Va­jar Mi­o­drag Šće­pa­no­vić, prof. dr Da­vid Ka­laj i dr Sve­to­zar Sa­vić do­bit­ni­ci su naj­ve­ćeg dr­žav­nog pri­zna­nja - Tri­na­e­sto­jul­ske na­gra­de za ovu go­di­nu. Od­lu­ku je do­nio ži­ri u sa­sta­vu: pred­sjed­nik Goj­ko Ka­stra­to­vić, i čla­no­vi - prof. eme­ri­tus Ili­ja Vu­jo­še­vić, prof. dr Igor La­kić, mr Mi­o­mir Vo­ji­no­vić i prim. dr sci. med. Asim Di­zda­re­vić, na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci na Ce­ti­nju.
Va­jar Mi­o­drag Šće­pa­no­vić Tri­na­e­sto­jul­sku na­gra­du do­bio je na­kon što su ga tre­ći put pred­lo­ži­li za ovo naj­vi­še dr­žav­no pri­zna­nje.
- Ovo je tre­ći put da me pred­la­žu za Tri­na­e­sto­jul­sku na­gra­du i mo­gu re­ći da sam do sa­da bio rav­no­du­šan. Me­đu­na­rod­ne na­gra­de ko­je sam do­bio si­gur­no su do­pri­ni­je­le da do­bi­jem i Tri­na­e­sto­jul­sku. Do­bio sam naj­vi­še tri na­gra­de sa svjet­skih sa­lo­na u Pa­ri­zu. Či­ni se da je lak­še do­bi­ti ne­ku nji­ho­vu na­gra­du ne­go ne­ku na­šu. Kod nas se ogra­ni­ča­va­ju mno­gim se­lek­ci­ja­ma. Na pri­mjer, dr­žav­na na­gra­da je i „Pe­tar Lu­bar­da”, ali je tu bi­tan iz­bor isto­ri­ča­ra umjet­no­sti ko­ji po­zo­vu njih se­dam, osam i to je ta­ko. Hva­la lju­di­ma ko­ji su me pred­lo­ži­li za ovo pri­zna­nje – ka­zao je Mi­o­drag Šće­pa­no­vić za „Dan”.
Šće­pa­no­vić je ro­đen 1953. u Ko­la­ši­nu. Di­plo­mi­rao je na Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti, od­sjek va­jar­stvo, u kla­si prof. Mi­še Po­po­vi­ća 1983. go­di­ne u Be­o­gra­du. Član je ULUCG-a od 1990. i Udru­že­nja „Je­se­nji sa­lon” Pa­riz od 2008. go­di­ne. Sa­mo­stal­no je iz­la­gao, pre­ko dva­de­set pu­ta u ze­mlji i ino­stran­stvu, kao i na broj­nim ko­lek­tiv­nim iz­lo­žba­ma. Do­bit­nik je Na­gra­de Fa­kul­te­ta li­kov­nih umet­no­sti u Be­o­gra­du (1983), Na­gra­de „Lu­ba­r­da, Sti­jo­vić, Mi­lu­no­vić” ULUCG (2003), Pr­ve na­gra­de za skulp­tu­ru „Pol Bel­mon­do” na Je­se­njem sa­lo­nu u Pa­ri­zu (2006), na­gra­da „Mi­šel Di­mon” za skulp­tu­ru Sa­lon fran­cu­skih umjet­ni­ka „Grand pa­le” Pa­riz (2012), bron­za­ne me­da­lje na istom sa­lo­nu 2014. go­di­ne.
Re­dov­ni pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, pr­of. dr Da­vid Ka­laj ka­že da Tri­na­e­sto­jul­ska na­gra­da za nje­ga pred­sta­vlja „istin­ski spe­ci­jal­no pri­zna­nje za moj pro­fe­si­o­nal­ni rad”.
- Ka­da sam vi­dio spi­sak pred­lo­že­nih, on­da sam jed­no­stav­no mi­slio da je do­bi­ti ovu na­gra­du ne­mo­gu­ća mi­si­ja. Ipak, za­hva­lju­jem se ži­ri­ju što je smo­gao hra­bro­sti da od ve­li­kog bro­ja kva­li­tet­nih kan­di­da­ta iz­dvo­ji me­ne sa još dvo­ji­com do­bit­ni­ka ove na­gra­de. Po­ku­ša­ću da is­tra­jem u is­tra­ži­vač­kim ra­du ko­ji će još vi­še oprav­da­ti do­bi­ja­nje ove iz­u­zet­ne na­gra­de na ni­vou Cr­ne Go­re – ka­zao je Ka­laj za „Dan”.
Da­vid Ka­laj ro­đen 1971. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Di­plo­mi­rao je na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu, Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, ma­gi­stri­rao na Ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, smjer ma­te­ma­ti­ka. Od­bra­nio je dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju na Ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Autor je udž­be­ni­ka, re­cen­zi­ja, broj­nih na­uč­nih ra­do­va, ru­ko­vo­di­lac ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta, a sva na­uč­na zva­nja od sa­rad­ni­ka u na­sta­vi do re­dov­nog pro­fe­so­ra pre­šao je na Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re. Bio je go­stu­ju­ći pro­fe­sor ili is­tra­ži­vač na de­se­tak pre­sti­žnih in­sti­tu­ci­ja u Evro­pi, Ki­ni i Ja­pa­nu.
I dr Sve­to­zar Sa­vić ka­že da ga usre­ću­je či­nje­ni­ca da je baš on, iz­me­đu 32 kan­di­da­ta iza­bran za jed­nog od tro­ji­ce ovo­go­di­šnjih do­bit­ni­ka Tri­na­e­sto­jul­ske na­gra­de.
- Si­gu­ran sam da je ži­ri imao te­žak po­sao, jer su svi kan­di­da­ti si­gur­no ima­li da po­nu­de kroz svo­ja dje­la zna­ča­jan do­pri­nos cr­no­gor­skoj kul­tu­ri, na­u­ci, spor­tu. Po­red to­ga, mo­ram da se za­hva­lim i Plan­ta­ža­ma, i CA­NU, ko­ja je iz­da­vač, ali i mo­joj po­ro­di­ci, ko­ja je, kroz po­dr­šku, vri­je­me ko­je mi je obez­bi­je­di­la, da­la naj­ve­ći udio do­bi­ja­nju ove na­gra­de - ka­zao je Sve­to­zar Sa­vić za „Dan”.
Dr Sve­to­zar Sa­vić di­plo­mi­rao je na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du. Ma­gi­star­sku i dok­tor­sku te­zu od­bra­nio je na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Na In­sti­tu­tu za is­tra­ži­va­nja u po­ljo­pri­vre­di „Sr­bi­ja“ u Be­o­gra­du iza­bran je u zva­nje na­uč­ni sa­rad­nik. Na Bi­o­teh­nič­kom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci iza­bran je u zva­nje vi­ši na­uč­ni sa­rad­nik. Bi­ran je za pre­da­va­ča na pred­me­tu – Vi­no i hra­na, na Fa­kul­te­tu za tu­ri­zam u Ba­ru. To­kom svog na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog ra­da uče­stvo­vao je u re­a­li­za­ci­ji raz­li­či­tih pro­je­ka­ta i spe­ci­ja­li­za­ci­ja. Kao sti­pen­di­sta grč­ke vla­de pr­o­vo­di šest mje­se­ci na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u Ati­ni. Po­sje­du­je broj­ne ser­ti­fi­ka­te, a ovla­šće­ni je cr­no­gor­ski de­gu­sta­tor ši­re i vi­na. Do sa­da je ob­ja­vio pre­ko 100 na­uč­nih i po­pu­lar­no-struč­nih ra­do­va ko­ji su štam­pa­ni u do­ma­ćim i stra­nim pu­bli­ka­ci­ja­ma. Ba­vi se i knji­žev­no­šću.A.Ć.


Zlatičanin: Sve što sam uradio za Crnu Goru nema značaja

Povodom ovogodišnjih laureata „Trinaestojulske nagrade” oglasio se crnogorski bokser Dejan Zlatičanin.
Kako je napisao na svom Fejsbuk profilu, to što on ove godine nije jedan od dobitnika, dokaz je da, kako kaže, sve što je uradio za Crnu Goru nema nikakvog značaja kad je on u pitanju, prenijio je portal AntenaM.
„I ove godine je izostala „Trinaestojulska nagrada”. I pored predloga Udruženja sportskih novinara i podrške Crnogorskog olimpijskog komiteta i ove godine zasluge za ono sto sam uradio za Crnu Goru i to što sam je postavio na mapu svjetskog boksa nema nikakav značaj kad sam ja u pitanju! Hvala lijepo”- napisao je on.