Po­vo­dom ne­pre­kid­nog pri­ti­ska na srp­ski na­rod od stra­ne mon­te­ne­gri­na­ca ko­ji su na­sta­li po­sli­je NOR-a či­je je stva­ra­nje po­li­tič­ko, a ne isto­rij­sko, obra­ćam se Va­ma, vi­so­ko­pre­o­sve­će­ni vla­di­ko. Vi ste naj­u­gled­ni­ji čo­vjek me­đu pra­vo­slav­nim vjer­ni­ci­ma u Cr­noj Go­ri, pa Vas že­lim upo­zna­ti s obim­nim de­vi­ja­ci­ja­ma u dru­štvu.
Gra­đa­ni­ma je ja­sno da u Cr­noj Go­ri bu­ja šo­vi­ni­zam pre­ma Sr­bi­ma. Od­no­si dr­ža­va – Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska, stal­no su op­te­re­će­ni.
Ma­li broj vjer­ni­ka je upo­znat sa usme­nim i pi­sme­nim od­bi­ja­njem pred­sjed­ni­ka Vla­de za ma­te­ri­jal­nu po­moć i za­jed­nič­ku or­ga­ni­za­ci­ju na­uč­nog sku­pa po­sve­će­nog Sve­tom Jo­va­nu Vla­di­mi­ru. Pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, vla­de i skup­šti­ne Cr­ne Go­re iz go­di­ne u go­di­nu či­ne ne­u­ke po­dje­le vjer­ni­ka, ka­da če­sti­ta­ju vjer­ske pra­zni­ke i ugo­šća­va­ju ras­po­pa Mi­ra­ša De­de­i­ća, upr­kos upo­zo­re­nju va­se­ljen­skog pa­tri­jar­ha Var­to­lo­me­ja.
Gu­še sve nje­go­šev­sko, Pe­tro­vi­će, pa i pri­je njih. Bri­šu sve Sa­vi­ne na­zi­ve – vo­de, iz­vo­re, vr­ho­ve; Obi­li­ća obi­ljež­je i sve što je srp­sko; Pi­šu la­žnu isto­ri­ju, po ko­joj je Sa­va Ko­va­če­vić iz­daj­nik sa Su­tje­ske; Jan­ko Vu­ko­tić iz­daj­nik sa Moj­ko­vač­ke bit­ke; Se­ku­le Dr­lja­vić je he­roj Cr­ne Go­re i po za­slu­ga­ma nje­go­ve stro­fe su u him­ni.
Cr­na Go­ra je sve­de­na na ge­o­graf­ski po­jam pod ma­skom do­sled­nog raz­vi­ja­nja no­vog iden­ti­te­ta, ve­li­ke ne­rav­no­prav­no­sti na­ro­da i na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. In­te­nzi­vi­ra se na­ci­o­na­li­za­ci­ja i de­gra­da­ci­ja pred­je­la, eko­nom­ska is­cr­plje­nja i ra­se­lja­va­nja sta­nov­ni­štva.
U Cr­noj Go­ri se pre­la­ma­ju raz­ne po­dje­le. Sve smo uda­lje­ni­ji jed­ni od dru­gih. Ško­la i na­sta­va su zlo­u­po­tre­blje­ne za vas­pi­ta­nje mla­dih pro­tiv Srp­ske cr­kve, ći­ri­li­ce i srps­kog je­zi­ka. In­te­nzi­vi­ra­na je edu­ka­ci­ja mla­dih la­žnim in­for­ma­ci­ja­ma tzv. hi­lja­du­go­di­šnje dr­žav­no­sti Cr­ne Go­re. Ko­je, ko­li­ke i u ko­jim gra­ni­ca­ma?
Ho­će mon­te­ne­grin­ci da pu­tem fi­lo­lo­škog, et­no­graf­skog i isto­rij­skog spi­no­va­nja na­pra­ve osno­vu za no­vi iden­ti­tet Cr­no­go­ra­ca i osno­vu za pro­svjet­nu dje­lat­nost dr­ža­ve po­sred­stvom nje­go­vog obra­zov­nog si­ste­ma. Ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca su rav­no­prav­ne po Usta­vu, no to ni­je ta­ko u prak­si: ne­ma ći­ri­li­ce na te­le­vi­zi­ji; ne­ma na­zi­va uli­ca, fir­mi i du­ća­na is­pi­sa­nih ći­ri­li­com; vr­lo je ma­lo i u ško­la­ma. Ne­ri­jet­ko se i nat­pi­si po gro­bo­vi­ma pi­šu la­ti­ni­com. I Cr­na Go­ra je pre­i­me­no­va­na u Mon­te­ne­gro, pa ni­ko ne ka­že ži­vje­la Cr­na Go­ra, već vi­va, vi­va Mon­te­ne­gro.
Oni ne zna­ju da na­ci­ju ne afir­mi­še sa­mo jed­no po­ko­lje­nje, već su tu i pre­ci, nji­ho­vi obi­ča­ji i za­vje­ti. Za­to bi na­ci­ja bez nje­nih srp­skih pret­hod­ni­ka bi­la bez te­me­lja. Ko smo mi bez Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Da­ni­la, Nje­go­ša, Ni­ko­le, Ka­ra­đor­đa, Mi­lo­ša, Ne­ma­nji­ća i dru­gih? „Ne­sreć­na je sud­bi­na na­ro­da ko­ji ne vo­li svo­ju isto­ri­ju ko­ji ho­će po­no­vo da je za­po­či­nje od nu­le” (Ni­ko­laj Ber­đa­jev).
Po­jam Cr­no­go­rac je vje­ko­vi­ma bio si­no­nim za po­jam Sr­bin-naj­srp­ski­ji Sr­bin. Za elit­ne Cr­no­gor­ce srp­stvo je bi­lo iz­nad sve­ga.
Ne do­pu­sti­te, vla­di­ko, mon­te­ne­grin­ci­ma i šo­vi­ni­sti­ma da nas li­še na­ci­ona­lnog po­no­sa i po­mi­re­nja Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca.
Do­zvo­li­li smo da stru­ka i na­u­ka bu­du iza tru­le po­li­ti­ke, ko­ja je da­la ka­ta­stro­fal­ne re­zul­ta­te. No­ve po­dje­le mo­gu uslo­vi­ti fe­de­ra­li­za­ci­ju Cr­ne Go­re, ili ot­cje­plje­nje ne­kih dje­lo­va – Tvr­dih br­da, Bo­ke, San­dža­ka, Ma­le­si­je, Ul­ci­nja i dr. u ne­re­di­ma do ne­stan­ka dr­ža­ve. Sve ove po­dje­le mo­gu do­ve­sti do dra­ma­tič­ne za­vr­šni­ce. Da­nas se ra­znim po­dje­la­ma po­ja­ča­va mr­žnja kod kom­ši­ja, ro­đa­ka i pri­ja­te­lja i na­sto­je da sve mi­je­nja­ju sa­mo da bi se raz­li­ko­va­li od Sr­ba.
Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog su po­sve­ti­li ne­va­ljal­stvo i mu­ke ko­je su mu za­da­li Cr­no­gor­ci, ra­de­ći o na­ro­du do­bro, a nje­mu na­rod vra­ća­ju­ći zlom.
Po­što­va­ni mi­tro­po­li­te Am­fi­lo­hi­je, i Va­ma i Cr­kvi či­ne zlo. Ovo je opa­sna za­vje­ra pro­tiv pra­vo­sla­vlja. Raz­bra­ti­mi­li su bra­ću, a bez po­mi­re­nja Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca na ovim pro­sto­ri­ma ni­kad ne­će bi­ti sre­će.
Ci­je­nje­ni vla­di­ko, či­ni­te ono što mo­ra­te i što ni­ko dru­gi u Cr­noj Go­ri ne mo­že. Po­mi­ri­te Sr­be i Cr­no­gor­ce. Spa­sa­vaj­te, vla­di­ko, Cr­nu Go­ru od po­dje­la! Ne mo­že se vi­še ova­ko...
Prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić