Lju­bi­te­lji zvu­ka vi­o­lon­če­la si­gur­no su iza­šli za­do­volj­ni na­kon so­li­stič­kog kon­cer­ta vi­o­lon­če­li­ste mr Bog­da­na Asa­no­vi­ća, odr­ža­nog u ve­li­koj sa­li Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­nog cen­tra „Bu­do To­mo­vić”. Asa­no­vić je na po­čet­ku iz­veo Kon­cert za vi­o­lon­če­lo i or­ke­star u D-du­ru Jo­ze­fa Hajd­na, u prat­nji ka­mer­nog gu­dač­kog or­ke­stra sa­sta­vlje­nog od mla­dih sred­njo­ško­la­ca i stu­de­na­ta, i po­tom, So­na­tu za kla­vir i vi­o­lon­če­lo br.1 Op.38 u e-mo­lu uz kla­vir­sku prat­nju pi­ja­ni­ste Lu­ke Đa­či­ća. Kao kon­cert­ni in­ter­me­co, pu­bli­ka je slu­ša­la ovaj gu­dač­ki or­ke­star, od­no­sno nji­ho­vo iz­vo­đe­nje „Fra­tre­sa za gu­dač­ki or­ke­star” eston­skog kom­po­zi­to­ra Ar­va Per­ta.
Bog­dan Asa­no­vić, ko­ji je vi­o­lon­če­lo po­čeo da uči sa če­ti­ri go­di­ne kod oca, ta­ko­đe vi­o­lon­če­li­ste Alek­se Asa­no­vi­ća u Ško­li za mu­zič­ke ta­len­te „An­dre Na­va­ra”, di­plo­mi­rao je u kla­si nje­mač­ke vi­o­lon­če­list­ki­nje Tes Re­mi Šu­ma­her na Uni­ver­zi­te­tu Cen­tral­na Okla­ho­ma (UCO) u SAD. Na­kon što je di­plo­mi­rao na Aka­de­mi­ji u Okla­ho­mi 2012. go­di­ne, u av­gu­stu iste go­di­ne, Asa­no­vić je pri­mljen na po­zi­ci­ju asi­sten­ta na Tek­sas Teh Uni­ver­zi­te­ta, na od­sje­ku za vi­o­lon­če­lo, gdje uz pu­nu sti­pen­di­ju za­po­či­nje ma­gi­star­ske stu­di­je u kla­si pro­fe­so­ra Dže­fri­ja La­strej­psa. Bio je član Gu­dač­kog kvar­te­ta Sim­fo­nij­skog or­ke­stra Lu­be­ka (Tek­sas) gdje je imao pri­li­ku da na­stu­pa sa emi­nent­nim mu­zi­ča­ri­ma iz SAD-a. Asa­no­vić je na­stu­pao i u ma­ster kla­sa­ma sa svjet­ski po­zna­tim vi­o­lon­če­li­sti­ma kao što su Sti­ven Iser­lis, Til­man Vik, Pe­ter Štumpf, Alek­san­der Ru­din i Džu­li Al­bers. Do­bit­nik je broj­nih na­gra­da na do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim tak­mi­če­nji­ma. U Ško­li za mu­zič­ke ta­len­te „An­dre Na­va­ra” u Pod­go­ri­ci ra­di kao pro­fe­sor vi­o­lon­če­la, ka­mer­ne mu­zi­ke i or­ke­stra. Od no­vem­bra 2016. an­ga­žo­van je kao sa­rad­nik na pred­me­tu vi­o­lon­če­lo na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji na Ce­ti­nju. Ipak, ov­da­šnja pu­bli­ka ne­ma če­sto pri­li­ku da ga ču­je kao so­li­stu i to kon­cert­no.
- Ni­sam bio u Cr­noj Go­ri de­vet go­di­na. Vra­tio sam se pri­je dvi­je go­di­ne, i za to vri­je­me so­li­stič­ki na­stu­pao u Ul­ci­nju i u Pod­go­ri­ci, u Adven­ti­stič­koj cr­kvi. Sce­nu KIC-a te­že je do­bi­ti, jer je ovo ak­tiv­na in­sti­tu­ci­ja u ko­joj se ne­što stal­no de­ša­va – ka­že Bog­dan Asa­no­vić.
Opre­di­je­lio se da iz­ve­de kom­po­zi­ci­je iz dva raz­li­či­ta pe­ri­o­da, kla­si­ci­zma i ro­man­ti­zma, jer sva­ki pe­ri­od, kao i sva­ko od ovih dje­la no­si so­bom svo­ju lje­po­tu.
- I u ro­man­ti­zmu i u kla­si­ci­zmu po­sto­ji ve­li­ki broj dje­la pi­sa­nih za vi­o­lon­če­lo. Ove dvi­je kom­po­zi­ci­je ko­je sam oda­brao iz­ra­ža­va­ju raz­li­či­te aspek­te vi­o­lon­če­la, nje­go­ve raz­li­či­te stra­ne. U Hajd­no­vom dje­lu vi­še do iz­ra­ža­ja do­la­zi ta teh­nič­ka stra­na, dok je Brams za­htje­van me­lo­dij­ski. I to je glav­ni raz­log za­što sam oda­brao baš ove dvi­je kom­po­zi­ci­je, da mo­gu po­ka­za­ti što se na vi­o­lon­če­lu mo­že iz­ve­sti. Po­go­to­vo su teh­nič­ki za­htjev­ni pr­vi stav i ka­den­ca Hajd­no­vog kon­cer­ta. Kod Bram­sa, ne­ma­te ve­li­kih teh­nič­kih za­htje­va, ali, ima­te mu­zič­kih, me­lo­dij­skih. Is­tro­ši vas ovaj Brams, kod nje­ga ne­ma­te pa­u­za, već stal­no mi­sli­te na me­lo­di­ju, kon­stant­no svi­raš, kon­stant­no si ak­ti­van – ka­že Asa­no­vić.
Vi­o­lon­če­li­sta ot­kri­va i što bi vo­lio da svi­ra:
- Lič­no, naj­vi­še mi se do­pa­da Šu­ma­nov kon­cert za vi­o­lon­če­lo i or­ke­star. Mi­slim da mi le­ži taj tip kom­po­zi­ci­je, one ko­je tra­že da iz­vo­đač po­ka­že ne sa­mo svo­ju vri­tu­o­znost, već i svo­ju mu­zi­kal­nost. To je jed­no pre­li­je­po dje­lo u ko­jem se mo­gu do­ži­vje­ti sve iz­ra­žaj­ne mo­guć­no­sti vi­o­lon­če­la – ka­že Asa­no­vić.
Po­hva­lio je i svo­je sa­rad­ni­ke na ovom kon­cer­tu, pi­ja­ni­stu Đa­či­ća, kao i čla­no­ve or­ke­stra.
- Ve­o­ma sam za­do­vo­ljan nji­ho­vim iz­vo­đe­njem. Mi­slim da kod nas ima mno­go po­ten­ci­ja­la, ta­len­to­va­nih mla­dih lju­di, i to je raz­log za­što sam od­lu­čio da ih po­zo­vem da svi­ra­ju sa mnom na ovom kon­cer­tu. Mi­slim da po­ten­ci­ja­la ima, ali ga tre­ba i na pra­vi na­čin pla­si­ra­ti. Svi ovi mla­di lju­di, od 14 do 22 go­di­ne, što je još naj­va­žni­je za­in­te­re­so­va­ni za svoj in­stru­ment, i uop­šte za kla­sič­nu mu­zi­ku i kon­cert­na iz­vo­đe­nja, što je i naj­va­žni­je – do­da­je Asa­no­vić.
Na­rav­no, kao i uvi­jek spre­ma re­per­to­ar za kon­cert. A, da li će­mo ga gle­da­ti i na sce­ni na­ci­o­nal­nog te­a­tra, vi­o­lon­če­li­sta ka­že:
- Na­dam se, ma­da ne za­vi­si sa­mo od me­ne. To je slje­de­ći ko­rak u mo­joj pro­fe­si­o­nal­noj ka­ri­je­ri – ka­že Asa­no­vić.
Kon­cert je odr­žan kao dio mu­zič­kih pro­gra­ma ma­ni­fe­sta­ci­je De­cem­bar­ska umjet­nič­ka sce­na 2016.Ž.J.