U okvi­ru Da­na evrop­ske ba­šti­ne ko­je or­ga­ni­zu­je Mi­ni­star­stvo kul­tu­re u Her­ceg No­vom otvo­re­na je ško­la-ra­di­o­ni­ca re­sta­u­ra­ci­je, ko­ja će tra­ja­ti do 6. ok­to­bra. Ško­lu po­ha­đa­ju stu­den­ti iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Hr­vat­ske. Ra­di­o­ni­cu po­ha­đa­ju i na­še i fran­cu­ske mla­de ar­hi­tek­te ko­je se ba­ve za­šti­tom i re­vi­ta­li­za­ci­jom gra­di­telj­skog na­slje­đa. Za iz­vo­đe­nje ra­do­va i vo­di­te­lje ra­di­o­ni­ce za­du­že­na je Kom­pa­ni­ja „ZV De­sign”, spe­ci­ja­li­zo­va­na za ovu vr­stu ra­do­va, dok su su­per­vi­zo­ri ar­hi­tek­te, kon­zer­va­to­ri iz Fran­cu­ske ko­je pred­vo­di Be­nja­min Mu­ton, glav­ni ar­hi­tek­ta za isto­rij­ske spo­me­ni­ke u Fran­cu­skoj, te tim ar­hi­te­ka­ta i kon­zer­va­to­ra iz re­do­va NVO „Si­ner­gi­ja” iz Her­ceg No­vog.
Te­ma ra­di­o­ni­ce i ono na če­mu će ra­di­ti či­ta­va eki­pa an­ga­žo­va­na na re­a­li­za­ci­ji pro­jek­ta je kon­so­li­da­ci­ja dva pre­o­sta­la zi­da Me­za­lu­ne-Ci­ta­de­le ko­ja se ni­je­su uru­ši­la. Cilj ra­di­o­ni­ce je da zi­do­vi drev­ne tvr­đa­ve bu­du kon­zer­vi­ra­ni i za­šti­će­ni od da­ljeg pro­pa­da­nja. In­ci­ja­ti­va za po­kre­ta­nje pro­jek­ta obu­ke i or­ga­ni­za­ci­ja ško­le re­sta­u­ra­ci­je pro­is­te­kla je iz jed­no­go­di­šnje sa­rad­nje NVO „Sin­ge­ri­ja” i Fon­da­ci­je „Pe­tro­vić Nje­goš” na iz­ra­di stu­di­je gra­di­telj­skog na­slje­đa za Sta­ri grad Her­ceg No­vi, ko­ji tra­je od ju­la 2016. go­di­ne. U iz­ra­di ove stu­di­je uče­stvo­va­li su ar­hi­tek­te kon­zer­va­to­ri Pa­tris Re­nard i Ve­ro­nik Ka­nas Da Sil­va iz stu­di­ja „Ar­fkhi­pat” iz Li­o­na ko­ji se ba­vi is­klju­či­vo pro­jek­to­va­njem i iz­vo­đe­njem re­sta­u­ra­tor­sko-kon­zer­va­tor­skih pro­je­ka­ta.
- Kao kru­na jed­no­go­di­šnje sa­rad­nje na stu­di­ji za­jed­no sa Mi­ni­star­stvom kul­tu­re do­ni­je­ta je od­lu­ka da se kod nas u Her­ceg No­vom or­ga­ni­zu­je ra­di­o­ni­ca i ško­la re­sta­u­ra­ci­je, ko­ja za cilj ima obu­ku mla­dih maj­sto­ra, stu­de­na­ta ar­hi­tek­tu­re i mla­dih ar­hi­te­ka­ta na za­šti­ti i re­sta­u­ra­ci­ji kul­tur­nih do­ba­ra. Na ovaj na­čin že­li­mo da us­po­sta­vi­mo pra­vi­lan od­nos pre­ma na­slje­đu i za­u­sta­vi­mo iz­u­mi­ra­nje tra­di­ci­o­nal­nih za­na­ta i teh­ni­ka ko­je tre­ba pre­ni­je­ti na mla­đe. Vi­zi­ja ova­kvog pro­jek­ta je da se u jed­nom mo­men­tu, mo­žda i od­mah na­kon za­vr­šet­ka ove ra­di­o­ni­ce stek­nu uslo­vi za otva­ra­nje stal­nog gra­di­li­šta na Me­za­lu­ni. Je­dan od ci­lje­va je i da ko­ri­sti­mo sred­stva iz stra­nih fon­do­va i od do­na­to­ra za nov­sku Ci­ta­de­lu, kao i da ško­lu re­sta­u­ra­ci­je ute­me­lji­mo. To ra­de u ze­mlja­ma re­gi­o­na, or­ga­ni­zu­ju se kam­po­vi, a gra­di­li­šta na ko­ji­ma se re­sta­u­ri­ra mo­ći će da ra­de pre­ko ci­je­le go­di­ne - re­kao je na otva­ra­nju ra­di­o­ni­ce Vuk Čvo­ro iz NVO „Sin­ge­ri­ja”.
On je is­ta­kao da je ra­di­o­ni­ca do­bar na­čin da se oču­va­ju sta­ri gra­di­telj­ski za­na­ti kao i da se za­poč­ne in­ter­di­sci­pli­nar­na sa­rad­nja da bi se u sek­tor oču­va­nja kul­tur­ne ba­šti­ne pri­vu­klo što vi­še nov­ca. Ovim pro­jek­tom tvr­đa­ve For­te Ma­re, ko­ja je kan­di­do­va­na za li­stu svjet­skog na­sle­đa i tvr­đa­va Me­za­lu­na -Ci­ta­de­la či­ni jed­nu vi­zu­el­nu cje­li­nu, ka­zao je Čvo­ro.
Za tvr­đa­vu Me­za­lu­na Grad­ski mu­zej i ga­le­ri­ja Her­ceg No­vi ura­di­le su ela­bo­rat o za­šti­ti ar­he­o­lo­škog is­tra­ži­va­nja. Čvo­ro je iz­ra­zio na­du da će op­šti­na pro­na­ći po­treb­na sred­stva za re­kon­struk­ci­ju zi­di­na osta­ta­ka Me­za­lu­na-Ci­ta­de­le i na­gla­sio da je na­kon pri­prem­nih ra­do­va po­treb­no ofor­mi­ti tim struč­nja­ka ko­ji će bi­ti od­go­vor­ni za pi­sa­nje struč­nog pro­jek­ta ko­jim će se apli­ci­ra­ti za sred­stva iz evrop­skih fon­do­va.
Z. ŠA­KO­TIĆ


Pej­zaž mo­guć­no­sti

Da­ni evrop­ske ba­šti­ne, ko­ji se odr­ža­va­ju pod po­kro­vi­telj­stvom Sa­vje­ta Evro­pe i Evrop­ske ko­mi­si­je, ove go­di­ne su po­sve­će­ni te­mi „Kul­tur­na i pri­rod­na ba­šti­na: pej­zaž mo­guć­no­sti”. Od po­ne­djelj­ka do 30. sep­tem­bra bi­će re­a­li­zo­va­no 35 pro­gra­ma u Ba­ru, Bu­dvi, Ce­ti­nju, Her­ceg No­vom, Ko­to­ru, Ko­la­ši­nu, Nik­ši­ću, Pod­go­ri­ci, Pet­nji­ci, Ro­ža­ja­ma, Ul­ci­nju i Ža­blja­ku.
Da­ni evrop­ske ba­šti­ne po­či­nju Me­đu­na­rod­nom kon­fe­ren­ci­jom „Kul­tur­na i pri­rod­na ba­šti­na – mo­guć­no­sti za za­šti­tu, pro­mo­ci­ju i va­lo­ri­za­ci­ju”, ko­ja će u po­ne­dje­ljak bi­ti odr­ža­na u Mi­ni­star­stvu kul­tu­re na Ce­ti­nju. Na kon­fe­ren­ci­ji će uče­stvo­va­ti struč­nja­ci ko­ji će kroz pre­zen­ta­ci­ju na­ci­o­nal­nih i me­đu­na­rod­nih is­ku­sta­va skre­nu­ti pa­žnju na nor­ma­tiv­ne me­ha­ni­zme za­šti­te kul­tur­nog pej­za­ža, pro­mo­ci­ju i po­pu­la­ri­za­ci­ju pri­rod­ne ba­šti­ne i va­lo­ri­za­ci­ju kul­tur­ne i pri­rod­ne ba­šti­ne kroz Une­sko pro­gra­me.
Da­ni evrop­ske ba­šti­ne obi­lje­ža­va­ju se u 50 dr­ža­va pot­pi­sni­ca Evrop­ske kon­ven­ci­je o kul­tu­ri. Po­kre­nu­ti su 1985. go­di­ne u Fran­cu­skoj.Z.P.