Glu­mac Alek­san­dar Ra­du­lo­vić ogor­čen je zbog sve­u­kup­no lo­ših pri­li­ka u dru­štvu i kul­tu­ri u Cr­noj Go­ri. Po nje­mu, ta­le­nat i pre­dan rad ni­je­su do­volj­ni da bi se obez­bi­je­di­lo uhlje­blje­nje, već se ži­vot glum­ca svo­di na umjet­nost pre­ži­vlja­va­nja.
– Ne mo­žeš ni­šta da ura­diš. Pot­pu­no je bez­na­de­žna si­tu­a­ci­ja, mak­si­mal­no. Idem na od­mor, is­klju­ču­jem se, osje­ća­ću se kao mi­li­o­ner iako ni­sam za­ra­dio ni­šta za ovih go­di­nu i po ra­da, osim da pre­ži­vim. Ni­sam uspio čak ni da se za­po­slim zbog dik­ta­tu­re u CNP-u – pro­ko­men­ta­ri­sao je Ra­du­lo­vić ko­ji je u ovom po­zo­ri­štu ostva­rio ulo­ge u ko­ma­di­ma „Po­vra­tak”, „Eg­zi­sten­ci­ja”, „Nje­goš i ja”, „Evri­men Đi­las”.
- Do­šla ne­ka no­va gar­da u CNP-u, do­šao Bra­ni­mir Po­po­vić, ne­ki umjet­nič­ki di­rek­tor. Pa, sko­ro da ne znam ni ko je to. Zvu­ča­ću pre­po­tent­no, ali ne­ka taj čo­vjek do­đe da vi­di šta se ra­di. Ne pa­da nje­mu na pa­met, na­rav­no. A, že­na mu za­po­šlja­va lju­de po po­zo­ri­štu – ka­zao je Alek­san­dar Ra­du­lo­vić, par mi­nu­ta na­kon pre­mi­je­re pred­sta­ve „Hro­ni­ka Ga­leb”, ko­ja do­ča­ra­va ži­vot u Pod­go­ri­ci u po­sled­njih 40 go­di­na.
Glu­mac Ra­du­lo­vić je do­bit­nik Go­di­šnje na­gra­de CNP-a za vi­so­ke umjet­nič­ke re­zul­ta­te u 2015. go­di­ni za ulo­gu Egi­sta u pred­sta­vi „o. REST IN PE­A­CE - Sa­ga jed­ne bal­kan­ske po­ro­di­ce” i ulo­gu Džo­i­ja u pred­sta­vi „Po­vra­tak”, ali ni to ni­je bi­lo do­volj­no da po­sta­ne član an­sam­bla pod­go­rič­kog na­ci­o­nal­nog po­zo­ri­šta.
Oči­to re­zig­ni­ran ovom či­nje­ni­com, a u kon­tek­stu pred­sta­ve „Hro­ni­ka Ga­leb”, pro­ko­men­ta­ri­sao je da „te­ško da po­zo­ri­šte mo­že da uti­če na svi­jest da­na­šnjih lju­di”.
- Či­ni mi se da čo­vjek u ovoj 2016. go­di­ni šta god da ura­di i ka­že, to za­vr­ša­va kao tre­ći dio ove pred­sta­ve „Hro­ni­ka Ga­leb”, s ob­zi­rom da ži­vi­mo ovaj, da­na­šnji tre­nu­tak. Na­sto­jim da se oslo­bo­dim pro­šlih vre­me­na, kao pro­fe­sor iz pr­vog di­je­la pred­sta­ve, ko­ji no­stal­gič­no pa­ti za pro­šlim vre­me­ni­ma, vre­me­ni­ma u ko­jim ja ni­sam bio ni ro­đen. Ali, či­tao sam pu­no so­ci­ja­li­stič­ke li­te­ra­tu­re, i pa­tim za ne­čim če­ga vi­še ne­ma, ni­ti će ga vi­še bi­ti, ma­kar za mo­ga ži­vo­ta. Za­to mi je i dra­go što sam igrao u ovoj pred­sta­vi. Na ko­ga ova pred­sta­va mo­že da da uti­če? Po­je­di­nač­no ova­kav ko­mad mo­že si­gur­no na ne­kog da uti­če, ali ko­lek­tiv­no ne mo­žeš vi­še ni­šta da ura­diš... – iz­ra­zio je, još jed­nom, sum­nju.
Ra­du­lo­vić je ostva­rio ulo­ge u ne­ko­li­ko uspje­šnih pro­zo­ri­šnih pro­je­ka­ta u po­sled­nje dvi­je se­zo­ne na na­šim sce­na­ma po­put ko­ma­da „Ta­šti­na­ri­je”, Jao, moj Ja­go­še” i „Per­so­ne non gra­te”... Ogor­čen je i na me­di­je i po­ru­čio je da će se i da­lje ba­vi­ti glu­mom „bez ob­zi­ra na Bra­ni­mi­re i na Tr­pi­mi­re”.
S.Ć.


Po­po­vić: „Ne znam o če­mu se ra­di”

Umjet­nič­ki di­rek­tor CNP-a Bra­ni­mir Po­po­vić, ju­če je u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru za „Dan” bio iz­ne­na­đen opu­žbom glum­ca Ra­du­lo­vi­ća da je on uveo dik­ta­tu­ru u na­ci­o­nal­ni te­a­tar.
- U ču­du sam. Ne znam o če­mu se ra­di... - krat­ko je pro­ko­men­ta­ri­sao Po­po­vić za „Dan”.