Po­vo­dom obi­lje­ža­va­nja 120 go­di­na od osni­va­nja cr­no­gor­ske Dr­žav­ne bi­bli­o­te­ke, Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka „Đur­đe Cr­no­je­vić” pri­re­di­la je u Kra­ljev­skom po­zo­ri­štu „Zet­ski dom” na Ce­ti­nju sve­ča­nost pod na­zi­vom „Isto­ri­ja du­hov­no­sti i tre­zor pam­će­nja”.
Po­zdra­vlja­ju­ći broj­ne go­ste di­rek­tor­ka Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke Je­le­na Đu­ro­vić is­ta­kla je da sa jed­nim od naj­du­bljih ko­ri­je­na me­đu na­ci­o­nal­nim bi­bli­o­te­ka­ma u ovom di­je­lu Evro­pe, ri­zni­ca cr­no­gor­ske pi­sa­ne ba­šti­ne i in­te­lek­tu­al­na me­mo­ri­ja na­ci­je, Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka je­ste ne sa­mo je­dan od sim­bo­la kul­tu­re u dr­ža­vi, već i sa­me cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti te da su isto­ri­ja i kul­tu­ra, kao bit sva­kog dru­štva, ima­nent­ne Na­ci­o­nal­noj bi­bli­o­te­ci.
- Uka­zom knja­za Ni­ko­le, de­cem­bra 1896. go­di­ne osno­va­na je cr­no­gor­ska Dr­žav­na bi­bli­o­te­ka na Ce­ti­nju. Pod okri­ljem ono­ga što da­nas pred­sta­vlja Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka, tru­dom mno­gih ge­ne­ra­ci­ja, pa­žlji­vo je pri­ku­plja­na i bri­žno nje­go­va­na i ču­va­na ne­pro­cje­nji­va kul­tur­no-isto­rij­ska i bi­bli­o­teč­ka gra­đa, ko­ju da­nas či­ni oko dva mi­li­o­na knji­ga i do­ku­me­na­ta. Kao bi­bli­o­te­ka sa jed­nom od naj­bo­ga­ti­jih i naj­ra­zno­vr­sni­jih ko­lek­ci­ja u re­gi­o­nu, ko­ja pred­sta­vlja kul­tur­nu ba­šti­nu od iz­u­zet­ne vri­jed­no­sti, sa­ču­va­li smo ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze o kul­tur­noj isto­ri­ji i stvar­no­sti Cr­ne Go­re, a ti­me i o po­stan­ku i iden­ti­te­tu na­ro­da ko­ji vje­ko­vi­ma ži­ve na ovim pro­sto­ri­ma – ka­za­la je Đu­ro­vić.
Ona je do­da­la da za­hva­lju­ju­ći ve­li­kim pro­jek­ti­ma na­šeg do­ba, kao što su Vir­tu­el­na i Di­gi­tal­na bi­bli­o­te­ka Cr­ne Go­re, omo­gu­ća­va­ju ko­ri­sni­ci­ma glo­bal­no ko­ri­šće­nje bi­bli­o­graf­skih in­for­ma­ci­ja i do­ku­me­na­ta u elek­tron­skom ob­li­ku, a za­hva­lju­ju­ći to­me što su po­sta­li Na­ci­o­nal­na agen­ci­ja za me­đu­na­rod­nu bi­bli­o­graf­sku kon­tro­lu kao i iz­vr­snoj sa­rad­nji sa na­ci­o­nal­nim bi­bli­o­te­ka­ma iz či­ta­vog svi­je­ta, ka­ko u raz­mje­ni pu­bli­ka­ci­ja, ta­ko i na ra­znim in­ter­na­ci­o­nal­nim pro­jek­ti­ma, Bi­bli­o­te­ka je po­sta­la dio ve­li­ke re­gi­o­nal­ne i me­đu­na­rod­ne mre­že zna­nja i in­for­ma­ci­ja.
Mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić re­kao je da svi do­ga­đa­ji i ak­tiv­no­sti, ko­ji su se u pro­te­klih 120 go­di­na od­vi­ja­li u pro­ce­su de­fi­ni­tiv­nog uob­li­če­nja Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke je­su svo­je­vr­sni re­zi­me vi­še­vje­kov­nog tru­da onih po­sve­će­ni­ka ko­ji su zna­li da su sa­mo sa­bra­ni i sa­ču­va­ni tek­sto­vi, zna­lač­ki tre­ti­ra­ni, jed­na od naj­bit­ni­jih in­te­lek­tu­al­nih i du­hov­nih pot­po­ra dru­štve­nom pro­gre­su.
- Cr­no­gor­sko bi­bli­o­te­kar­stvo i knji­go­pi­sa­nje sva­ka­ko ima­ju du­gu isto­ri­ju. Pri­sje­ti­mo se sa­mo ma­na­stir­skih skrip­to­ri­ju­ma po cr­no­gor­sko­me pri­mor­ju s po­če­ta­ka na­še dr­žav­no­sti u ko­ji­ma su se ču­va­le i pi­sa­le knji­ge – na­veo je između ostalog Lju­mo­vić.
Po­red iz­lo­žbe „Ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re iz pe­ra stra­nih auto­ra: Ber­lin­ski kon­gres 1978. i Maj­ski re­fe­ren­dum 2006”, pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da po­gle­da i do­ku­men­tar­ni film „Od dr­žav­ne do na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke 120 go­di­na” kao i da uži­va u dram­skom pro­gra­mu ko­ji je osmi­sli­la re­di­telj­ka Ana Vu­ko­tić, a u ko­jem su uz mu­zič­ku prat­nju če­list­ki­nje Eden Se­ku­lo­vić uče­stvo­va­li glum­ci Mir­ko Vla­ho­vić, Mom­či­lo Ota­še­vić, Ana Vuč­ko­vić, Var­ja Đu­kić i De­jan Iva­nić. Uz to, po­vo­dom ju­bi­le­ja Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka je ob­ja­vi­la i mo­no­gra­fi­ju o ra­du Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke u po­sljed­njih 10 go­di­na „Bi­bli­o­te­ka za no­vo do­ba”.
Z. PE­TA­NO­VIĆ


Sve adre­se

Mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić je pod­sje­tio da je Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka to­kom 120-go­di­še­nje isto­ri­je pro­mi­je­ni­la ne­ko­li­ko adre­sa. Kroz du­gi put ko­ji je Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ka pro­šla u po­tra­zi za ade­kvat­nim pro­sto­rom od „Zet­skog do­ma”, gdje je kao Knja­žev­sko-cr­no­gor­ska bi­bli­o­te­ka po­če­la s ra­dom, pa pre­ko Dr­žav­nog mu­ze­ja, zgra­de biv­šeg Cr­kve­nog su­da, Fran­cu­skog po­slan­stva, do ko­nač­nog udo­mlje­nja u zgra­di Ita­li­jan­skog po­slan­stva