Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va ni­je is­po­što­va­lo oba­ve­zu iz pla­na ra­da Vla­de pre­ma ko­jem je tre­ba­lo da u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne pri­pre­mi ana­li­zu ra­da di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­ne slu­žbe. Iz­vje­štaj o re­a­li­za­ci­ji mje­ra iz pro­gra­ma ra­da Vla­de za 2017. go­di­nu sa­dr­ži taj po­da­tak, a, po ocje­ni ana­li­ti­ča­ra, to sa­mo po­ka­zu­je na­mje­ru pri­kri­va­nja pro­ble­ma i ne­ra­da am­ba­sa­do­ra. U kom­bi­na­ci­ji sa ime­no­va­njem par­tij­skih i kon­tr­o­ve­r­znih ka­dro­va, to, ka­ko ocje­nju­ju, upot­pu­nju­je su­mor­nu sli­ku o cr­no­gor­skoj di­plo­ma­ti­ji.
Di­rek­tor Po­li­ti­kon mre­že Jo­va­na Ma­ro­vić ka­že da ka­šnje­njem u pri­pre­mi ana­li­ze o ra­du di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­ne mre­že Cr­ne Go­re Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va po­ka­zu­je da ne ma­ri i ne žu­ri sa una­pre­đe­njem ra­da i rje­ša­va­njem go­ru­ćih pro­ble­ma na ko­je je vi­še pu­ta uka­zi­va­no sa raz­li­či­tih adre­sa.
– Još jed­nom je po­tvr­đe­na usta­lje­na prak­sa iz­mje­ne za­kon­skih tek­sto­va bez na­mje­re da se na­pra­vi su­štin­ski ot­klon u od­no­su na lo­še prak­se i pro­ble­me u ra­du. Od­nos Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va pre­ma pri­pre­mi ana­li­ze ra­da di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nih pred­stav­ni­šta­va po­ka­zu­je da će, po svoj pri­li­ci, to bi­ti još jed­no po­vr­šno šti­vo ko­je slu­ži sa­mo za is­pu­nja­va­nje oba­ve­ze iz pro­gra­ma ra­da – re­kla je Ma­ro­vi­će­va.
Na­kon iz­bo­ra no­ve vla­de, kra­jem pro­šle go­di­ne, je­dan od pr­vih po­te­za no­vog še­fa di­plo­ma­ti­je Sr­đa­na Dar­ma­no­vić bio je na­log da mi­ni­star­stvo iz­ra­di ana­li­zu ra­da di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­ne mre­že Cr­ne Go­re. Na osno­vu re­zul­ta­ta te ana­li­ze, ka­ko je na­ja­vlji­va­no, tre­ba­lo je da bu­du pla­ni­ra­ni da­lji kon­kret­ni ko­ra­ci po pi­ta­nju otva­ra­nja no­vih kon­zu­la­ta i am­ba­sa­da. Iz ovog do­ku­men­ta tre­ba­lo je da pro­is­tek­nu i mo­gu­će ka­drov­ske pro­mje­ne na po­zi­ci­ja­ma am­ba­sa­do­ra i dru­gih di­plo­mat­skih pred­stav­ni­ka Cr­ne Go­re ko­ji su tre­nut­no na ra­du u ino­stran­stvu.
Ne sa­mo što ne­ma ana­li­ze, ne­go su kon­tro­verz­ni ka­dro­vi opet u fo­ku­su. Za am­ba­sa­do­ra u Ita­li­ji ime­no­va­na je Sa­nja Vla­ho­vić, po­zna­ta iz afe­re „Pla­gi­jat”, dok je di­plo­mat­ski pred­stav­nik u Slo­ve­ni­ji Vu­ji­ca La­zo­vić po­znat iz vi­še afe­ra sum­nji­vih pri­va­ti­za­ci­ja.
Ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va ni­je is­po­što­va­lo oba­ve­zu iz pro­gra­ma ra­da Vla­de za te­ku­ću go­di­nu, po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić kon­sta­to­vao je da se u do­ma­ćoj jav­no­sti di­plo­ma­ti­ja do­ži­vlja­va kao za­bran vla­da­ju­ćih par­ti­ja”.
– Pri­tom je kod iz­bo­ra am­ba­sa­do­ra, ne jed­nom, bi­lo kon­tro­verz­nih rje­še­nja. Sti­če se uti­sak da su po­je­di­na ka­drov­ska rje­še­nja iz bli­že i da­lje pro­šlo­sti po­sle­di­ca is­klju­či­vo par­tij­ske vo­lje i kom­bi­na­to­ri­ke ko­ja, usmje­ra­va­na par­tij­skom lo­gi­kom i in­te­re­som, do­volj­no jak ar­gu­ment za iz­bor na­la­zi ili u upit­nim od­lu­ka­ma or­ga­na ko­ji su se ba­vi­li dje­lo­va­njem bu­du­ćih am­ba­sa­do­ra, kao u slu­ča­ju pla­gi­ja­ta ili u za­ne­ma­ri­va­nju pred­sta­vlje­nom ne­do­stat­kom do­ka­za u afe­ra­ma sa ko­ji­ma su do­vo­đe­ni u ve­zu. Kao u slu­ča­ju ra­ni­jeg iz­bo­ra, ka­da je lju­bljan­sko „De­lo” pro­ble­ma­ti­zo­va­lo od­lu­ku svog MIP-a da se sa­gla­si sa pri­je­mom čo­vje­ka po­zna­tog po skan­da­lu pre­bi­ja­nja no­vi­na­ra i umi­je­ša­nog u ko­rup­ci­o­na­ške afe­re – is­ta­kao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko je pod­vu­kao, bez na­mje­re da se mi­ni­mi­zi­ra­ju re­zul­ta­ti na­ših di­plo­mat­skih pred­stav­ni­ka uop­šte, mo­že se re­ći da po­me­nu­ti slu­ča­je­vi osli­ka­va­ju su­šti­nu pro­ble­ma u si­ste­mu dr­žav­ne upra­ve.
– To se sva­ka­ko re­flek­tu­je i na di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nu slu­žbu. Sa­mo u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da par­tij­ska ka­drov­ska po­li­ti­ka ima pre­va­gu nad struč­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, mo­gu­će je da se de­ša­va­ju kon­tro­verz­na ime­no­va­nja u bi­lo ko­joj obla­sti, pa i u di­plo­ma­ti­ji, i to če­sto na šte­tu kri­te­ri­ju­ma – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić.
Broj­ne afe­re već de­ce­ni­ja­ma tre­su cr­no­gor­sku di­plo­ma­ti­ju, ali ni­ka­da ni­šta ni­je kon­kret­no pred­u­zi­ma­no da se utvr­di od­go­vor­nost cr­no­gor­skih di­plo­ma­ta i am­ba­sa­do­ra.
Pro­gram­ski di­rek­tor Gra­đan­ske ali­jan­se Bo­ris Ra­o­nić ka­že da se u Cr­noj Go­ri u po­sled­nje tri de­ce­ni­je ne shva­ta ko­li­ku ko­rist mo­gu da stvo­re spo­sob­ne di­plo­ma­te, već se svi uzda­ju u lo­bi­ste i di­rekt­ne kon­tak­te li­de­ra.
– Zbog to­ga smo di­plo­ma­ti­ju pre­vi­še op­te­re­ti­li ka­dro­vi­ma ko­ji­ma je taj an­ga­žman ne­ka na­gra­da za mi­nu­li rad, što je re­zul­ti­ra­lo ogrom­nim bro­jem ne­spo­sob­nih i ne­kom­pe­tent­nih po­je­di­na­ca. Ali po­sled­nja ime­no­va­nja, po­put Mi­o­dra­ga Vla­ho­vi­ća, go­vo­re da je pro­blem eska­li­rao – oci­je­nio je Ra­o­nić.M.V.


De­po­li­ti­za­ci­ja ključ­ni za­da­tak

Ka­ko je ka­zao ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić, de­po­li­ti­za­ci­ja i pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­ne slu­žbe mo­ra bi­ti im­pe­ra­tiv, ako se na iza­zo­ve no­vog vre­me­na že­li od­go­vo­ri­ti na ade­kva­tan na­čin.
– Dru­ga­či­ji pri­stup zna­či put u ana­hro­ni­zam. Jed­nom je biv­ši mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va pri­mi­je­tio da je for­mi­ra­nje jav­no od­go­vor­ne i kom­pe­tent­ne vla­sti na ko­nač­no de­mo­krat­skim iz­bo­ri­ma je­di­na šan­sa za put pro­fe­si­o­na­li­zo­va­nja di­plo­ma­ti­je. Uko­li­ko stav pro­ši­ri­mo i na pro­fe­si­o­na­li­zo­va­nje u svim dru­gim obla­sti­ma, rje­še­nje du­bo­ke kri­ze u ko­joj se dr­ža­va na­la­zi či­ni se evi­dent­nim – ka­že Čo­la­ko­vić.