Udru­že­nje Pi­vlja­na Pod­go­ri­ca, Srp­sko fi­lo­zof­sko dru­štvo Be­o­grad i Dru­štvo fi­lo­zo­fa u Cr­noj Go­ri, u znak sje­ća­nja na lič­nost i dje­lo aka­de­mi­ka Lju­bo­mi­ra Ta­di­ća u Plu­ži­na­ma su or­ga­ni­zo­va­li na­uč­ni skup na te­mu „Slo­bo­da i po­li­tič­ki svi­jet u ho­ri­zon­tu mi­šlje­nja”. Na sku­pu je uče­stvo­va­lo dva­de­se­tak is­tak­nu­tih na­uč­nih stva­ra­la­ca iz Cr­ne Go­re i Sr­bi­je.
Na­kon po­zdrav­nih go­vo­ra aka­de­mi­ka Ne­na­da Vu­ko­vi­ća, Mi­lu­ti­na Cic­mi­la, pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne op­šti­ne Plu­ži­ne, prof. dr Go­ra­na Ba­ro­vi­ća, de­ka­na Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, prof. dr Sa­va La­u­še­vi­ća, prof. dr Bo­ri­sa Bra­jo­vi­ća, i Bo­ri­sa Ta­di­ća, Lju­bo­mi­ro­vog si­na, pred­sjed­nik Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za odr­ža­va­nje sku­pa prof. dr Ra­den­ko Pe­jo­vić upo­znao je pri­sut­ne sa okvi­ri­ma iza­bra­ne te­me. Pe­jo­vić je is­ta­kao da su se za po­me­nu­tu te­mu od­lu­či­li jer ko­re­spon­di­ra sa osnov­nim pro­blem­skim pi­ta­nji­ma ko­ji­ma se ba­vio aka­de­mik Ta­dić, ali i sa sa­da­šnjim sta­njem u sa­vre­me­nom dru­štvu. Pe­jo­vić se po­seb­no osvr­nuo na či­nje­ni­cu da je Lju­bo­mir Ta­dić bio je­dan od ri­jet­kih ko­ji­ma je Do­bri­ca Ćo­sić po­sve­tio či­ta­vo po­gla­vlje, kao on nje­mu u ro­ma­nu „Pri­ja­te­lji”.
- Za­la­gao se za oču­va­nje za­jed­nič­ke dr­ža­ve Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, i bio je pred­sjed­nik po­kre­ta ko­ji su for­mi­ra­li dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re ko­ji ži­ve u Sr­bi­ji. In­te­lek­tu­al­ci iz Pi­ve su sve vri­je­me nje­go­vog ži­vo­ta bud­no pra­ti­li mi­sao i dje­la aka­de­mi­ka Ta­di­ća, po­no­se­ći se nje­go­vom sta­me­no­šću, prin­ci­pi­jel­no­šću i do­sto­jan­stvom, ta­ko da je Lju­bo­mir Ta­dić, kao čo­vjek, fi­lo­zof i mi­sli­lac pri­su­tan u du­hov­nom ži­vo­tu Pi­vlja­na i nje­gov lik i dje­lo se u Pi­vi ču­va i nje­gu­je, ka­zao je Pe­jo­vić.
Prof. dr Dra­go Pe­ro­vić na­gla­ša­va da je Ta­dić imao pre­ci­zne i ja­sne uvi­de o op­štim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma to­ta­li­tar­nih re­ži­ma o ko­ji­ma je pi­sao, a ko­ji su „svo­je po­li­tič­ke i idej­ne pro­tiv­ni­ke po krat­kom po­stup­ku svr­sta­va­li u na­rod­ne ne­pri­ja­te­lje”.
- Ta­dić je u ve­li­kom bro­ju svo­jih stu­di­ja i knji­ga na jed­nom te­o­rij­skom, uni­ver­zal­nom ni­vou sa­svim pre­ci­zno, auto­bi­o­graf­ski opi­sao „pro­ces Ta­di­ći­ma” iz 1942. go­di­ne: iz­mi­šlja­nje ne­pri­ja­te­lja ra­di po­sti­za­nja mo­no­po­la vla­sti ka­ko u na­ro­du ta­ko i u par­ti­ji, pri­je­ke par­tij­ske su­do­ve i ubi­stva (smr­ti) ne­du­žnih čla­no­va par­ti­je, pro­pa­gan­du i agi­ta­ci­ju u na­ro­du, sta­nje op­šteg stra­ha, jed­no­par­ti­zma i bez­lič­no­sti, jed­nom ri­ječ­ju „po­li­tič­ke glu­po­sti”, ko­je je sam on, nje­go­va po­ro­di­ca i nje­go­va Pi­va do­bro za­pam­ti­la. Ovo po­ve­zi­va­nje uni­ver­zal­nih uvi­da sa auto­bi­o­graf­skim ele­men­ti­ma po­slu­ži­će nam za te­zu ovog ra­da: pi­ta­nje neo­prav­di­vog oprav­da­nja (na­sil­ne) smr­ti kao „po­li­tič­ko so­ci­jal­ne si­tu­a­ci­je” je­ste no­se­će, sve­pri­sut­no, ali uglav­nom skri­ve­no pi­ta­nje Ta­di­će­ve cje­lo­kup­ne fi­lo­so­fi­je - ka­zao je Pe­ro­vić.
Dr Bra­jo­vić is­ti­če da je aka­de­mik Lju­bo­mir Ta­dić bio pro­fe­sor, ko­le­ga, pri­ja­telj mno­gi­ma od čla­no­va Dru­štva fi­lo­zo­fa, pre­da­va­ju­ći na Od­sje­ku za fi­lo­so­fi­ju Fi­lo­sof­skog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, već je bio i te­o­lo­ški po­jam, jed­no­su­štan onom du­hov­nom pro­sto­ru, u ko­me su se kre­ta­li, mi­sli­li i dje­lo­va­li.
- Nje­mu je bio stran sva­ki ob­lik ket­ma­ni­zma u ko­jem ste mo­gli jed­no bi­ti, dru­go mi­sli­ti a tre­će ra­di­ti, ta­ko omi­lje­ni sport na­ših in­te­lek­tu­a­la­ca u ko­me mi­šlje­nje ni­je oba­ve­zi­va­lo one ko­ji­ma je go­vor bio upu­ćen a još ma­nje ili ni naj­ma­nje sa­mog auto­ra ko­ji je iz­no­sio svo­je mi­šlje­nje. Na­su­prot to­me Lju­bo­mir Ta­dić je po­ka­zao, svi­ma na­ma ko­ji smo ga na raz­li­či­te na­či­ne upo­zna­li, da ni­je mo­gu­će po­is­to­vi­je­ti­ti čo­vje­ko­vo bi­će sa mi­šlje­njem, da to ni­je­su dva ekvi­va­lent­na i epi­va­lent­na po­la stvar­no­sti, već da sa­mo ako mi­šlje­nje pro­iz­i­la­zi iz čo­vje­ko­vog bi­ća kao lič­no­sti ono ima ob­lič­je ili ipo­stas, da opet pri­seg­nem za te­o­lo­škim ter­mi­nom, auten­tič­no­sti, je­din­stve­no­sti i ne­po­no­vlji­vo­sti – re­kao je dr Bra­jo­vić.
Dr Mi­šo Ku­lić je ka­zao da sa za­di­vlju­ju­ćom ener­gi­jom i mo­ral­nom hra­bro­šću ko­ja u stva­ri­ma pra­va čo­vje­ka ne po­zna­je kom­pro­mi­se, pa zbog to­ga, uvi­jek sprem­no i do­sto­jan­stve­no pri­hva­ta sve kon­se­kven­ce ad­mi­ni­stra­tiv­nog in­te­lek­tu­al­nog ni­hi­li­zma re­pre­siv­ne vla­sti, Lju­bo­mir Ta­dić je ljud­ski us­prav­no pro­šao sve dru­štve­ne ka­ta­kli­zme i po­li­tič­ke gol­go­te, ali je, upo­re­do, svo­jim fi­lo­zof­skim, prav­nim i po­li­tič­kim dje­lom to­li­ko sna­žno pru­žao ot­por sve­mu ne­slo­bod­nom i ne­ljud­skom.
Prof. dr Du­šan Kr­cu­no­vić is­ti­če da aka­de­mik Ta­dić pri­hva­ta da je auto­ri­tet „ka­men te­me­ljac tra­di­ci­je“.
- Ali, ru­še­nje auorit­eta tra­di­ci­je ni­je i ras­pli­nja­va­nje ka­te­go­ri­je auto­ri­te­ta kao ta­kvog. Dva su raz­lo­ga za to shva­ta­nje na­šeg aka­de­mi­ka: s jed­ne stra­ne, po­sto­ja­nje psihološke di­men­zi­je ka­te­go­ri­je auto­ri­te­ta, ko­ju je ot­kri­la du­bin­ska psi­ho­lo­gi­ja, i, s dru­ge stra­ne, či­nje­ni­ca da su na­kon sla­blje­nja auto­ri­te­ta hri­šćan­stva, se­ku­lar­ni fe­no­me­ni po­če­li da se pro­fi­li­šu kao re­li­gi­o­zni - re­kao je Kr­cu­no­vić.L.N.


Uče­sni­ci i or­ga­ni­za­to­ri

Na sku­pu su go­vo­ri­li i prof. dr Sa­vo La­u­še­vić, prof. dr Bo­go­ljub Ši­ja­ko­vić, prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić, prof. dr Jo­van De­lić, prof. dr Slav­ka Gvo­zde­no­vić, prof. dr Slo­bo­dan Vu­ki­će­vić, mr Pe­tar Ću­ko­vić, prof. dr Vla­di­mir Dre­ka­lo­vić, prof. dr Pre­drag Živ­ko­vić, prof. dr Bi­lja­na Bal­ta, prof. dr Mi­lo­van Mi­tro­vić i prof. dr Mi­lo­rad Si­mu­no­vić.