ko­ja je po­kre­nu­ta 2008. sa ci­ljem po­di­za­nja svi­je­sti o te­škom po­lo­ža­ju ugnje­te­nih na­ro­da. Ka­ko ka­že Ha­dži­bej­li, u Ho­dža­li se do­go­di­lo et­nič­ko či­šće­nje i sa­da su „sa­mo Jer­me­ni osta­li na tom pro­sto­ru pod voj­nim re­ži­mom jer­men­skih oku­pa­ci­o­nih sna­ga u Na­gor­no Ka­ra­ba­hu i na neo­p­hod­nost pro­mo­ci­je oslo­bo­đe­nja ove drev­ne ko­li­jev­ke ci­vi­li­za­ci­je”.
– Ge­no­cid ko­ji su po­či­ni­li Jer­me­ni pro­tiv sta­nov­ni­ka azer­bej­džan­skog gra­da Ho­dža­li, je­dan je od naj­stra­šni­jih do­ga­đa­ja u svjet­skoj isto­ri­ji. Za ne­ko­li­ko sa­ti, u no­ći iz­me­đu 25. i 26. fe­bru­a­ra, 613 ci­vi­la je ubi­je­no, uklju­ču­ju­ći 106 že­na i 83 dje­ce, 56 lju­di je po­gi­nu­lo sa ne­ču­ve­nom bru­tal­no­šću, osam po­ro­di­ca je pot­pu­no is­tri­je­blje­no, 25 dje­ce je osta­lo bez oba ro­di­te­lja, a 130 dje­ce iz­gu­bi­lo je naj­ma­nje jed­nog ro­di­te­lja u ma­sa­kru ko­ji je po­stao naj­bru­tal­ni­ja ka­zna nad ci­vi­li­ma to­kom tro­go­di­šnje voj­ne fa­ze kon­flik­ta – ka­že Ha­dži­bej­li.
On do­da­je da su u no­ći iz­me­đu 25. i 26. fe­bru­a­ra 1992. go­di­ne jer­men­ske oru­ža­ne sna­ge „za­jed­no sa uče­šćem 366. voj­nog ar­ti­lje­rij­skog pu­ka zlo­gla­sne biv­še so­vjet­ske voj­ske, na­pra­vi­le od gra­da Ho­dža­li ru­še­vi­ne i mje­sto po­ža­ra”. – Sto­ti­ne mir­nih sta­nov­ni­ka, uklju­ču­ju­ći že­ne, star­ce i dje­cu, bru­tal­no su ubi­je­ni, mla­di i sta­ri pod­jed­na­ko su bi­li mu­če­ni, osa­ka­će­ni i po­sta­li ta­o­ci. Ovaj zlo­čin je bio sle­de­ći iz­raz svr­sis­hod­ne jer­men­ske po­li­ti­ke ge­no­ci­da i ši­re­nja pro­tiv azer­bej­džan­skog na­ro­da. Po­seb­no, tre­ba pri­mi­je­ti­ti da to ni­je bio pr­vi do­ga­đa­ji ka­da je Ho­dža­li bio me­ta jer­men­skih me­ta­ka – ka­že Ha­dži­bej­li.
Pro­šle su dva­de­set i če­ti­ri go­di­ne od tra­ge­di­je u Ho­dža­li, ali bol, kao i su­ze i krv sta­nov­ni­ka Ho­dža­li ni­ka­da ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­ni, jer je uti­snu­to u sr­ca sa­da­šnjih i bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja.
– Ovaj ma­sa­kr su Par­la­men­tar­na uni­ja pe­de­set i tri ze­mlje, par­la­men­ti se­dam po­je­di­nač­nih ze­ma­lja, i še­sna­est dr­ža­va SAD pre­po­zna­li kao zlo­čin pro­tiv čo­vječ­no­sti i „čin ge­no­ci­da”, Re­zo­lu­ci­jom Par­la­men­tar­ne uni­je OIK-a, par­la­me­na­ta Mek­si­ka, Pe­rua, Ko­lum­bi­je, Re­pu­bli­ke Če­ške, Pa­ki­sta­na, Hon­du­ra­sa i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne; ta­ko­đe i dr­žav­nim za­ko­no­dav­stvom Ka­li­for­ni­je, Ma­sa­ču­set­sa, Mi­si­si­pi­ja, Flo­ri­de, Tek­sa­sa, Džor­dži­je, Nju Džer­zi­ja, Mej­na, No­vog Mek­si­ka, Ar­kan­za­sa, Okla­ho­me, Te­ne­si­ja, Pen­sil­va­ni­je, Za­pad­ne Vir­dži­ni­je, Ko­nek­ti­ka­ta i In­di­ja­ne.
– Me­đu­na­rod­nu kam­pa­nju po­di­za­nja svi­je­sti od 8. ma­ja 2008. go­di­ne pod mo­tom „Prav­da za Ho­dža­li, slo­bo­da za Ka­ra­bah”, po­ve­la je Lej­la Ali­je­va, pot­pred­sjed­ni­ca Fon­da Hej­da­ra Ali­je­va. Cilj je po­di­za­nje me­đu­na­rod­ne ci­vil­ne svi­je­sti kroz de­mon­stra­ci­ju kre­a­tiv­nih fo­to­gra­fi­ja i sli­ka po­vri­je­đe­nih lju­di u su­ko­bu u Ka­ra­ba­hu i ma­sa­kru Ho­dža­li kon­kret­no i glo­bal­nog do­pi­ra­nja pu­tem me­di­ja, in­ter­ne­ta i do­ga­đa­ja uži­vo – na­vo­di Ha­dži­bej­li.
Fo­to­gra­fi­je ko­je po­ka­zu­ju ljud­sko pro­ti­vlje­nje ma­sa­kru i et­nič­kim ili ra­snim či­šće­nji­ma ili vjer­skoj dis­kri­mi­na­ci­ji, kao i one ko­je pri­ka­zu­ju so­li­dar­nost sa ne­vi­nim žr­tva­ma i dje­com ko­ja su pre­tr­pje­la ma­sa­kar u Ho­dža­li sma­tra­ju se glo­bal­nim po­zi­vom ukla­nja­nju uzro­ka su­ko­ba, od­no­sno to je okon­ča­nje jer­men­ske agre­si­je u re­gi­o­nu Na­gor­no Ka­ra­ba­ha u Azer­bej­dža­nu, po­ja­snio je naš sa­go­vor­nik.
R.K.


Zlo­čin ne mo­že ima­ti oprav­da­nje

„Stra­ni no­vi­na­ri su u Ag­hda­mu vi­dje­li že­ne i tro­je dje­ce sa iš­ču­pa­nim nok­ti­ma me­đu ubi­je­ni­ma. Ovo ni­je azer­bej­džan­ska pro­pa­gan­da, već re­al­nost” – Le Mond (Pa­riz), 14. mar­ta, 1992.
„Ma­jor Le­o­nid Kra­vec: Vi­dio sam oko sto­ti­nu le­še­va na br­du. Je­dan dje­čak je bio bez gla­ve. Svu­da su bi­li le­še­vi že­na, dje­ce, sta­ra­ca, ubi­je­ni sa po­seb­nom bru­tal­no­šću.” No­vi­ne Iz­ve­stia, 13. mart, 1992.
No­vi­nar bri­tan­ske TV kom­pa­ni­je Funt, R. Pa­trik, ko­ji je po­sje­tio mje­sto tra­ge­di­je iz­ja­vio je: „Zlo­čin u Ho­dža­li ne mo­že bi­ti oprav­dan u jav­nom mnje­nju”. Va­ler ac­tuel ma­ga­zi­ne (Pa­riz), 14. mar­ta, 1992.