Đa­ci pod­ruč­nih odje­lje­nja OŠ „Vla­do Mi­lić” u Be­ri­ma, Gr­bav­ci­ma i Far­ma­ci­ma su uigra­na eki­pa, ma­lih, pa­met­nih i ve­se­lih dje­ča­ka i dje­voj­či­ca uvijek sprem­nih da na­u­če ne­što no­vo. Sva­ki dan bi da ne­što stva­ra­ju, gra­de, igra­ju se... Ima ih ma­njih, ve­ćih, mir­ni­jih, ne­mi­r­ni­jih, ali svi su na pu­tu da po­sta­nu do­bri lju­di. Iako mno­gi od njih ča­so­ve di­je­le sa ma­lo­broj­nim dru­ga­ri­ma sta­ri­jih ge­ne­ra­ci­ja ne tre­ba gra­di­ti pred­ra­su­de o to­me da im je te­že uči­ti, da su ma­nje so­ci­ja­li­zo­va­ni ili da da­lje ima­ju pro­blem u raz­vo­ju i funk­ci­o­ni­sa­nju u ve­ćim sre­di­na­ma. Upi­ta­te li ne­ko­ga od ovih đa­ka da li mu je te­ška tor­ba, je li mu te­ško da uči, od­luč­no će vam re­ći da ni­je.
Dje­ca iz pod­ruč­nog odje­lje­nja u Gr­bav­ci­ma do­kaz su da su cen­tar dje­či­jeg svi­je­ta smi­jeh i igra, a ni zna­nja im ne manj­ka. U pro­stra­nim uči­o­ni­ca­ma na­sta­vu po­ha­đa 37 uče­ni­ka, ras­po­re­đe­nih u kom­bi­no­va­na odje­lje­nja. Uči­te­lji­ca Zo­ri­ca Ra­i­če­vić ko­ja ra­di sa pr­vim i tre­ćim raz­re­dom po­tvr­di­la je da je dru­ži­na ma­la, ali slo­žna.
- Rad u kom­bi­no­va­nom odje­lje­nju za­htje­va do­sta ula­ga­nja i ni­je ni­ma­lo jed­no­sta­van. Raz­li­či­ti su uz­ra­sti, za­htje­vi i onda tre­ba re­a­li­zovati raz­li­či­ta na­stav­na gra­di­va za isti na­stav­ni sat. Mo­ra­mo da uskla­di­mo kad ra­di­mo sa jed­nim odje­lje­njem da dru­gi ra­de sa­mo­stal­no i ta­ko kom­bi­nu­je­mo– ob­ja­šnja­va Ra­i­če­vić.
Zo­ri­ci­na ko­le­gi­ni­ca Ve­sna Lu­ke­ta na­po­mi­nje da dje­ci tre­ba da­ti te­melj, u sva­kom smi­slu i ne tre­ba se bri­nu­ti za nji­hov dalji raz­voj.
Uče­ni­ca tre­ćeg raz­re­da iz Gr­ba­va­ca Iva Ra­di­no­vić ot­kri­va da se naj­vi­še ra­du­je van­na­stav­nim ak­tiv­no­sti­ma. Ka­ko ka­že, uz cr­ta­nje naj­vi­še vo­li da re­ci­tu­je. Njen dru­gar iz odje­lje­nja Mi­loš Mi­ro­tić ka­že da naj­vi­še vo­li ma­te­ma­ti­ku, a od spor­to­va fud­bal.
Ve­li­ka mo­ti­va­ci­ja dje­ce i nji­ho­vih uči­te­lji­ca Al­me Haj­ti i Emi­re Vu­lić iz pod­ruč­nog odje­lje­nja u Be­ri­ma ko­je bro­ji 31 uče­nik, ta­ko­đe osta­vlja sna­žan i po­zi­ti­van uti­sak. Oni us­pje­va­ju po­mi­ri­ti sve raz­li­či­to­sti, od uz­ra­sta dje­ce, nji­ho­vih že­lja i po­tre­ba, pa do na­stav­nog pla­na i pro­gra­ma.
- Ra­dim dva na­stav­na pro­gra­ma isto­vre­me­no sa pet pr­va­ka, se­dam uče­ni­ka tre­ćeg raz­re­da i imam jed­nog đa­ka sa po­seb­nim po­tre­ba­ma. Te­že je ne­go u odje­lje­nji­ma sa­sta­vlje­nim iz jed­nog raz­re­da, ali sna­la­zim se. Dje­ca su jed­no­stav­no do­bra, po­slu­šna, li­je­po vas­pi­ta­na ta­ko da ne­ma­mo ni­ka­kvih pro­ble­ma- pri­ča Vu­lić.
Nje­na ko­le­gi­ni­ca Al­ma Haj­ti ra­di sa uče­ni­ci­ma dru­gog i če­tvr­tog raz­re­da.
- Ne­ma ni­šta ljep­še od osje­ća­ja is­pu­nje­no­sti po­sle za­vr­še­nog rad­nog da­na. Ti bli­sta­vi osmje­si i te is­kre­ne oči ko­je vas gle­da­ju i oče­ku­ju da ih na­u­či­te ne­što no­vo, to tre­ba do­ži­vje­ti - pri­ča Haj­ti.
Uče­ni­ca če­tvr­tog raz­re­da Ma­ri­ja­na Bo­ja­nić ko­ja po­ha­đa na­sta­vu u Be­ri­ma vo­li da uči, ali joj je že­lja da ima još vi­še dru­ga­ra. Njen mla­đi dru­gar Va­si­li­je Vu­jo­še­vić ka­že da vo­li ča­so­ve fi­zič­kog, ali bi bi­lo bo­lje da ško­la ima fi­skul­tur­nu sa­lu, jer se va­ni mo­gu igra­ti sa­mo kad je li­je­po vri­je­me.
Di­rek­tor Osnov­ne ško­le „Vla­do Mi­lić” Bi­lja­na Ću­la­fić ka­že da dje­ca iz pod­ruč­nih odje­lje­nja pri­pre­ma­ju pro­gra­me ko­ji­ma se obi­lje­ža­va­ju zna­čaj­ni da­tu­mi, uče­stvu­ju u pri­red­ba­ma na ni­vou ško­le, te je­se­njem i pro­ljeć­nom kro­su. Ka­ko na­vo­di, ovim ak­tiv­no­sti­ma odr­ža­va se ve­za me­đu nji­ma, ta­ko da je pre­la­zak dje­ce u ma­tič­nu ško­lu, u pe­tom raz­re­du, bez­bo­lan i jed­no­sta­van.
VI.R.


U Farmacima 81 đak

Za raz­li­ku od Be­ra i Gr­ba­va­ca gdje su pr­va­ci pra­va dra­go­cje­nost u pod­ruč­nom odje­lje­nju u Far­ma­ci­ma uči­te­lji­ce Alek­san­dra Đu­ra­so­vić, Ta­ma­ra Jo­vi­će­vić, Bi­lja­na Ja­nju­še­vić i uči­telj Sa­vo Mi­ra­no­vić ne­ma­ju taj pro­blem. Oni ima­ju jed­no­ra­zred­nu na­sta­vu ko­ju po­ha­đa 81 uče­nik ras­po­re­đe­nih u če­ti­ri odje­lje­nja.
- Ova dje­ca su za­i­sta iz­u­zet­na. Do­bro su vas­pi­ta­ni, ja­ko bi­stri, od­go­vor­ni, zre­li, pre­da­ni uče­nju. Funk­ci­o­ni­šu kao po­ro­di­ca. Baš ni po če­mu se ne raz­li­ku­ju od dje­ce ko­ja uče u grad­skim ško­la­ma – na­vo­di uči­te­lji­ca Ta­ma­ra Jo­vi­će­vić.