U or­ga­ni­za­ci­ji Epar­hi­je bu­di­mljan­sko- nik­šić­ke i Cr­kve­ne op­šti­ne Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja odr­ža­na je prek­si­noć i u be­ran­skom Do­mu kul­tu­re. Bla­go­slo­ve­ći skup epi­skop bu­di­mljan­sko–nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je je na­gla­sio da srp­ski na­rod, bez ob­zi­ra na broj­na is­ku­še­nja, svo­je pra­vo li­ce po­ka­zu­i­je to­kom sve­to­sav­skih sve­ča­no­sti. Ka­zao je da nas Sve­ti Sa­va, kao srp­ski i va­se­ljen­ski sve­ti­telj, upu­ću­je na to da bu­de­mo uvi­jek u za­jed­ni­ci sa osta­lim pra­vo­slav­nim na­ro­di­ma.
- Sve­ti Sa­va nas uči da po­štu­je­mo, lju­bi­mo i pri­hva­ta­mo dru­ge na­ro­de, ali da uvi­jek dr­ži­mo do svo­jih ko­ri­je­na i tra­di­ci­je. Srp­ski na­rod po mno­go če­mu zna da gri­je­ši i da lu­ta, ali na­ro­či­to na sve­to­sav­skim aka­de­mi­ja­ma po­ka­zu­je svo­je pra­vo li­ce. Po­seb­no to, či­ni mi se, po­ka­zu­je u Cr­noj Go­ri gdje je je ve­o­ma ugro­že­na sve­to­sav­ska i ne­ma­njić­ka tra­di­ci­ja od stra­ne onih ko­ji vla­da­ju na­šom otadž­bi­nom – is­ta­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Pri­god­nu be­sje­du na Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji u Be­ra­na­ma odr­žao je prof. dr Du­šan Kr­cu­no­vić, re­kav­ši da će­mo, ka­da se osvr­ne­mo na na­šu ve­li­čan­stve­nu i dra­ma­tič­nu isto­ri­ju, vi­dje­ti da je sva­ka epo­ha srp­ske pro­šlo­sti bi­la jed­na epi­zo­da Sve­to­sa­vlja. Na­veo je da će­mo vi­dje­ti da je ci­je­la isto­ri­ja srp­skog na­ro­da pro­du­že­ni ži­vo­to­pis Sve­tog Sa­ve i da nje­go­va pro­svje­ti­telj­ska mi­si­ja do da­nas tra­je bez pre­da­ha, kao ži­vo pre­da­nje.
- Kao je­din­stve­ni iz­raz pra­vo­slav­nog hri­šćan­skog iden­ti­te­ta srp­skog na­ro­da, sve­to­sav­sko pre­da­nje se is­po­lja­va­lo u pre­po­zna­tlji­vo­sti na­še kul­tur­ne tra­di­ci­je i stva­ra­la­štva. Ono se is­po­lja­va­lo i u te­žnja­ma srp­skog na­ro­da ka ide­a­li­ma slo­bo­de i prav­de, zbog ko­jih je pod­no­sio stra­da­nja i žr­tve bi­blij­skih raz­mje­ra, ali tim ide­a­li­ma uvi­jek osta­jao vje­ran i baš i za­to op­sta­jao u isto­ri­ji kao slo­bo­dan i do­sto­jan­stven – ka­zao je Kr­cu­no­vić.
On je na­gla­sio da sve­to­sav­ska tra­di­ci­ja ni­je pro­šlost, već na­ša naj­pri­sni­ja sa­da­šnjost u ko­joj na­sto­ji­mo da bo­lje ra­zu­mi­je­mo sa­mi se­be i naš sa­bor­ni ži­vot, po­sta­vlja­ju­ći ih u per­spek­ti­vu nji­ho­vog is­ho­di­šta, raz­vo­ja i nad­i­sto­rij­skog smi­sla ljud­skog ži­vo­ta.
- Pri­vr­že­nost sve­to­sav­skom pre­da­nju ne zna­či inert­nost, već upra­vo stal­nu di­na­mi­ku usva­ja­nja nad­vre­me­nih i ne­pro­la­znih vri­jed­no­sti ko­je su na­ši or­jen­ti­ri u mi­je­na­ma pro­la­znog isto­rij­skog vre­me­na. Ta di­na­mi­ka sve­to­sav­skog pre­da­nja odr­ža­la nas je u svi­je­tu kao isto­rij­ski na­rod, kao na­rod sa iden­ti­te­tom i in­te­gri­te­tom, ali ko­ji su da­nas, mo­žda kao ni­ka­da ra­ni­je, na ozbilj­nom is­ku­še­nju – na­veo je Kr­cu­no­vić
Na­gla­sio je da se tim is­ku­še­nji­ma ne­će pod­le­ći ako se bu­de ra­zu­mio i sli­je­dio put Sve­tog Sa­ve.
- Is­ku­še­nji­ma da­lje dez­in­te­gra­ci­je i de­zor­jen­ta­ci­je, ko­je vo­de u eko­nom­ski i kul­tur­ni ko­lo­ni­ja­li­zam, ne­će­mo pod­le­ći uko­li­ko sve­to­sav­sko pre­da­nje ra­zu­mi­je­mo kao ne­po­sred­no obra­ća­nje i za­htjev na­šeg vre­me­na. To zna­či, uko­li­ko ra­zu­mi­je­mo da se tim za­htje­vi­ma od nas ne­dvo­smi­sle­no tra­ži da oču­va­mo du­hov­ne vri­jed­no­sti, pro­svjet­no-kul­tur­ni iden­ti­tet i je­din­stvo, ma gdje se na­la­zi­li – na­gla­sio je Kr­cu­no­vić, po­ru­ču­ju­ći da je pr­vi ko­rak ka ra­zu­mi­je­va­nju sa­vre­me­nih za­htje­va sve­to­sav­skog pre­da­nja osje­ća­nje du­hov­ne „bo­li za ota­ča­stvom” ko­ju je osje­ćao Sve­ti Sa­va .
U pro­gra­mu, ko­ji je vo­dio Vas­ko Dra­go­vić, na­stu­pi­li su i Ar­hi­je­rej­ski hor Ke­me­rov­ske mi­tro­po­li­je, Cr­kve­ni hor „Sve­ta ma­ti Ana­sta­si­ja”, Et­no gru­pa „Sve­ti Ev­sta­ti­je”, Pje­vač­ka kla­pa „O’di­ve bell can­to”, Pje­vač­ka gru­pa „Car Du­šan Sil­ni”, gu­slar Bo­ško Vu­ja­čić i re­ci­ta­tor Va­si­li­je Le­kić.D.J.