Knji­ga „Put srp­skog je­zi­ka i pi­sma” prof. dr Je­li­ce Sto­ja­no­vić, stu­di­ja iz obla­sti sa­vre­me­ne srp­ske lin­gvi­sti­ke, knji­ga ko­ja, ka­ko na­vo­di prof. dr Mi­loš Ko­va­če­vić u pred­go­vo­ru, pred­sta­vlja „sin­te­zu sa­zna­nja o isto­ri­ji srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce u epo­ha­ma i ze­mlja­ma ovog je­zi­ka – sve do naj­no­vi­jih po­li­tič­kih na­si­lja nad je­zi­kom i nje­go­vih pre­i­me­no­va­nja pod uti­ca­jem mr­žnje i po­li­tič­ke sa­mo­vo­lje na raz­va­li­na­ma Ju­go­sla­vi­je i sve­ko­li­ke kul­tu­re”, pro­mo­vi­sa­na je na Tr­gu od ći­ri­li­ce u Her­ceg No­vom. O knji­zi za ko­ju je prof. dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić, pro­fe­sor­ka na fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću i pred­sjed­ni­ca Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, na­gra­đe­na i pre­sti­žnom Vu­ko­vom na­gra­dom, go­vo­ri­li su prof. dr Dra­go Pe­ro­vić, Dra­gan La­kić u ime iz­da­va­ča Srp­ske knji­žev­ne za­dru­ge iz Be­o­gra­da i mr Je­le­na Ga­zdić. Nji­ho­va je za­jed­nič­ka ocje­na da je dr Sto­ja­no­vić ovom knji­gom uspje­la da pri­ka­že u ši­ro­kom te­mat­sko-mo­tiv­skom di­ja­pa­zo­nu sud­bi­nu srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce, ko­je se da­nas pro­go­ne i a mno­gi že­le da ih ne­sta­ne.
Ka­ko is­ti­če prof. dr Dra­go Pe­ro­vić knji­ga „Put srp­skog je­zi­ka i pi­sma” je naj­na­uč­ni­ja i naj­i­sti­ni­ti­ja knji­ga na­pi­sa­na o srp­skom je­zi­ku i ći­ri­li­ci na ovim pro­sto­ri­ma. Jer, ri­ječ je o knji­zi ko­ja je ute­me­lje­na u isti­ni, ko­ja je sve­o­bu­hvat­na jer je svje­sna oba­ve­zno­sti te­ma­ti­ke, ali ko­ja do­la­zi iz sr­ca, iz du­še. Ovom stu­di­jom, do­da­je dr Pe­ro­vić, dr Sto­ja­no­vić do­ka­zu­je da je „naj­te­melj­ni­ji po­zna­va­lac isto­ri­je srp­skog je­zi­ka i pi­sma, nji­ho­vih sa­vre­me­nih mu­ka i naj­sta­me­ni­ji nji­hov bra­ni­lac pred na­je­zdom je­zič­kih osva­ja­ča i pi­ra­ta”.
- Isto­rij­ski kon­ti­nu­i­tet ći­ri­li­ce, kao istin­ski kič­me­ni stub srp­skog na­ro­da i srp­skog je­zi­ka na ovim pri­mor­skim i kon­ti­nen­tal­nim, da­nas cr­no­gor­skim pro­sto­ri­ma, po­ka­zu­je ne sa­mo bo­gat­stvo i lje­po­tu na­šeg kul­tur­nog na­slje­đa, po­čev od Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja i Ilo­vič­ke krm­či­je, već i isto­rij­sku ne­po­sto­ja­nost na­ših vre­me­na uko­li­ko nam se kao ne­kad za­bra­ni ći­ri­li­ca ne­go sa­mo uko­li­ko se pre­pu­sti na­ma sa­mi­ma. I to ni­je sa­mo slu­čaj u ovoj i ova­kvoj Cr­noj Go­ri, već i u Sr­bi­ji i Re­pu­bli­ci Srp­skoj. To pra­će­nje i uklju­či­va­nje u op­šte to­ko­ve ni­ka­ko ne smi­je da zna­či na­še vla­sti­to od­ri­ca­nje od nas sa­mih i od ći­ri­li­ce. A upra­vo se o to­me ra­di - ni­čim na­tje­ra­ni mi se na­pro­sto za­rad lič­nih olak­ši­ca okre­će­mo od ći­ri­li­ce. Od­ri­ču­ći se od ći­ri­li­ce mi upra­vo po­ni­šta­va­mo ono u če­mo smo is­pred osta­lih, od­u­zi­ma­mo se­bi ne sa­mo svo­ju pro­šlost već i no­ve pu­te­ve ći­ri­li­ce – re­kao je dr Pe­ro­vić. On is­ti­če i da je knji­ga dr Sto­ja­no­vić na­ma da­ro­va­la sli­ku ko­ju mo­ra­mo po­pra­vi­ti i osta­ti pri re­če­ni­ci Ber­nar­da Šoa da je srp­ska ći­ri­li­ca „naj­sa­vr­še­ni­je i naj­jed­no­stav­ni­je pi­smo”.
Ka­ko is­ti­če mr Je­le­na Ga­zdić, dr Sto­ja­no­vić kao sjaj­na isto­ri­čar­ka je­zi­ka i na­uč­ni­ca ko­joj su bit­ni je­di­no na­uč­ni kri­te­ri­ju­mi, po­sta­la je sim­bol ne sa­mo sr­bi­sti­ke i lin­gvi­sti­ke u Cr­noj Go­ri, već i ši­re.
Mr Ga­zdić na­vo­di da prof. Sto­ja­no­vić raz­ma­tra pi­ta­nje srp­skog je­zi­ka i pi­sme­no­sti, kao i dru­gih na­ci­o­nal­nih srp­skih sim­bo­la, u ši­ro­kom isto­rij­skom okvi­ru. „Ipak, ka­ko ka­že prof. Sto­ja­no­vić, po­li­ti­ka pre­ma je­zi­ku u Cr­noj Go­ri po ap­surd­nim od­lu­ka­ma za­i­sta pre­ma­šu­je sve osta­le”.
- Autor­ka na­gla­ša­va da je Cr­na Go­ra bi­la sva u zna­ku srp­ske tra­di­ci­je, ali upr­kos ta­kvom isto­rij­skom na­slje­đu po­sled­njih go­di­na se u na­šoj dr­ža­vi spro­vo­di svo­je­vr­sni eks­pe­ri­ment u ve­zi sa sta­tu­som i iden­ti­te­tom srp­skog je­zi­ka. Za­hva­lju­ći Je­li­ci Sto­ja­no­vić na­uč­ne i isto­rij­ske isti­ne sa­dr­ža­ne u ovoj knji­zi osta­ju za sva vre­me­na da svje­do­če o te­škom vre­me­nu, pre­pla­vlje­nim iz­da­ja­ma i pre­va­ra­ma o vre­me­nu u ko­jem je strah od gla­snog iz­go­va­ra­nja ime­na srp­skog je­zi­ka cr­no­gor­sko dru­štvo po­di­je­li­lo na kič­me­nja­ke i bes­kič­me­nja­ke. Či­ta­ju­ći ovu knji­gu oni ko­ji­ma je bit­na isti­na i na­u­ka ne­će do­ći u si­tu­a­ci­ju da se­bi po­sta­va­lja­ju pi­ta­nja ko­jim je­zi­kom go­vo­re sta­nov­ni­ci da­na­šnje Cr­ne Go­re - re­kla je mr Ga­zdić
Go­vo­re­ći u ime iz­da­va­ča, SKZ iz Be­o­gra­da, ured­nik Dra­gan La­ki­će­vić ka­zao je da je isto­ri­ja srp­skog je­zi­ka u mno­go­me i isto­ri­ja srp­skog na­ro­da.
- Sa ve­li­kim po­zna­va­njem iz­vo­ra i li­te­ra­tu­re, na­ša autor­ka je is­pi­ta­la ko­ri­je­ne i te­me­lje je­zi­ka na na­šim pro­sto­ri­ma sa sa­zna­nji­ma i po­stav­ka­ma pret­hod­ni­ka. Ta­ko je na­sta­la ova si­ste­ma­tič­na sin­te­za-stu­di­ja sa­sta­vlje­na od stu­di­ja i te­mat­skih obla­sti – ka­že La­ki­će­vić. On do­da­je:
- Sto­ja­no­vić je ovom dje­lu pri­stu­pi­la na­uč­no i na vi­si­ni za­dat­ka, bez stra­sti i uz­bu­đe­nja, ma­da ima mje­sta uz­bu­đe­nju pred ne­čim što je na dje­lu u Cr­noj Go­ri. Pro­fe­sor­ka je shva­ti­la da to sa ime­nom je­zi­ka u Cr­noj Go­ri u isto­ri­ji i odi­se­ju srp­skog je­zi­ka jed­na epi­zo­da ni­po­što epo­ha, pa je toj epi­zo­di pri­lo­ži­la dvi­je stu­di­je; „Iden­ti­tet i sta­tus srp­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri-isto­rij­ski i sa­vre­me­ni aspekt” i „Srp­ski je­zik u Cr­noj Go­ri u ogle­da­lu lin­gvi­sti­ke i po­li­ti­ke”. Od Je­li­ce i od na­u­ke do­volj­no, ako ima ko­me – re­kao je La­ki­će­vić.
Z. ŠA­KO­TIĆ

Ve­če Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re
Na Tr­gu od ći­ri­li­ce ve­če­ras će bi­ti pred­sta­vljen rad Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re. Ovom pri­li­kom bi­će pred­sta­vljen ča­so­pis „Stva­ra­nje” i an­to­lo­gi­ja do­bit­ni­ka na­gra­de „Mar­ko Mi­lja­nov”. Uče­stvu­ju knji­žev­ni­ci Ran­ko Jo­v­o­vić, Mi­li­ca Ba­krač, Đor­đe Bru­jić, Ili­ja La­ku­šić i Mi­lu­tin Mi­ćo­vić. U dru­gom di­je­lu ve­če­ri pred­vi­đen je na­stup i po­ja­nje pjev­ni­ce „Stu­po­vik” iz Ra­sa.

Srp­ski je­zik mo­že pre­po­ro­di­ti Cr­nu Go­ru
Bur­no po­zdra­vlje­na od pri­sut­nih dr Je­li­ca Sto­ja­no­vić je re­kla da je knji­ga „Put srp­skog je­zi­ka i pi­sma” pi­sa­na na bes­pu­ći­ma i pro­va­li­ja­ma po srp­ski je­zik, ći­ri­li­cu, po isti­nu, na­slje­đe, po čo­vje­ka i čo­vječ­nost da­nas i ov­dje u Cr­noj Go­ri. Pi­sa­na je kao po­ku­šaj svje­do­če­nja u ovom vre­me­nu jer se mo­ra­lo za­pi­sa­ti i za­bi­lje­ži­ti, a, pod pa­tro­na­tom po­li­ti­ke zva­nič­ne vla­sti.
- Na ža­lost, Cr­na Go­ra je is­pi­sa­la svje­do­čan­stvo ne­za­pam­će­nim fa­sli­fi­ka­ti­ma, la­ži­ma, ob­ma­na­ma. Svje­do­čan­stvo za po­na­vlja­nje i pr­vog raz­re­da. Iz zna­ne i ne­zna­ve­ne „po­tre­be da se stvo­ri ne­ka no­va, od­no­sno naj­no­vi­ja Cr­na Go­ra od se­be odvo­je­na, ob­ma­nu­ta kri­vo­tvo­re­na, Cr­na Go­ra u ko­joj vi­še ne tre­ba da se pi­še pi­smom ko­jom je is­pi­sa­na Cr­na Go­ra. U ko­joj je do ne­pre­po­zna­va­nja do­ve­de­na su­šti­na pre­va­re. Sve po­ša­sti u isto­ri­ji Cr­ne Go­re, svi osva­ja­či i po­ro­blji­va­či kroz vi­je­ko­ve ni­je­su uspje­li da uni­šte bi­će Cr­ne Go­re, da ga odvo­je od su­šti­ne, ko­li­ko je to uspje­la po­li­ti­ka po­sljed­njih de­ce­ni­ja, na­ro­či­to što se je­zi­ka i srp­skog pi­sma, vje­kov­nog pi­sma Cr­ne Go­re –ći­ri­li­ce, ti­če. Srp­ski je­zik je stvo­rio i stva­rao Cr­nu Go­ru, je­di­no je on mo­že oži­vje­ti i pre­po­ro­di­ti, a do pre­po­ro­da, sva­ka­ko, mo­ra do­ći, ili će Cr­na Go­ra po­ni­šti­ti se­be. Ali , za­to tre­ba na­še lju­ba­vi, na­šeg tr­plje­nja i is­tra­ja­va­nja, na­šeg dvi­ga i pod­vi­ga, ako nas i naj­ma­nje, „ra­ne svo­ga ro­da bo­le”... Do ne­ke no­ve svje­tlo­sti, ko­joj iskru (Nje­go­še­vu) tre­ba sa­ču­va­ti, po­mo­ći joj da na­đe udar u ka­me­nu! A iskra u ka­me­nu Cr­ne Go­re su srp­ski je­zik i ći­ri­li­ca-za­klju­či­la je Je­li­ca Sto­ja­no­vić.