Bo­ke­ško-pa­štro­vač­ko ve­če o ći­ri­lič­nom na­sli­je­đu Bo­ke i ci­je­le isto­rij­ske Ju­žne Dal­ma­ci­je i nje­go­vom po­lo­ža­ju da­nas, bio je te­ma pro­gra­ma še­sna­e­ste ve­če­ri Tr­ga od ći­ri­li­ce u Her­ceg No­vom. Na ovu te­mu go­vo­ri­li su pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je, Želj­ko Kom­ne­no­vić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce Bo­ke, dr Dra­go Še­ro­vić i prof. Vi­šnja Ko­so­vić.
Pe­ro­vić je krat­ko go­vo­rio o zna­ča­ju usme­nog pre­da­nja i sve­to­sav­skog na­slje­đa u Bo­ki i Pa­štro­vi­ći­ma.
- Kra­jem 19. vi­je­ka u „Bo­san­skoj vi­li” je iz­la­zio niz tek­sto­va ko­ji je go­vo­rio o isto­ri­o­graf­skom osno­vu za Sve­to­sa­vlje u Bo­ki, ali se do­brim di­je­lom ti­cao nje­nog usme­nog pre­da­nja, od če­ga je mno­go to­ga za­pi­sa­no. Go­di­ne 1897. je ob­ja­vljen za­pis igu­ma­na pa­štrov­skog Di­mi­tri­ja, pri­ča „Sve­ti Sa­va i čo­ba­nin”, a ko­ju mu je is­pri­ča­la maj­ka, ko­ja je bi­la ne­pi­sme­na že­na. Sli­čan mo­tiv sve­to­sav­skog na­slje­đa kroz usme­no pre­da­nje, sa­mo ne­što ra­ni­je, na­la­zi­mo kod Ste­fa­na Mi­tro­vog Lju­bi­še, ko­ji je uspio da pre­pri­ča dva na­rod­na pre­da­nja o to­me ka­ko je Sv. Sa­va mo­li­tva­ma uspio da na­pra­vi put do ostr­va Sv. Ni­ko­la. Ka­da pri­čam o na­rod­nom pre­da­nju, že­lim da is­tak­nem da smo da­nas iz­lo­že­ni ra­znim ide­o­lo­škim če­ru­pa­nji­ma, da ka­da mi iz cr­kve ka­že­mo da je ne­što iz pre­da­nja, od­mah oci­je­ne da to ne­ma ve­ze s na­u­kom, ne­go da je ri­ječ o bap­skim pri­ča­ma ne­pi­sme­nih lju­di. Ali, usme­no pre­da­nje je­dan je od va­žnih na­uč­nih iz­vo­ra po­red pi­sa­nih iz­vo­ra i spo­me­ni­ka ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re, ka­zao je Pe­ro­vić.
Kom­ne­no­vić je is­ta­kao da je pi­ta­nje po­lo­ža­ja srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce u Cr­noj Go­ri uvi­jek po­sto­ja­lo, a da je da­nas ak­tu­el­ni­je no ika­da, jer je to da­nas si­stem­sko pi­ta­nje, pi­ta­nje op­stan­ka srp­skog na­ro­da, nje­go­ve ute­me­lje­no­sti, kon­sti­tu­tiv­no­sti i du­hov­ne ver­ti­ka­le na ovom pro­sto­ru.
- Od re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne na dje­lu je dr­žav­ni pro­je­kat mi­je­nja­nja iden­ti­te­ta kon­sti­tu­tiv­nog na­ro­da či­ji su svi pre­ci od po­sto­ja­nja do da­nas pi­sa­li pi­smom sve­tih pro­svje­ti­te­lja Ći­ri­la i Me­to­di­ja – re­kao je Kom­ne­no­vić do­da­ju­ći da ovo ni­je pr­vi put u isto­ri­ji Cr­ne Go­re. Ka­ko do­da­je, to zna­či da vlast po­ku­ša­va iden­ti­tet­ski „re­for­mi­sa­ti” svoj na­rod.
- Otvo­re­na dis­kri­mi­na­ci­ja i na­sil­no pro­tje­ri­va­nje srp­skog je­zi­ka iz ško­la, iz­mi­šlja­nje po­li­tič­kog „cr­no­gor­skog” je­zi­ka, a sve pra­će­no in­sti­tu­ci­o­nal­nim mi­je­nja­njem iden­ti­te­ta na­ro­da, raz­lo­zi su što je Ma­ti­ca Bo­ke, od sa­mih po­če­ta­ka svog ra­da po­sve­će­na za­šti­ti i nje­go­va­nju srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce, ka­zao je Kom­ne­no­vić.
Na ova­kav stav, ka­ko je na­gla­sio, ne oba­ve­zu­je sa­mo du­hov­na ver­ti­ka­la srp­skog i ne sa­mo srp­skog na­ro­da u Bo­ki Ko­tor­skoj, već či­ta­va pi­sa­na gra­đa i vi­je­ko­vi bor­be za kul­tur­nu eman­ci­pa­ci­ju. Kao pri­mjer je na­veo spo­men-plo­ču na ško­li u Mo­ri­nju ko­ju je za­vje­štao Kri­le Mi­li­no­vić, a na ko­joj pi­še „Me­đu og­njem, vo­dom i vuč­kim zu­bi­ma di­žem pra­vo­slav­nom ro­du ove stu­bo­ve 1848. go­di­ne”. Kom­ne­no­vić je is­ta­kao da ne­ma zna­čaj­ni­jeg pi­sca na srp­skom go­vor­nom pod­ruč­ju, ko­ji ni­je stva­rao u Bo­ki, od Vu­ka Vr­če­vi­ća, gr­balj­skog uči­tlja i sa­ra­da­ni­ka Vu­ka Ka­ra­dži­ća, Jo­si­pa Tro­po­vi­ća, Si­ma Ma­ta­vu­lja, Alek­se Šan­ti­ća, Mi­ha­i­la La­li­ća, Iva Ana­dri­ća, pa sve do Ni­ko­le Ma­lo­vi­ća.
- Šta je srp­ski je­zik i ći­ri­li­ca za Bo­ku i Bo­ke­lje, do­volj­no go­vo­ri pot­pis ći­ri­lič­nim kur­zi­vom austro­u­gar­skog ca­ra Fra­nja Jo­si­fa, na mi­rov­nom spo­ra­zu­mu sa Kri­vo­ši­ja­ni­ma 1870. go­di­ne ko­ji se ču­va u ri­zni­ci Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve­ne op­šti­ne u Ko­to­ru. On je po­seb­no na­gla­sio da je u Ma­na­sti­ru Mi­holj­ska Pre­vla­ka, u sr­cu Bo­ke, pr­vom sje­di­štu Zet­ske epi­sko­pi­je, Sve­ti Sa­va 1262. go­di­ne na­pi­sao Ilo­vač­ku krm­či­ju (No­mo­ka­non ili Za­ko­no­pra­vi­lo). Kom­nne­o­vić je po­ru­čio da uko­li­ko Sr­bi ne že­le da ne­sta­nu kao na­rod, ni­su do­volj­ni iz­da­vač­ki pro­jek­ti, knji­ge, ras­pra­ve, kon­fe­ren­ci­je i de­kla­ra­ci­je, već dje­la.
Prof. dr Še­ro­vić je ci­ti­ra­ju­ći broj­ne auto­re ko­ji su pi­sa­li o Sv. Sa­vi po­ru­čio da Sve­to­sa­vlje mo­ra bi­ti uzor ži­vo­ta svih, is­ta­kav­ši da je ta­kav čo­vjek uvi­jek u za­jed­ni­ci s Bo­gom.
- Sv. Sa­vi je Bog dao ve­li­ki za­da­tak, da spo­zna i ure­đu­je pri­ro­du i da spo­zna i ure­đu­je se­be. Ta­kav čo­vjek ne­pre­sta­no stva­ra svi­jet i nas u nje­mu. Sv. Sa­va je is­pu­nio oba za­dat­ka i kao ta­kav po­stao uzor za sva vre­me­na, ka­zao je Še­ro­vić.
Prof. Ko­so­vić je ka­za­la da je pre­da­nje ko­je no­si je­zik ona ži­va, ute­me­lju­ju­ća sna­ga sve­ko­li­ke du­hov­no­sti.
- Ka­da pre­da­nje do­zri­je do po­et­ske ri­je­či, po­sta­je je­zi­ko­slo­vlje. Na­še je­zi­ko­slo­vlje, na­ša od­re­đe­nost Sv. Sa­vi od sred­njeg vi­je­ka pa do da­nas, tre­ba da nas sa vi­si­ne ovog vi­je­ka, u ko­jem su vri­jed­no­sti po­re­me­će­ne, pod­sje­ti i pod­stak­ne na us­po­sta­vlja­nje kva­li­tet­nog od­no­sa tra­di­ci­je i sa­vre­me­no­sti, ko­je su ne­pre­sta­nom od­no­su. Sa­mo živ di­ja­lo­gič­ni od­nos iz­me­đu tra­di­ci­je i sa­vre­me­no­sti, do­vo­di čo­vje­ka do svi­je­sti o isto­rij­skom i vra­ća do­sto­jan­stvo.
U mu­zič­kom di­je­lu pro­gra­ma, na­stu­pi­la je et­no gru­pa „Gr­balj”.
K. MA­TO­VIĆ


Pri­ča o no­vom svetitelju

Trg od ći­ri­li­ce ve­če­ras je po­sve­ćen no­vo­pro­si­ja­lom pro­svje­ti­te­lju Ame­ri­ke, Sve­tom Mar­da­ri­ju (Usko­ko­vi­ću). Pro­gram pred­vi­đa pre­mi­jer­no pri­ka­zi­va­nje do­ku­men­tar­nog fil­ma re­di­te­lja Ra­ja Je­vri­ća i pred­sta­vlja­nje knji­ge „Me­mo­a­ri Sv. Mar­da­ri­ja Usko­ko­vi­ća epi­sko­pa ame­ri­kan­skog”. U pro­gra­mu će uče­stvo­va­ti mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je i pro­to­je­rej-sta­vro­for Ve­li­bor Džo­mić.