Pred­stav­ni­ci Aka­dem­ske i gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve za po­vra­tak Su­to­ri­ne i Kru­še­vi­ce u sa­stav Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne pod­ni­je­li su kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv funk­ci­o­ne­ra Vi­je­ća mi­ni­sta­ra BiH, Dr­žav­ne ko­mi­si­je za gra­ni­cu BiH, Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH, Ustav­no-prav­ne ko­mi­si­je Pred­stav­nič­kog do­ma BiH i Pra­vo­bra­ni­la­štva BiH, okri­vlju­ju­ći ih da su od­lu­ka­ma o dr­žav­noj gra­ni­ci sa Cr­nom Go­rom ošte­ti­li bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke in­te­re­se.
Kri­vič­ne pri­ja­ve su pod­ni­je­te pro­tiv Ni­ko­le Špi­ri­ća, Sre­do­ja No­vi­ća, Želj­ka Ob­ra­do­vi­ća, Zlat­ka La­gum­dži­je, Želj­ka Kom­ši­ća, Še­fi­ka Dža­fe­ro­vi­ća i Mla­de­na Man­di­ća. Pre­ma pri­ja­vi, oni su svo­jim či­nje­njem ili ne­či­nje­njem do­pri­ni­je­li da Vi­je­će mi­ni­sta­ra BiH 11. ju­na pro­šle go­di­ne usvo­ji prav­no ni­šta­van na­crt ugo­vo­ra o me­đu­dr­žav­noj gra­ni­ci iz­me­đu BiH i Cr­ne Go­re i upu­ti ga Pred­sjed­ni­štvu BiH na raz­ma­tra­nje i usva­ja­nje.
U Sa­ra­je­vu tvr­de da bi Pred­sjed­ni­štvo BiH mo­glo već da­nas ras­pra­vlja­ti i ugo­vo­ru sa Cr­nom Go­rom.
Pod­no­si­o­ci pri­ja­ve tvr­de da je Su­to­ri­na od­u­vi­jek bi­la ge­o­graf­ski i prav­no u po­sje­du BiH.
– Na pre­va­ran na­čin nad njom je po­sjed pre­u­ze­la Cr­na Go­ra ja­sno kr­še­ći od­red­be Usta­va FNRJ i SFRJ o even­tu­al­noj pro­mje­ni me­đu­re­pu­blič­kih gra­ni­ca – na­vo­di se u tek­stu kri­vič­ne pri­ja­ve.
Ka­ko su na­ve­li, obra­zlo­že­nje pod na­slo­vom „Su­to­ri­na je bo­san­ska te­ri­to­ri­ja”, na tri stra­ni­ce, do­sta­vlje­no je uz ovu pri­ja­vu, kao i pi­smo od 23. mar­ta 2015. go­di­ne Pred­sjed­ni­štvu BiH, Ko­le­gi­ju­mu Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH, te Ustav­no-prav­noj ko­mi­si­ji Pred­stav­nič­kog do­ma Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne.
– Sprot­no na­če­li­ma Usta­va BiH i me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va, osum­nji­če­ni su pred­u­ze­li, ili pro­pu­sti­li da pre­du­zmu, niz po­stu­pa­ka ko­je su, u skla­du sa svo­jim nad­le­žno­sti­ma, Usta­vom BiH i va­že­ćim za­kon­skim pod­za­kon­skim ak­ti­ma, mo­ra­li pred­u­ze­ti. To su ura­di­li s ci­ljem da, bez bi­lo ka­kvih re­le­vant­nih do­ka­za, pri­klju­če dio te­ri­to­ri­je BiH (Su­to­ri­nu i Kru­še­vi­cu – oko 80 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih) su­sjed­noj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, a ka­ko je na­ve­de­no u Na­cr­tu ugo­vo­ra o gra­ni­ci iz­me­đu Cr­ne Go­re i BiH ko­ji je, če­sto ra­de­ći bez kvo­ru­ma, pri­pre­mi­la i u ma­ju 2014. go­di­ne usvo­ji­la Dr­žav­na ko­mi­si­ja za gra­ni­ce BiH, usvo­ji­lo Vi­je­će mi­ni­sta­ra 6.ju­na 2014. go­di­ne, a pro­pu­stio da ospo­ri Pred­stav­nič­ki dom Par­la­men­tar­ne skup­šti­ne BiH ne­u­sva­ja­njem Re­zo­lu­ci­je o Su­to­ri­ni – na­ve­de­no je u tek­stu pri­ja­ve.
Pred­stav­nik Aka­dem­ske ini­ci­ja­ti­ve i pro­fe­sor na sa­ra­jev­skom Fa­kul­te­tu po­li­tič­kih na­u­ka Su­ad Kurt­će­ha­jić sma­tra da Bo­sna i Her­ce­go­vi­o­na ne smi­je od­u­sta­ti od za­htje­va da od Cr­ne Go­re do­bi­je Su­to­ri­nu. Kurt­će­ha­jić je, ka­ko pre­no­si por­tal „vi­je­sti.ba” ka­zao ka­ko je isto­ri­čar Ga­lib Šlji­vo ar­hiv­ski is­tra­ži­vao isto­ri­ju, da je mje­se­ci­ma bio u Beč­kom ar­hi­vu i ono što je pi­sao za­sno­va­no je na auten­tič­nim do­ku­men­ti­ma, a ne na kom­pi­la­ci­ji tu­đih zna­nja.
– Ja­ko je va­žno da se vi­di ko­li­ko te isto­rij­ske gra­đe ima ko­ja po­ka­zu­je da Su­to­ri­na pri­pa­da Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Is­tra­ži­va­nje Ga­li­ba Šlji­ve, s ob­zi­rom da se ba­vio li­kom i dje­lom Đu­re Pu­ca­ra, uka­zu­je da ne po­sto­ji ni­je­dan pi­sa­ni pa­pir ka­ko je to Cr­na Go­ra do­bi­la. Na­ma bi naj­va­žni­je bi­lo da to ode na sud. On­da se mi na­la­zi­mo na do­brom tlu, jer ako pro­blem Su­to­ri­ne ode pred in­ter­na­ci­o­nal­ni sud Cr­na Go­ra ne­ma ni­šta za što će da se uhva­ti, či­me bi mo­gla da do­ka­že po kom osno­vu bi njoj pri­pa­da­la Su­to­ri­na – re­kao je Kurt­će­ha­jić..
M.V.


Op­tu­žbe za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal

Po kri­vič­noj pri­ja­vi, okri­vlje­ni su za­jed­nič­ki dje­lo­va­li u ci­lju da se Su­to­ri­na i Kru­še­vi­ce, kao dio te­ri­to­ri­je BiH po svim va­že­ćim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma, za­u­vi­jek, sa­gla­sno­šću in­sti­tu­ci­ja BiH, ot­ci­je­pi od te­ri­to­ri­je BiH i pri­pad­ne Cr­noj Go­ri.
Ti­me su dje­lo­va­li kao or­ga­ni­zo­va­na gru­pa u ci­lju uči­nje­nja kri­vič­nog dje­la – na­vo­di se u tek­stu pri­ja­ve.