U Ma­ti­ci srp­skoj u Da­ni­lov­gra­du obi­lje­žen je vri­je­dan ju­bi­lej - 100 go­di­na od po­bu­ne 14 bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja. Oni su 1916. go­di­ne od­bi­li da pre­da­ju na­stav­ne pro­gra­me bez srp­ske isto­ri­je i ći­ri­li­ce, a oku­pa­tor­ska upra­va zbog to­ga ih je osu­di­la na za­tvor­ske ka­zne, a dio uči­te­lja in­ter­ni­ra­la u lo­go­re. Uči­te­lji ko­ji su od­bi­li da pre­da­ju austro­u­gar­ski na­stav­ni pro­gram bi­li su Vuk­san Ra­do­vić, Sa­vo Đu­ro­vić i Ve­li­zar Đu­ra­no­vić, ko­ji su po­sli­je dva mje­se­ca pro­ve­de­na u za­tvo­ru pu­šte­ni na slo­bo­du, dok su Ili­ja Mi­ju­ško­vić, Trip­ko Bra­jo­vić, An­dri­ja Dra­go­vić, Sa­vo Jo­vo­vić, To­mo Dra­go­vić, Ra­do­van Po­po­vić, Mi­la­din Vu­ja­di­no­vić, No­vo Vu­či­nić, Bla­žo Ra­do­njić, Cvet­ko Sta­ni­šić i Jak­ša Bra­jo­vić in­ter­ni­ra­ni u Bol­do­ga­son, ka­sni­je u Ne­ži­der, gdje su osta­li sve do kra­ja Pr­vog svjet­skog ra­ta. Na­kon dvo­mje­seč­ne is­tra­ge iz­re­če­ne su ka­zne i tro­ji­ci prav­ni­ka iz Bje­lo­pa­vli­ća Ni­ko­li Dra­go­vi­ću, Mar­ku Jo­vi­će­vi­ću i Ra­do­va­nu Bo­ško­vi­ću.
O pod­vi­gu i zna­ča­ju ovog do­ga­đa­ja go­vo­ri­li su Mi­ljan Sta­ni­šić, so­ci­o­log i pu­bli­ci­sta, Pe­ro Ra­do­njić, ku­stos Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja, i Bu­di­mir Alek­sić, pro­fe­sor isto­ri­je i čel­nik In­sti­tu­ta za srp­sku kul­tu­ru.
Pe­ro Ra­do­njić je na­veo da su o ovom do­ga­đa­ju mno­gi pi­sa­li, ali da je on jed­no vri­je­me bio sko­ro za­bo­ra­vlje. Ipak, po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlo­ga vi­je­ka ob­ja­vlju­ju se tek­sto­vi o ovom do­ga­đa­ju, jer se shva­ta du­bo­ka etič­ka di­men­zi­ja po­bu­ne uči­te­lja.
- Oni ni­je­su že­lje­li da bu­du ana­ci­o­nal­ni i za se­be su go­vo­ri­li da su srp­ski uči­te­lji i da je đi­ri­li­ca aor­ta srp­skog na­ro­da. Po­stu­pa­li su i u skla­du sa pro­svjet­nim uput­stvi­ma iz na­stav­nih pro­gra­ma Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re po ko­ji­ma srp­ski uči­te­lji ne sa­mo što uče đa­ke no­vim zna­nji­ma, već bri­nu i op­šte­na­rod­nu bri­gu i pre­no­se svi­jest o je­din­stvu i oslo­bo­đe­nju srp­sko­ga na­ro­da. Na ža­lost, op­štin­ska vlast u na­šem gra­du je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na po­di­gla spo­me­nik ko­ji je po­sve­ćen uči­te­lju, ali ni jed­nom slo­vom ni­je­su po­me­nu­li šta se u ovom kra­ju de­si­lo pri­je 100 go­di­na, već je nji­ho­vo obi­ljež­je po­sve­će­no ap­strakt­nom uči­telj­skom po­zi­vu. Na­dam se da će­mo us­pje­ti da u do­gled­no vri­je­me u Da­ni­lov­gra­du po­dig­ne­mo spo­me­nik sa ime­ni­ma na­ših uči­te­lja i tek­stom nji­ho­vog ot­ka­za, ka­ko bi mla­di zna­li šta se u ovom kra­ju de­si­lo 1916. go­di­ne i ka­ko bi iz to­ga iz­vu­kli mo­ral­ne po­u­ke - re­kao je Ra­do­njić.
On je do­dao da su uči­te­lji ima­li ve­li­ku po­dr­šku ta­da­šnjih ko­mi­ta iz Bje­lo­pa­vli­ća, a po­seb­no Vi­da Đu­ro­vi­ća.
O isto­rij­skim okol­no­sti­ma u ko­ji­ma je do­šlo do po­bu­ne go­vo­rio je Mi­ljan Sta­ni­šić ko­ji je is­ta­kao da su uči­te­lji sli­je­di­li put svo­jih pre­da­ka i da su se na pra­vi na­čin su­pro­sta­vi­li oku­pa­to­ru ko­ji je že­lio da iz na­rod­ne svi­je­sti iz­bri­še ći­ri­li­cu, ali i ro­do­lju­bi­ve pje­sme i sve što pod­sje­ća na Srp­stvo.
- Na­ši uči­te­lji su sa­ču­va­li sve­ti uči­telj­ski po­ziv i po­ka­za­li ka­ko se po­na­ša­ju pra­vi ro­do­lju­bi i pro­svje­ta­ri – pri­mi­je­tio je Sta­ni­šić.
Bu­di­mir Alek­sić se osvr­nuo na ak­tu­el­ni pro­svjet­ni tre­nu­tak i za­klju­čio da su se austro­u­gar­ski oku­pa­to­ri po­vam­pi­ri­li i da da­nas umje­sto njih na­stav­ni pro­gram bez srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce spro­vo­de pred­stav­ni­ci ak­tu­el­ne vla­sti. Iz da­na­šnjih škol­skih dnev­ni­ka iz­ba­če­na je ći­ri­li­ca, svje­do­čan­stva su na la­ti­ni­ci, kao i cje­lo­kup­na ad­mi­ni­stra­tiv­na pre­pi­ska.
- Tre­ba otvo­re­no re­ći da je da­nas u Cr­noj Go­ri na dje­lu na­stav­ni pro­gram An­te Pa­ve­li­ća. Mi smo mo­žda je­di­ni na­rod na svi­je­tu ko­ji se od­re­kao svo­ga pi­sma, uzeo tu­đe, iako sve što ima­mo i što pri­pa­da na­šem du­hov­nom i ci­vi­li­za­cij­skom kru­gu je na­pi­sa­no na ći­ri­li­ci. Zbog to­ga iz­ba­ci­va­nje ći­ri­li­ce iz ško­la i sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta tre­ba­lo bi da bu­de pred­met mul­ti­di­sci­pli­nar­nih stu­di­ja, jer još uvi­jek ne mo­gu da shva­tim za­što to ra­de vla­sto­dr­šci u Cr­noj Go­ri – za­klju­čio je Alek­sić.
I.M.


Ni­je­su htje­li la­ti­ni­cu

Je­dan od uči­te­lji iz 1916. go­di­ne, Jak­ša Bra­jo­vić, osta­vio je i za­pis ka­ko je do­šlo do nji­ho­ve ostav­ke.
- Nas uči­te­lje iz Bje­lo­pa­vli­ća po­zva­la je jed­nog da­na Okru­žna ko­man­da u Pod­go­ri­ci. Re­kli su nam da se otva­ra­ju ško­le i da će se ra­di­ti po cr­no­gor­skom škol­skom pro­gra­mu. Sa­op­šte­no nam je da se sa­mi do­go­vo­ri­mo o uči­telj­skim mje­sti­ma. Mi smo se po­vu­kli na do­go­vor i za­klju­či­li da je to li­jep i hu­man gest oku­pa­to­ra... Po sta­rom cr­no­gor­skom pro­gra­mu, uči­te­lji su ra­di­li ne­što oko mje­sec da­na. Po­tom je sti­gla na­red­ba da se pro­gram mi­je­nja. Pro­mi­je­nje­ni su svi udž­be­ni­ci osim za vje­ro­na­u­ku i ma­te­ma­ti­ku, a i oni su štam­pa­ni la­ti­ni­com. Kad sam do­bio ovaj akt na­pi­sao sam ostav­ku i po­šao u Da­ni­lov­grad da je pre­dam u mje­snu ko­man­du. Bio sam uči­telj u Go­sti­lju - za­pi­sao je Bra­jo­vić.