Lju­bi­te­lji po­zo­ri­šne umjet­no­sti od sa­da ima­ju pri­vi­le­gi­ju da na sce­ni Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta gle­da­ju „Že­nid­bu” Ni­ko­la­ja Va­si­lje­vi­ča Go­go­lja. Ovaj ko­mad, ko­ji je CNP ura­dio u ko­pro­duk­ci­ji sa Kra­ljev­skim po­zo­ri­štem „Zet­ski dom”, re­ži­rao je po sop­stve­noj adap­ta­ci­ji tek­sta po­zna­ti i uva­že­ni re­di­telj Egon Sa­vin. Svo­je či­ta­nje ovog kla­si­ka nad kla­si­ci­mi­ma ru­ske i svjet­ske dram­ske li­te­ra­tu­re „po­di­je­lio” je is­klju­či­vo sa do­ma­ćim glum­ci­ma: Na­dom Vuk­če­vić (Aga­fja), Zo­ra­nom Vu­jo­vi­ćem (Koč­kar­jov), De­ja­nom Iva­ni­ćem (Pot­pko­ljo­sin), Var­jom Đu­kić (Fjo­kla Iva­nov­na), Ni­ko­lom Pe­ri­ši­ćem, Goj­kom Bur­za­no­vi­ćem, Alek­san­drom Ga­vra­ni­ćem i Go­ra­nom Vu­jo­vi­ćem (ka­pe­ta­ni Kaj­ga­na), Oli­ve­rom Vu­ko­vić (Ari­na Pan­te­lej­mo­nov­na), Ste­va­nom Ra­du­si­no­vi­ćem (slu­ga Stje­pan) i Rad­mi­lom Čo­lić (Du­nja­ška), ko­ja se u ovoj pro­duk­ci­ji ostva­ri­la i kao asi­stent re­di­te­lja.
Sa­vin je svo­jom in­ter­ven­ci­jom udah­nio po­ne­što od sa­vre­me­nih pre­o­ku­pa­ci­ja da­na­šnjeg čo­vje­ka sa ovih pro­sto­ra. Ta­ko na­slu­ću­je­mo ho­mo­sek­su­al­nu ve­zu na­šeg glav­nog mla­do­že­nje Pot­ko­ljo­si­na (Iva­nić) i nje­go­vog pri­ja­te­lja Koč­kar­jo­va.
– Mi­slim da se trud is­pla­tio i da će pu­bli­ka ra­do gle­da­ti ovu pred­sta­vu, a to je ono što je naj­va­žni­je u po­zo­ri­štu, pri­vi­le­go­va­nom mje­stu, u ko­me je po­du­hvat pri­ča­ti pri­če ozbilj­no i du­ho­vi­to u isto vri­je­me. Mi­slim da nam je to po­šlo za ru­kom – ka­zao je re­di­telj Sa­vin.
I po­sli­je go­to­vo dva vi­je­ka Go­go­lje­va „Že­nid­ba” je ak­tu­el­na i ti­če se svih nas, jer go­vo­ri o to­me ka­ko ži­vi­mo u la­ži. Tu se, ka­že Sa­vin, ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo.
– Laž kao na­čin ži­vo­ta i da­nas je ak­tu­el­na te­ma. Mi ži­vi­mo u ve­ćoj ili ma­njoj la­ži, na­ro­či­to ako ži­vi­mo u bal­kan­skoj pa­lan­ci u ko­joj po­sto­je po­seb­ne vri­jed­no­sne ka­te­go­ri­je i ako ste na bi­lo ko­ji na­čin po­seb­ni, dru­ga­či­ji, slo­bo­do­um­ni... Ni­je la­ko iz­bo­ri­ti se sa sre­di­nom, a i sa sa­mim so­bom. Go­golj po­sta­vlja vje­či­ta, uni­vert­zal­na pi­ta­nja i si­gu­r­no je to ne­što u če­mu će da­na­šnja pu­bli­ka pro­na­ći ne­što za se­be, a naj­va­žni­je je da kla­sič­no dje­lo pri­bli­ži­mo sa­vre­me­nom gle­da­o­cu, jer ži­vi­mo u vre­me­nu ko­me ne­do­sta­je kla­si­ka u sva­kom smi­slu – ka­zao je Egon Sa­vin.
In­ter­pre­ta­ci­ja jed­nog od če­ti­ri ka­pe­ta­na Kaj­ga­na, Goj­ku Bur­za­no­vi­ću je do­ni­je­la gla­sne apla­u­ze pu­bli­ke. Du­go­go­di­šnji član CNP-ovog an­sam­bla vje­ro­vao je od po­čet­ka u uspjeh „Že­nid­be”, jer ka­ko je is­ta­kao, to su ga­ran­to­va­li i iz­bor re­di­te­lja, i glu­ma­ca i tek­sta.
– Ova mo­ja ulo­ga mi je jed­na od naj­dra­žih, zbog di­ja­pa­zo­na ko­ji ima. Igram ve­ći­nom ozbilj­ne li­ko­ve, a ovaj lik ne­ka­ko do­đe mi kao me­lem za du­šu. Na­hra­nio sam se ovom ulo­gom – ka­zao je Bur­za­no­vić.
On je na­gla­sio zna­čaj ra­da sa Ego­nom Sa­vi­nom. Ka­že da je pro­fe­sor sve što pre­da­je za če­ti­ri go­di­ne svo­jim stu­den­ti­ma, an­sam­blu „Že­nid­be” is­pre­da­vao za dva mje­se­ca i ne­što vi­še. Ulio i pre­nio, i to na naj­vi­šem ni­vou. Mi smo prak­tič­no ra­de­ći sa njim ovu „Že­nid­bu” za­vr­ši­li post­di­plom­ske stu­di­je, jer on je to­li­ko ve­li­ki mag re­ži­je – ka­zao je Bur­za­no­vić.
I Vuk­če­vi­će­va je za­do­volj­na svo­jom ulo­gom. Sreć­na je jer ko­nač­no, ka­ko ka­že, do­bi­la ulo­gu že­ne ko­ja je pu­te­na od po­čet­ka do kra­ja.
– Mo­ja Aga­fja Ti­ho­no­va i zna i ne zna što že­li. Njen pro­blem pre­ra­sta u ši­ri­nu, žen­sku ši­ri­nu, ko­ju Aga­fja na kra­ju po­ka­zu­je. To mi se stra­šno do­pa­lo u ovoj in­ter­pre­ta­ci­ji go­go­lje­ve „Že­nid­be” – ka­za­la je ona.
Rad sa Sa­vi­nom bio je dru­ga­či­ji od ono­ga što su glum­ci ovog ana­sam­bla ima­li pri­li­ku da do­ži­ve pret­ho­di­nih go­di­na, na­gla­sio je Zo­ran Vu­jo­vić, ko­ji igra lik Koč­kar­jo­va.
– Vra­tio nas je škol­skom smi­slu, a one slo­bod­ne de­vi­ja­ci­je uma do­šle su ka­sni­je. Bu­kval­no smo se vra­ti­li na fa­kul­tet i zbog to­ga je Egon Sa­vin ve­li­ki maj­stor, to nam je mno­go ko­ri­sti­lo. Mi u ovom po­zo­ri­štu ra­di­mo sa do­brim re­di­te­lji­ma i od svih po­ne­što po­ku­pi­mo, a Egon je „po knji­zi”, no ka­sni­je nam omo­gu­ća­va oslo­ba­đa­nje kad ulo­zi da­je­mo ne­što od se­be. To je, za­pra­vo, glu­ma, svr­ha glu­me. Pra­vi, po­šten, li­jep po­zo­ri­šni rad – na­veo je Vu­jo­vić.
„Že­nid­ba” će ve­če­ras u 20 sa­ti bi­ti iz­ve­de­na u Kra­ljev­skom po­zo­ri­štu „Zet­ski dom”.
S.Ć.