Ma­ti­ca Bo­ke, Ak­tiv pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti iz Nik­ši­ća, Glas, Srp­ski So­ko iz Her­ceg No­vog, Dru­štvo za ar­hi­ve i po­vje­sni­cu her­ceg­nov­sku, Dru­štvo srp­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva, Ko­lo srp­skih se­sta­ra iz No­vog i SPKD Pro­svje­ta u re­zi­den­ci­ji Lju­bi­bra­ti­ća na To­ploj obi­lje­ži­li su Me­đu­na­rod­ni dan ma­ter­njeg je­zi­ka. Ovaj dan usta­no­vio je UNE­SKO 1999. go­di­ne, a u Her­ceg No­vom obi­lje­žen je tri­bi­nom „O oču­va­nju srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce”. Na tri­bi­ni, ko­ja se ovim po­vo­dom pri­re­đu­je tre­ću go­di­nu za re­dom, go­vo­ri­li su prof. dr Vu­ka­šin Ba­ćo­vić, Gor­da­na Sti­jep­čić Bu­la­to­vić, Ve­se­lin Ma­to­vić i Mi­loj­ko Pu­ši­ca.
„Srp­ski je­zik su vo­lje­la i po­što­va­la re­dom ču­ve­na na­uč­na ime­na Evro­pe”, re­kao je prof. dr Vu­ka­šin Ba­ćo­vić, nga­la­ša­va­ju­ći da naš na­rod uglav­nom ni­je upo­znat s ovom či­nje­ni­com.
- Ako ne­ma­mo je­zi­ka, ne­ma­mo ni du­hov­no­sti. Iako smo je­dan od ma­njih na­ro­da, naš je­zik se ubra­ja me­đu po­zna­ti­je u svi­je­tu. Po svo­joj sta­ri­ni i umjet­nič­koj sna­zi ko­ja je va­kr­sa­va­la kroz taj je­zik, na­la­zio se od­mah po­sli­je he­brej­skog, grč­kog, la­tin­skog i ru­skog je­zi­ka. U slo­ven­skim na­ro­di­ma po­red ru­skog je­zi­ka, srp­ski je­zik za­u­zi­ma do­mi­nant­no mje­sto. O to­me su na­uč­ne i pi­sa­ne stu­di­je osta­vi­li naj­um­ni­ji knji­žev­ni stva­ra­o­ci i lin­gvi­stič­ki na­uč­ni­ci na pla­ne­ti - is­ta­kao je Ba­ćo­vić. „Na­su­prot ne­na­uč­nom i na­sil­nom na­me­ta­nju ne­po­sto­je­ćeg je­zi­ka”, do­da­je Ba­ćo­vić, „sto­ji či­ta­va srp­ska knji­žev­nost, sa nad­moć­nim Nje­go­šem i dru­gim ve­li­ka­ni­ma srp­skog du­ha i pe­ra”.
- Sto­ji i lin­gvi­sti­ka kao na­u­ka o je­zi­ku da se je­zik ne mo­že pra­vi­ti iz­mi­šlja­njem ne­kih dru­gih na­zi­va. Mo­ra­mo po­što­va­ti ći­ri­li­cu, naj­sta­ri­je na­še pi­smo. Sr­bi su sa svo­jim ći­ri­lič­nim pi­smom kul­tur­no na­sta­li. Ne daj Bo­že da je po­ti­sne­mo, si­gur­no bi ne­sta­li kao kul­tur­ni in­di­vi­du­a­li­tet - za­klju­čio je Ba­ćo­vić.
Pred­sjed­ni­ca Dru­štva srp­skog-ru­skog pri­ja­telj­stva Gor­da­na Sli­jep­čić Bu­la­to­vić je pod­sje­ti­la je na raz­voj­ni put srp­skog je­zi­ka i pi­sma pre­ko Ći­ri­la i Me­to­di­ja, Kli­men­ta i Na­u­ma, Do­si­te­ja, Vu­ka Ka­ra­dži­ća. Pod­sje­ti­la je i na ne­po­vo­ljan sta­tus ći­ri­li­ce i ime­no­va­nje je­zi­ka.
- Me­dij­skom kam­pa­njom, fal­si­fi­ko­va­njem, pre­ćut­ki­va­njem, od­lu­kom pla­će­nih „in­te­lek­tu­a­la­ca”, po­di­la­že­njem po­li­ti­ča­ra da­nas sko­ro da ne­ma ći­ri­li­ce u Cr­noj Go­ri a srp­ski je­zik je „bo­šnjač­ki, hr­vat­ski, cr­no­gor­ski-ma­ter­nji”. Če­sto pu­ta u jed­noj po­ro­di­ci ima­mo dvi­je na­ci­je, naj­ma­nje dva je­zi­ka a pi­smo sa­mo jed­no – la­ti­ni­cu - is­ta­kla je Bu­la­to­vi­će­va.
„Što se de­ša­va srp­skom je­zi­ku, di­je­lom se de­ša­va­lo sa­mo ru­skom je­zi­ku”, re­kao je Ve­se­lin Ma­to­vić, ured­nik ča­so­pi­sa „Slo­vo”, ko­ji je ovom pri­li­kom pred­sta­vljen.
- Pre­i­me­no­va­nje i ras­par­ča­va­nje je­zi­ka de­ša­va­lo se sa­mo slo­ven­skim je­zi­ci­ma – ru­skom i srp­skom je­zi­ku. Je­dan od bit­nih fak­to­ra ko­ji ugro­ža­va­ju ma­nje i sred­nje je­zi­ke u svi­je­tu je­ste tzv. „je­zič­ka glo­ba­li­za­ci­ja”. Po­slje­di­ca op­šte glo­ba­li­za­ci­je i no­vog svjet­skog po­ret­ka je da en­gle­ski je­zik po­sta­je op­šti, glo­bal­ni je­zik. Sta­ti­sti­ča­ri su utvr­di­li da 75 od­sto me­đu­na­rod­ne ko­re­spon­den­ci­je oba­vlja se na en­gle­skom je­zi­ku. Pre­ko 80 od­sto kom­pju­ter­skih in­for­ma­ci­ja je na en­gle­skom je­zi­ku. Čak i ve­li­ki je­zi­ci kao što su ru­ski, špan­ski, fran­cu­ski, ita­li­jan­ski, nje­mač­ki je­zik ugro­že­ni do­mi­na­ci­jom i pri­ti­skom en­gle­skog je­zi­ka. Fu­tu­ro­lo­zi pred­vi­đa­ju da će do kra­ja ovog vi­je­ka ne­sta­ti 90 od­sto ma­lih i sred­njih je­zi­ka. Taj pro­ces ako bu­de na­sta­vio da se raz­vi­ja ovim tem­pom pri­je­ti ne­stan­ku ve­li­kog bro­ja na­ro­da i na­ci­ja. Sa ne­stan­kon je­zi­ka ne­sta­je na­rod i nje­go­va kul­tu­ra ko­ja mo­že da po­sta­ne ar­te­fakt u mu­ze­ji­ma i ar­hi­vi­ma ve­li­kih na­ro­da, za­klju­čio je Ma­to­vić.
Ž.K.