Naj­no­vi­ji broj obra­zni­ka za vje­ru, kul­tu­ru i vas­pi­ta­nje Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mo­rske, „Sve­ti­go­ra”, po­sve­ćen je naj­ra­do­sni­jem hri­šćan­skom pra­zni­ku – Bo­ži­ću. Kao i do­sad i u no­vom, 260. bro­ju, „Sve­ti­go­ra” do­no­si pre­gršt za­ni­mlji­vih tek­sto­va iz ži­vo­ta cr­kve, ali i dru­gih obla­sti ži­vo­ta i ra­da.
Na pr­vim stranicama „Sve­ti­go­ra” do­no­si bo­žić­nu po­ru­ku mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-primorskog Am­fi­lo­hi­ja, kojoj su pod­na­slov ri­je­či „Ne­ma da­na bez oč­no­ga vi­da”, iz „Gor­skog vi­jen­ca”. U „Vi­jen­cu” je Nje­goš osta­vio sli­ku pra­zno­va­nja Bo­ži­ća u Cr­noj Go­ri. O to­me ka­ko se sla­vi Bo­žić u Cr­noj Go­ri za­pi­sao je i 1866. ar­hi­man­drit Ni­ći­for Du­čić. Taj za­pis „Sve­ti­go­ra” je pre­u­ze­la iz „Ce­tinj­skog gla­sni­ka”. Dru­gi za­pis ko­ji je pre­u­ze­la je­ste Ili­je Haj­du­ko­vi­ća, iz 1893, ko­ji go­vo­ri o pu­to­va­nju Sve­tog Sa­ve.
Ru­ko­pi­si­ma, bla­gom srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, po­za­ba­vi­la se dr Mi­le­na Mar­ti­no­vić. „Sve­ti­go­ra” je ob­ja­vi­la sa­že­tak nje­ne dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je „Ru­ko­pi­sne knji­ge ma­na­sti­ra Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce na Ce­ti­nju”, od­bra­nje­ne u ok­to­bru 2016. na Be­o­grad­skom uni­ver­zi­te­tu.
O na­šoj tra­di­ci­ji, ali mu­zič­ko-ep­skoj go­vo­ri tekst po­sve­ćen okru­glom sto­lu po­sve­će­nom gu­sla­ma, ko­ji je odr­žan u Pod­go­ri­ci 1. de­cem­bra 2016. Okru­gli sto imao je rad­ni na­slov „Gu­sle u srp­skoj tra­di­ci­ji”, a o gu­sla­ma je na okru­glom sto­lu iz­la­gao po­red osta­lih, i Ra­jo Vo­ji­no­vić či­ji tekst „Za­što su gu­sle srp­ske gu­sle”, ko­ji pre­no­si „Sve­ti­go­ra”. Ta­ko­đe, tu je i pri­kaz knji­ge dr Bu­di­mi­ra Alek­si­ća „Bi­bli­ja i srp­ska epi­ka”.
Ru­bri­ka Bo­go­slo­vlje do­no­si tekst po­pu­lar­nog pu­bli­ci­ste pro­to­je­re­ja An­dre­ja Tka­čo­va „Tre­zve­nost – na­su­šna po­tre­ba vje­ru­ju­ćih”, ko­ji go­vo­ri o mno­gim dru­štve­nim ano­ma­li­ja­ma, kao što su ri­ja­li­ti pro­gra­mi. To je bi­la i te­ma raz­go­vo­ra Spi­ri­do­na Bu­la­to­vi­ća sa psi­ho­lo­gom Žar­kom Tre­bje­ša­ni­nom. Na­su­prot rop­stvu ljud­ske du­še je­ste nje­na slo­bo­da, a na pi­ta­nje šta je slo­bo­da i osta­la za­ni­mlji­va pi­ta­nja iz hri­šćan­skog ži­vo­ta pro­na­đi­te od­go­vor vla­di­ke Ti­ho­na Šev­ku­no­va.
Velj­ko Ću­rić Mi­ši­na ba­vi se isto­ri­jom u tek­stu „Šta bi tre­ba­lo zna­ti pre raz­go­vo­ra o bro­ju stra­da­lih u Ja­se­nov­cu”, dok mr Smi­lja Vla­o­vić pi­še o kr­stu Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ohri­du i o ma­na­sti­ru Sve­to­ga apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Mar­ka u Sta­roj va­ro­ši u Pod­go­ri­ci. O ka­pe­li Sv. Jo­va­na Bo­go­slo­va u Ko­to­ru pi­še Oli­ve­ra Ba­la­ban.
„Sve­ti­go­ra” do­no­si i re­a­go­va­nje Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske na mo­gu­će pre­se­lje­nje iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se u Ce­tinj­sku pe­ći­nu. Mi­tro­po­li­ja je da­la pri­mjed­be i pred­lo­ge na do­ku­men­ta­ci­ju o po­tre­bi pro­cje­ne uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu.
Na ne­ko­li­ko stra­ni­ca na­la­zi se re­por­ta­ža o po­sje­ti mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja Ju­žnoj i Sje­ver­noj Ame­ri­ci.
Ka­ko je Bo­žić vri­je­me da­ri­va­nja, „Sve­ti­go­ra” do­no­si i tekst o hu­ma­ni­tar­noj ak­ci­ji cr­kve­ne op­šti­ne Bar. A za lju­bi­te­lje knji­žev­no­sti re­dak­ci­ji „Sve­ti­go­ra” pri­re­di­la je i niz li­je­pih pri­ča: „Maj­kin po­sled­nji Bo­žić” Da­ni­ce Ban­dić i „Pr­vi bad­njak” Sve­to­za­ra Ćo­ro­vi­ća. Uz dvi­je na­rod­ne bo­žić­ne pje­sme iz Ri­sna, u ovom bo­žić­nom iz­da­nju su i sti­ho­vi Raj­ka Pe­tro­va No­ga. Pr­vi ve­li­ki pra­znik na­kon Bo­ži­ća je­ste Bo­go­ja­vlja­nje, „Vre­me ka­da Hri­stos po­či­nje da se pe­nje na Krst”, ka­ko gla­si be­sje­da po­čiv­šeg mi­tro­po­li­ta An­to­ni­ja Blu­ma.
Ž.J.