Ru­si­ja je sprem­na da za Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju pri­pre­mi po­nu­de ve­za­ne za stva­ra­nje po­u­zda­nih i sa­vre­me­nih od­bram­be­nih si­ste­ma u tim ze­mlja­ma na osno­vu efi­ka­snih ru­skih voj­nih kom­plek­sa, po­ru­čio je u autor­skom tek­stu za „Ru­sku ri­ječ“ Ser­gej Vla­di­mi­ro­vič Že­le­znjak, za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Dr­žav­ne du­me Ru­si­je i za­mje­nik se­kre­ta­ra Ge­ne­ral­nog sa­vje­ta Sve­ru­ske po­li­tič­ke par­ti­je Je­din­stve­na Ru­si­ja. Ru­si­ja ras­po­la­že naj­moć­ni­jim od­bram­be­nim ra­ket­nim si­ste­mom S-400.
Ka­ko je na­veo u po­me­nu­tom tek­stu, da­na­šnja bu­ka po­vo­dom ru­skog uti­ca­ja na sta­bi­li­za­ci­ju, de­mo­kra­ti­za­ci­ju, evrop­sku i evro­a­tlant­sku in­te­gra­ci­ju u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, kao i u dru­gim dr­ža­va­ma re­gi­o­na, go­vo­ri o to­me da se Ru­si­ja kre­će u do­brom prav­cu ja­ča­ju­ći svo­ju isto­rij­sku li­ni­ju pru­ža­nja po­dr­ške brat­skim bal­kan­skim ze­mlja­ma u nji­ho­vom spro­vo­đe­nju sa­mo­stal­ne i ne­za­vi­sne po­li­ti­ke.
–U ovom tre­nut­ku, mi ja­sno vi­di­mo da na­ci­o­nal­no ori­jen­ti­sa­ne po­li­tič­ke sna­ge, pri­je sve­ga u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, po­sta­ju sve čvr­šće. U ze­mlja­ma re­gi­o­na sve vi­še do­bi­ja­ju na zna­ča­ju od­go­vor­ni po­li­ti­ča­ri ko­ji se za­la­žu za ja­ča­nje ve­za sa Ru­si­jom, bra­ne­ći pri­je sve­ga na­ci­o­nal­ne in­te­re­se sop­stve­ne ze­mlje. Oni pro­la­ze kroz te­žak pe­ri­od sa­gle­da­va­nja pred­no­sti za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja, pre­va­zi­la­že­nja sta­rih ne­su­gla­si­ca i su­prot­sta­vlja­nja po­ku­ša­ji­ma da se ti va­žni pro­ce­si osu­je­te spo­lja –is­ta­kao je Že­le­znjak.
On je do­dao da se pa­tri­ot­ske sna­ge u Sr­bi­ji za­la­žu za ne­za­vi­snu po­li­ti­ku i sve­stra­no ja­ča­nje ve­za sa Ru­si­jom.
–U Cr­noj Go­ri se vo­di upor­na bor­ba za odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma ko­ji bi po­ka­zao vo­lju na­ro­da po pi­ta­nju ne­u­tral­ne ili blo­kov­ske bu­duć­no­sti ze­mlje, kao i za uki­da­nje an­ti­ru­skih sank­ci­ja i raz­voj sa­rad­nje sa Ru­skom Fe­de­ra­ci­jom, pri­je sve­ga u sfe­ri eko­no­mi­je i tu­ri­zma. Mi po­dr­ža­va­mo ta­kva na­sto­ja­nja i ubu­du­će će­mo raz­vi­ja­ti di­ja­log sa na­šim sa­ve­zni­ci­ma i isto­mi­šlje­ni­ci­ma na Bal­ka­nu, ka­ko pu­tem me­đu­par­la­men­tar­nog di­ja­lo­ga, ta­ko i po li­ni­ji par­ti­je Je­din­stve­na Ru­si­ja –is­ta­kao je Že­le­znjak.
On sma­tra da u po­li­tič­kom di­ja­lo­gu sa pred­stav­ni­ci­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re da­nas vi­še pa­žnje tre­ba po­sve­ti­ti eko­nom­skim te­ma­ma. Ka­ko je pre­ci­zi­rao, neo­p­hod­no je raz­mo­tri­ti eko­nom­ska pi­ta­nja stra­te­škog ka­rak­te­ra i ostva­ri­ti ne­po­sre­dan di­ja­log sa po­slov­nim kru­go­vi­ma po­vo­dom kon­kret­nih pro­je­ka­ta i pred­u­zet­nič­kih ini­ci­ja­ti­va. To će, uvje­ren je za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Du­me, do­pri­ni­je­ti pro­du­blji­va­nju eko­nom­skih ve­za iz­me­đu po­me­nu­tih ze­ma­lja i Ru­si­je, a for­mu­li­sa­ni pred­lo­zi mo­gu se uze­ti u ob­zir u da­ljem ra­du iz­vr­šnih or­ga­na, iz­me­đu osta­log i na ni­vou me­đu­vla­di­nih ko­mi­te­ta. On je na­gla­sio da va­žan aspekt di­ja­lo­ga u sfe­ri eko­no­mi­je tre­ba da bu­de i stva­ra­nje uslo­va u ko­ji­ma će pred­u­zet­ni­ci bi­ti za­in­te­re­so­va­ni za raz­voj dru­štve­no-in­for­ma­ci­o­nih pro­je­ka­ta usme­re­nih na ja­ča­nje pri­ja­telj­skih me­đu­dr­žav­nih od­no­sa i stva­ra­nje po­volj­ne po­slov­ne kli­me. Neo­p­hod­no je, ka­ko je pod­vu­kao, te­ži­ti ka to­me da kri­te­ri­jum „po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti i lo­jal­no­sti“ ne da­je kom­pa­ni­ja­ma sa­mo pre­sti­žan sta­tus, ne­go i stvar­ne eko­nom­ske pred­no­sti i po­volj­ni­je uslo­ve po­slo­va­nja.
–Po­seb­no bih htio da is­tak­nem va­žnu po­li­tič­ku ini­ci­ja­ti­vu ve­za­nu za for­mi­ra­nje van­blo­kov­skog sa­ve­za na Bal­ka­nu ko­ju su po­kre­nu­li srp­ski i cr­no­gor­ski po­li­ti­ča­ri. Ona u svoj­stvu stra­te­ške dok­tri­ne no­si u se­bi ve­li­ki po­ten­ci­jal i ima du­bo­ke isto­rij­ske ko­ri­je­ne. Mi po­dr­ža­va­mo tu ini­ci­ja­ti­vu i sprem­ni smo da po­mog­ne­mo u ko­or­di­ni­ra­nju ra­da na nje­nom osmi­šlja­va­nju uko­li­ko kod bal­kan­skih po­li­ti­ča­ra po­sto­ji sprem­nost da ra­de za­jed­no sa na­ma u tom prav­cu – po­ru­čio je Že­le­znjak.
On je pod­sje­tio da je u Dr­žav­noj du­mi raz­ma­tran dru­štve­no-in­for­ma­ci­o­ni pro­je­kat „Švaj­car­ska na Bal­ka­nu“, usmje­ren na vo­đe­nje sve­stra­nog di­ja­lo­ga o iz­na­la­že­nju i for­mi­ra­nju van­blo­kov­skih prin­ci­pa i rje­še­nja.
–Me­đu­tim, po­je­di­ne za­pad­ne di­plo­ma­te u Pod­go­ri­ci po­žu­ri­le su da iz­ja­ve, bez udu­blji­va­nja u su­šti­nu tog pi­ta­nja, ka­ko Mo­skva na­me­će Cr­noj Go­ri švaj­car­ski mo­del ne­u­tral­no­sti. Mi do­bro zna­mo da van­blo­kov­ski pri­stup u sa­vre­me­nim uslo­vi­ma zah­ti­je­va prin­ci­pi­jel­no no­va rje­še­nja, u skla­du sa nor­ma­ma me­đu­na­rod­nog pra­va – sa­op­štio je Že­le­znjak.
Ka­ko po­ja­šnja­va, auto­mat­sko ko­pi­ra­nje švaj­car­skog, austrij­skog ili ne­kog dru­gog, ra­ni­je usvo­je­nog mo­de­la ne­u­tral­no­sti ne mo­že bi­ti pri­mi­je­nje­no u da­tom slu­ča­ju. Ka­ko je is­ta­kao, oči­gled­no je da ne­sta­bil­nost, ko­ja je, na­ža­lost, svoj­stve­na Bal­ka­nu, na­me­će sva­koj bal­kan­skoj ze­mlji sa van­blo­kov­skim sta­tu­som po­tre­bu da po­sje­du­je do­bar od­bram­be­ni po­ten­ci­jal, ko­ji po­u­zda­no mo­že za­šti­ti nje­ne va­zdu­šne i kop­ne­ne gra­ni­ce, a u slu­ča­ju Cr­ne Go­re i po­mor­ske gra­ni­ce.
–Zbog to­ga, po­red sve­stra­ne po­li­tič­ke po­dr­ške van­blo­kov­skom sta­tu­su, ima smi­sla pri­pre­mi­ti za Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru po­nu­de ve­za­ne za stva­ra­nje po­u­zda­nih i sa­vre­me­nih od­bram­be­nih si­ste­ma u tim ze­mlja­ma na osno­vu efi­ka­snih ru­skih voj­nih kom­plek­sa. Tre­ba ima­ti u vi­du da u eko­nom­skom smi­slu na­bav­ka i op­slu­ži­va­nje do­tič­nih si­ste­ma ne­će pre­ma­ši­ti nor­ma­ti­ve voj­nog bu­dže­ta pred­vi­đe­nog za čla­ni­ce NA­TO-a –pod­vu­kao je Že­le­znjak.
Glav­ni za­da­tak je, ka­ko je do­dao, pru­ži­ti po­dr­šku Sr­bi­ji u nje­noj na­mje­ri da se pri­dr­ža­va ne­za­vi­sne po­li­ti­ke, uklju­ču­ju­ći i po­li­ti­ku voj­ne ne­u­tral­no­sti. Na­po­mi­nje da sta­nov­ni­ci či­ta­vog bal­kan­skog re­gi­o­na tre­ba da bu­du uvje­re­ni da je nji­ho­vo mi­šlje­nje te­melj na ko­me se za­sni­va do­no­še­nje od­lu­ka po svim na­ci­o­nal­nim pi­ta­nji­ma, kao i po pi­ta­nju iz­bo­ra spolj­no­po­li­tič­kog kur­sa nji­ho­vih ze­ma­lja.
–Sa­mo zbli­ža­va­njem na­ci­ja, do­bro­su­sjed­skim od­no­si­ma sa dru­gim ze­mlja­ma, rav­no­prav­nim di­ja­lo­gom, eko­nom­skom sa­rad­njom i ja­ča­njem kul­tur­nih ve­za mo­že se obez­bi­je­di­ti oču­va­nje na­ci­o­nal­nog su­ve­re­ni­te­ta, kao i po­volj­ni uslo­vi za ši­re­nje tra­di­ci­o­nal­nih ve­za i po­u­zda­na za­šti­ta dr­ža­ve od po­li­tič­kih pri­ti­sa­ka i po­ku­ša­ja uzur­pa­ci­je spo­lja – za­klju­čio je Že­le­znjak u autor­skom tek­stu.V.RA­DE­NO­VIĆ

Vje­kov­na bli­skost i za­jed­nič­ka isto­ri­ja
Za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Du­me Ser­gej Že­le­znjak na­pi­sao je autor­ski tekst po­vo­dom Da­na dr­žav­no­sti Sr­bi­je. On je pod­sje­tio da se taj pra­znik po­du­da­ra sa dru­gim va­žnim da­tu­mom – Da­nom Voj­ske Sr­bi­je.
–Isto­rij­ska tra­di­ci­ja na­stan­ka srp­ske dr­žav­no­sti i nje­nih oru­ža­nih sna­ga ne­ras­ki­di­vo je ve­za­na za ju­nač­ku bor­bu srp­skog na­ro­da pro­tiv tur­skog jar­ma. Ru­si­ja to pam­ti i po­no­sna je što je po­dr­ža­va­la bra­ću Sr­be i po­ma­ga­la Sr­bi­ji u toj pra­ved­noj bor­bi. Me­đu naj­va­žni­je stra­ni­ce na­še za­jed­nič­ke isto­ri­je spa­da­ju oslo­bo­di­lač­ki ra­to­vi 1877–1878.go­di­ne, ka­da su se za­jed­no sa ru­skim voj­ni­ci­ma ju­nač­ki bo­ri­li Sr­bi, Cr­no­gor­ci, Bu­ga­ri i dru­gi bal­kan­ski na­ro­di – is­ta­kao je Že­le­znjak.
Ka­ko je do­dao, ju­nač­ka pro­šlost tih na­ro­da neo­dvo­jiv je dio za­jed­nič­kog isto­rij­skog sje­ća­nja i na­ci­o­nal­ne sa­mo­svi­je­sti, za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma su čvr­sto i vje­kov­no ute­me­lje­ni pri­ja­telj­ski od­no­si iz­me­đu Ru­si­je i Sr­bi­je.
–Sa­da­šnji od­no­si na­ših ze­ma­lja raz­vi­ja­ju se pri­lič­no di­na­mič­no u mno­gim prav­ci­ma, što nas ve­o­ma ra­du­je. Sa dru­ge stra­ne, na­ši za­jed­nič­ki us­pje­si kod po­je­di­na­ca u sa­moj Sr­bi­ji i iz­van nje iza­zi­va­ju ve­li­ku uz­ne­mi­re­nost, pa čak i ner­vo­zu. Ogla­ša­va­ju se po­zi­vi­ma da se za­u­sta­vi ja­ča­nje „pro­ru­ske i an­ti­e­vrop­ske re­to­ri­ke” u srp­skom dru­štvu i da se gra­đa­ni Sr­bi­je po­dr­že „objek­tiv­nim ar­gu­men­ti­ma” ka­ko bi za­i­sta osje­ti­li ko­rist od evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je i evrop­skog pu­ta Sr­bi­je uz sa­rad­nju sa NA­TO-om – na­pi­sao je Že­le­znjak.