Knji­žev­ni­ca i sce­na­rist­ki­nja Iva­na Di­mić do­bit­nik je 63. Ni­no­ve na­gra­de za ro­man „Ar­za­mas”. Dje­lo je ob­ja­vi­la be­o­grad­ska iz­da­vač­ka ku­ća „La­gu­na”, a do­bi­lo je glas tri čla­na ži­ri­ja - Ta­ma­re Kr­stić, Ja­smi­ne Vr­ba­vac i Mi­haj­la Pan­ti­ća, dok su gla­so­ve ro­ma­nu „Hro­ni­ka sum­nje” Vla­di­sla­va Baj­ca da­li Bo­žo Ko­pri­vi­ca, pred­sjed­nik ži­ri­ja, i Zo­ran Pa­u­no­vić, ka­ko pi­še „Blic”. U naj­u­žem kru­gu za ovo­go­di­šnju Ni­no­vu na­gra­du bi­li su i ro­ma­ni „Su­sret pod neo­bič­nim okol­no­sti­ma” Vla­da­na Ma­ti­je­vi­ća i „Pa kao” Vla­di­mi­ra Ta­ba­še­vi­ća.
Iva­na Di­mić je re­kla da njen ro­man, u ko­me je is­pri­ča­la pri­ču o de­ment­noj maj­ci ko­ja umi­re i kćer­ki ko­ja je ču­va, pred­sta­vlja sto­ri­ju o to­me ka­ko je lju­bav ja­ča od smr­ti.
– For­ma ro­ma­na je za­ni­mlji­va i ne­sva­ki­da­šnja, bu­du­ći da je to mo­za­ik di­ja­lo­ške for­me ko­ja se smje­nju­je sa pro­znom for­mom. Ako se di­ja­lo­ška for­ma ti­če ho­ri­zon­ta­le – ba­nal­nog ži­vlje­nja, a ver­ti­ka­la – pro­zna for­ma ti­če se me­ta­fi­zi­ke raz­ma­tra­nja u sa­mo­ći o smr­ti, lju­ba­vi, bo­le­sti, on­da od po­čet­ka do kra­ja ima­te ra­za­pi­nja­nje glav­ne ju­na­ki­nje na krst ko­ji se pra­vi od te for­me – re­kla je ona.
Do­bit­ni­ca 63. Ni­no­ve na­gra­de za ro­man go­di­ne je is­ta­kla da je ri­ječ „Ar­za­mas”, ina­če grad u Ru­si­ji u ko­jem su na­uč­ni­ci pra­vi­li atom­sku bom­bu, uze­la za mo­to svoje knji­ge „jer je pri­ča o bo­le­sti i smr­ti pri­ča o ar­za­ma­skom uža­su u ko­jem se na­la­zi kćer­ka ko­ja ču­va bo­le­snu maj­ku”.
– Vik­tor Šklov­ski ka­že u te­o­rij­skoj knji­zi o Tol­sto­ju „Ener­gi­ja za­blu­de” da je grof Tol­stoj oti­šao u Ar­za­mas da ku­pi ima­nje i sko­ro kad se do­go­vo­rio s tr­gov­cem ostao je ta­mo da pre­spa­va, a u sred no­ći ga je pro­bu­dio užas i smrt mu je na uvo šap­nu­la – to se ti me­ne pla­šiš. Šklov­ski ko­men­ta­ri­še da su sre­ća i smrt „ar­za­ma­ski užas” – ob­ja­sni­la je ona.
Mi­haj­lo Pan­tić obra­zla­žu­ći od­lu­ku ži­ri­ja re­kao je da ro­man „Ar­za­mas” te­ma­ti­zu­je od­nos kće­ri i maj­ke - jed­nu od osnov­nih eg­zi­sten­ci­jal­nih re­la­ci­ja.
- Taj i ta­kav od­nos je u srp­skoj knji­žev­no­sti ri­jet­ko ka­da iz­da­šni­je i umjet­nič­ki uspje­li­je ob­ra­đi­van. Pri­po­vi­je­da­nje u „Ar­za­ma­su” te­če smje­nom dram­skih, di­ja­lo­ških i pro­zno­e­se­ji­stič­kih pa­sa­ža, dok se u dram­skoj ko­lo­kvi­jal­noj for­mi i njoj ima­nent­noj gra­nič­noj si­tu­a­ci­ji pre­do­ča­va sva slo­že­nost lju­ba­vi dva bli­ska, a ta­ko raz­li­či­ta bi­ća, od ko­jih je jed­no u ze­ni­tu, a dru­go na kra­ju ži­vo­ta – re­kao je on.
Pan­tić je ka­zao da se u ro­ma­nu pro­mi­šlja­ju ključ­na eg­zi­sten­ci­jal­na pi­ta­nja u mi­sa­o­noj i sim­bo­lič­koj ve­zi sa glav­nom pri­čom, na­vo­de­ći da ro­man „Ar­za­mas” is­pri­po­vi­je­dan sve­de­nim i dram­ski eko­no­mič­nim na­či­nom u stal­noj smje­ni ko­mič­nog, ap­surd­nog i sjet­nog to­na ro­man po­ste­pe­no pre­ra­sta u „pro­znu fu­gu o lju­ba­vi i smr­ti”.
Ta­ma­ra Kr­stić je oci­je­ni­la da je ni­je la­ko „ži­vje­ti i pi­sa­ti na pre­mi­sa­ma jed­nog svi­je­ta kog vi­še ne­ma i u onom svi­je­tu u ko­jem ni­šta vi­še ne va­ži”.
– Knji­ga Iva­ne Di­mić je do­ka­za­la da je je­zik je­di­no pri­su­stvo uko­ri­je­nje­no­sti u stvar­nost, a da je je­zik taj ko­jim se ob­li­ku­je naj­vi­še knji­žev­nost – re­kla je ona, a pre­no­si B92.
Na­gra­da će Iva­ni Di­mić bi­ti uru­če­na 23. ja­nu­a­ra, u 17 ča­so­va, na sve­ča­no­sti ko­jom će bi­ti obi­lje­že­na 82. go­di­šnji­ca po­sto­ja­nja NIN-a.
Ni­no­va na­gra­da pr­vi put je do­di­je­lje­na 1954. go­di­ne Do­bri­ci Ćo­si­ću za ro­man „Ko­re­ni”.
PRI­RE­DI­LA: S.Ć.


Pe­ta že­na

Iva­na Di­mić je ro­đe­na u Be­o­gra­du 1957. Auto­r­ka je pet knji­ga krat­kih pri­ča, ni­za dra­ma, dra­ma­ti­za­ci­ja i TV sce­na­ri­ja. Ona je pe­ta že­na ko­ja je do­bi­la ovu na­gra­du, po­sli­je Sve­tla­ne Vel­mar Jan­ko­vić (1995), Du­brav­ke Ugre­šić (1988), Gro­zda­ne Olu­jić (2009) i Gor­da­ne Ćir­ja­nić (2010).
Di­mić je u Be­o­gra­du 1982. go­di­ne di­plo­mi­ra­la dra­ma­tur­gi­ju na FDU. Pa­ra­lel­no je ap­sol­vi­ra­la na od­sje­ku Op­šte knji­žev­no­sti sa te­o­ri­jom knji­žev­no­sti na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu. Za­vr­ši­la je 1985. go­di­ne post­di­plom­ske stu­di­je na CEU (Evrop­ski uni­ver­zi­tet­ski cen­tar) u Nan­si­ju.