Cen­tar za he­len­ske stu­di­je u Cr­noj Go­ri po­kre­nuo je ovog de­cem­bra ci­klus pre­da­va­nja po­sve­ćen raz­gra­na­toj te­mi de­mo­kra­ti­je ne­kad i sad. Čast da otvo­ri ci­klus pri­pa­la je am­ba­sa­do­ru Grč­ke So­ti­ri­o­su Ata­na­si­ju, ko­ji je u mul­ti­me­di­jal­noj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić” go­vo­rio u okvi­ri­ma na­slo­va „Prin­ci­pi atin­ske de­mo­kra­ti­je i sa­vre­me­ni svi­jet”.
Pret­hod­no, pu­bli­ci ko­ja se oku­pi­la da ču­je ka­ko de­mo­kra­ti­ju do­ži­vlja­va čo­vjek ro­đen u nje­noj ko­li­jev­ci, obra­tio se fi­lo­zof Fi­lip Iva­no­vić, is­pred Cen­tra za he­len­ske stu­di­je. Te­mu „He­len­ska de­mo­kra­ti­ja i sa­vre­me­ni svi­jet” iza­bra­li su jer su cen­tar ko­ji is­tra­žu­je he­len­sku mi­sao i kul­tu­ru, ali i zbog prag­ma­tič­nih raz­lo­ga.
– Uvi­dje­li smo da sa­vre­me­ni jav­ni dis­kurs u Cr­noj Go­ri, i ši­re, obi­lu­je upo­tre­bom ter­mi­na: de­mo­kra­ti­ja, de­mo­kra­tič­nost, iz­bo­ri... , ali se sti­če uti­sak da je upo­tre­ba tih poj­mo­va vi­še kao ne­ki uz­gred­ni do­da­tak ili ukras, a ne nje­go­va su­šti­na. Ako ima­mo u vi­du osnov­na obi­ljež­ja de­mo­kra­ti­je, ka­ko je na­sta­la i raz­vi­ja­la se u an­tič­koj Grč­koj, vi­dje­će­mo da pod­ra­zu­mi­je­va slo­bo­du, jed­na­kost, uklju­če­nje gra­đa­ni­na u po­li­tič­ki ži­vot i ko­lek­tiv­nu moć da se upra­vlja jav­nim do­brom. To je bi­lo to­li­ko zna­čaj­no u an­tič­koj Grč­koj da je uklju­če­nje u po­li­tič­ki ži­vot bi­lo obi­ljež­je in­te­lek­tu­al­ca i slo­bod­nog gra­đa­ni­na, a svi oni ko­ji su bi­li ne­za­in­te­re­so­va­ni za uklju­či­va­nje u jav­ni ži­vot zva­li su se idi­o­ti­ma – do­da­je Iva­no­vić.
Am­ba­sa­dor Ata­na­si­ju upo­znao je pu­bli­ku sa isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma ve­za­nim za raz­voj de­mo­kra­ti­je u an­tič­koj Grč­koj, a da je sa­ma ri­ječ slo­že­ni­ca od dvi­je ri­je­či: de­mos – na­rod i kra­to – dr­ža­ti (ima­ti vlast, dr­ža­vu), ko­ja se pr­vi put ja­vlja oko 440. do 430. go­di­ne pri­je no­ve ere kod He­ro­do­ta. U Grč­koj sma­tra­ju da je za us­po­sta­vlja­nje de­mo­kra­ti­je za­slu­žan atin­ski vla­dar Kli­sten oko 507. g.p. n.e. Za­hva­lju­ju­ći nje­go­vim ši­ro­kim i du­bo­kim re­for­ma­ma atin­skog dru­štva, a za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma je oja­ča­na sred­nja kla­sa ko­ja se i da­nas sma­tra te­me­ljem de­mo­kra­ti­je, us­po­sta­vljen je ovaj si­stem. Vr­hu­nac de­mo­kra­ti­je u Ati­ni, do­da­je am­ba­sa­dor, je ta­ko­zva­ni Zlat­ni vi­jek, do­ba Pe­ri­klo­ve vla­da­vi­ne (461-429. g.p.n.e). Po grč­kom am­ba­sa­do­ru naj­zna­čaj­ni­je je to što je de­mo­kra­ti­ja stvo­ri­la uslo­ve za iz­u­ze­tan pro­cvat umjet­no­sti i kul­tu­re, a ko­ji je ta­ko­đe vi­dljiv u ovom pe­ri­o­du grč­ke isto­ri­je.
– Re­zul­tat pri­mje­ne de­mo­kra­ti­je je ono što da­nas na­zi­va­mo kul­tu­rom. Kul­tu­ra je sve ono što nam se svi­ma neo­me­ta­no pru­ža i što nas či­ni ljep­šim i bo­ljim. Kul­tu­ra ni­je ono što je pro­iz­ve­de­no u kra­ljev­skim, ti­ran­skim ili auto­krat­skim za­tvo­re­nim aula­ma ili vla­sni­štvo ma­log bro­ja lju­di, na­mi­je­nje­na oda­bra­ni­ma, za nji­hov na­pre­dak ili pro­fe­si­o­nal­nu afir­ma­ci­ju – ka­že Ata­na­si­ju.
Te­ko­vi­na de­mo­kra­ti­je je i „pre­mo­šća­va­nje ja­za iz­me­đu bo­ga­tih i si­ro­ma­šnih, sma­nje­nje so­ci­jal­ne ne­jed­na­ko­sti”. De­mo­kra­ti­ja i nje­na in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ja je, is­ti­če am­ba­sa­dor, jed­no od tri ve­li­ka do­stig­nu­ća grč­ke kul­tu­re, po­red ra­ci­o­nal­nog pri­stu­pa svi­je­tu i ži­vo­tu i ute­me­lji­va­nju ljud­skih pra­va.
Na­kon iz­la­ga­nja am­ba­sa­dor je op­šir­no od­go­va­rao na niz pi­ta­nja pu­bli­ke.Ž.J.


Kastelani i Aristofan

Na­red­na pre­da­va­nja u ovom ci­klu­su odr­ža­će prof. dr Vik­tor Ka­ste­la­ni sa Uni­ver­zi­te­ta u Den­ve­ru (SAD).
Ka­ste­la­ni će pu­bli­ci go­vo­ri­ti ta­ko­đe u Mul­ti­me­di­jal­noj sa­li KIC-a. U po­ne­dje­ljak, 11. de­cem­bra od 12 ča­so­va go­vo­ri­će na te­mu „Ko­mi­čar Ari­sto­fan – „Kle­on­ska” de­mo­kra­ti­ja u 420. g.p.n.e”, a u uto­rak, 12. de­cem­bra, ta­ko­đe u pod­ne, na te­mu „Di­rekt­na de­mo­kra­ti­ja u Ati­ni 5. vi­je­ka: Če­ti­ri stu­di­je slu­ča­ja”


Procvje­t pismenosti

An­tič­ku de­mo­kra­ti­ju, do­da­je am­ba­sa­dor, ne smi­je­mo mi­je­ša­ti s mo­der­nom pred­stav­nič­kom de­mo­kra­ti­jom i par­la­men­ta­ri­zmom, jer se raz­li­ku­ju u mno­gim seg­men­ti­ma. Isto ta­ko, na­gla­ša­va Ata­na­si­ju, de­mo­kra­ti­ja se ni ne­ka­da, a ni da­nas ne mo­že gra­di­ti u ne­raz­vi­je­nim dru­štvi­ma, a još uvi­jek je naj­po­želj­ni­ji i naj­bo­lji si­stem ljud­skog dru­štva.
– Jed­na od osnov­nih ide­ja atin­ske de­mo­kra­ti­ja je bi­la da se ne mo­že us­po­sta­vi­ti u dru­štvi­ma ko­ja su na ni­skom stup­nju raz­vo­ja, eko­nom­skom i du­hov­nom. Ni­je slu­čaj­no da se de­mo­kra­ti­ja us­po­sta­vi­la u Ati­ni u vri­je­me naj­ve­ćeg pro­cva­ta pi­sme­no­sti i umjet­no­sti – ka­že Ata­na­si­ju, ma­lo po­tom za­klju­ču­ju­ći:
„Naj­bo­lji te­ren za raz­voj de­mo­kra­ti­je je eko­nom­ski, kul­tur­no i ci­vi­li­za­cij­ski raz­vi­je­no dru­štvo”.