Da i naj­mla­đa mu­zič­ka pu­bli­ka mo­že da uži­va u pro­gra­mu pri­la­go­đe­nom svom uz­ra­stu, po­ka­zao je sa­da već re­dov­ni pro­gram „Ko­to­rAr­tić”, ko­ji je iz­ve­den na pja­ci is­pred Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan”, iz­me­đu cr­ka­va Sv. Lu­ke i Sv. Ni­ko­le. Iako su tmur­ni obla­ci pri­je­ti­li ki­šom, zbog ko­je je po­če­tak spek­ta­kla ka­snio sat vre­me­na, str­plji­vi umjet­ni­ci i dje­ca želj­na za­ba­ve i no­vih sa­zna­nja, nji­ho­vi ro­di­te­lji i ba­ke i de­ke, ipak su uspje­li da po su­vom vre­me­nu pro­ve­du div­ne tre­nut­ke uz neo­bič­nu kom­bi­na­ci­ju mu­zi­ke, na­ra­ci­je i lut­kar­ske ani­ma­ci­je. Na­stu­pi­li su čla­no­vi du­vač­kog kvin­te­ta, stu­den­ti od pr­ve go­di­ne do ma­ster stu­di­ja Mu­zič­ke aka­de­mi­je u Be­o­gra­di i Aka­de­mi­je umet­no­sti u No­vom Sa­du: Ra­di­ca Đe­do­vić, fla­u­ta, Mi­la­na Zi­na­jić, oboa, Ni­ko­la Jan­čić, kla­ri­net, Ele­o­no­ra Sti­pić, fa­got i Ur­min Nes Maj­sto­ro­vić, hor­na, ko­ji su u pre­ple­tu mu­zič­kog i dram­skog ugo­đa­ja, za­jed­no sa glum­cem De­ja­nom Đo­no­vi­ćem do­ča­ra­li lje­po­tu sim­fo­nij­ske baj­ke za dje­cu „Pe­ća i vuk”, op. 67 Ser­ge­ja Pro­ko­fje­va, na­pi­sa­ne 1936. go­di­ne. Glu­mac De­jan Đo­no­vić je u ulo­zi Pro­ko­fje­va pri­bli­žio dje­ci ži­vot ovog kom­po­zi­to­ra, ne­ke poj­mo­ve ve­za­ne za mu­zi­ku, da­ju­ći di­na­mi­ku obim­nom dje­lu ko­je tra­je oko po­la sa­ta, a uz na­ra­ci­ju i ani­ma­ci­ju du­plo du­že. Da bu­de za­ni­mlji­vi­je, kra­va­ta­ma u po­seb­nim bo­ja­ma obi­lje­žio je in­stru­men­ta­li­ste, ko­ji su sva­ko po­seb­no pred­sta­vlja­li i li­ko­ve iz sim­fo­nij­ske baj­ke (fla­u­ta - pti­či­ca, hor­na - vuk, kla­ri­net - mač­ka, oboa - đed, fa­got - pat­ka...), a uz to, Đo­no­vić je na pul­tu po­red kvin­te­ta ani­mi­rao lut­ke, iz­vo­de­ći ta­ko mi­ni-pred­sta­vu, ilu­stro­va­nu mu­zi­kom. Mu­zi­ka Ser­ge­ja Pro­ko­fje­va po­ka­za­la se kao ide­al­na za po­zo­ri­šnu iz­ved­bu, a lut­kar­ska ani­ma­ci­ja kao sjaj­na do­pu­na i ilu­i­stra­ci­ja ovom vr­hun­skom dje­lu.
– Već smo iz­vo­di­li ovo dje­lo u Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Som­bo­ru (Som­bor­ske mu­zič­ke sve­ča­no­sti) u ovom sa­sta­vu pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, ta­ko da nam ni­je ne­po­zna­ta ova „te­ri­to­ri­ja”. Ovo je pre­li­je­po is­ku­stvo, jer pr­vi put svi­ra­mo ovo Pro­ko­fje­vo dje­lo na otvo­re­nom, uz ne­po­sred­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa naj­mla­đi­ma, ka­že Mi­la­na Zi­na­jić ko­ja je pro­šle go­di­ne svi­ra­la sa Sim­fo­nij­skim or­ke­strom Cr­ne Go­re. Ov­dje su već se­dam da­na, naj­pri­je su ani­mi­ra­li pu­bli­ku na tr­go­vi­ma Ko­to­ra, pred­sta­vlja­ju­ći Ko­to­rArt sva­kog da­na od 19 do 21 sat, a sa­da i na­stu­pom na Ko­to­rAr­ti­ću, dvi­je ve­če­ri uza­stop­no na istom tr­gu.
Po­seb­nu čar ci­je­lom am­bi­jen­tu dao je „Gu­sLav” – fi­gu­ra la­va ko­ji dr­ži gu­sle, ko­ga je osmi­slio kre­a­tiv­ni tan­dem „Me­štar i Fu­re­šta”. Ovaj dvo­jac je na­pra­vio još dva ta­kva ki­pa, jed­nog sa vi­o­lon­če­lom i dru­gog sa hor­nom.
M.D.P.