Du­go­roč­na sta­bil­nost Cr­ne Go­re, pa i eko­nom­ska, do­mi­nant­no le­ži u unu­tar­pra­vo­slav­nom po­mi­re­nju i ko­he­zi­ji, iz pro­stog raz­lo­ga jer je ri­ječ o naj­broj­ni­joj et­nič­koj gru­pi, pa su na njoj i naj­ve­ća dru­štve­na oba­ve­za i od­go­vor­nost, sa­op­štio je u in­ter­vjuu za „Dan” Mar­ko Mi­la­čić. Na­ja­vlju­ju­ći da će usko­ro bi­ti for­mi­ra­na no­va stran­ka, Mi­la­čić je re­kao da će pro­mo­vi­sa­ti mu­dru raz­voj­nu po­li­ti­ku.
– For­mi­ra­njem par­ti­je že­li­mo da pre­u­zme­mo na se­be tu oba­ve­zu, ali i od­go­vor­nost, na je­dan mo­de­ran, ci­vi­li­zo­van, pre­ma svi­ma otvo­ren, ener­gi­čan i stru­čan na­čin – re­kao je Mi­la­čić.
●Šta će bi­ti osnov­ni pro­gram­ski ci­lje­vi stran­ke či­je ste osni­va­nje na­ja­vi­li?
– Vr­hov­ni cilj nam je da vra­ti­mo na­ci­o­nal­no i ljud­sko sa­mo­po­što­va­nje, usred tro­de­ce­nij­skog si­ste­mat­skog fal­si­fi­ko­va­nja i uni­šta­va­nja du­ha na­ro­da. Pro­ces atlan­ti­za­ci­je – mo­der­ne ko­lo­ni­za­ci­je – za do­mi­nant­nu po­sle­di­cu ima di­je­lje­nje i is­kor­je­nji­va­nje pra­vo­slav­nog, jed­nog istog, dvo­i­me­nog na­ro­da i nje­go­vog bi­ća. Ta­kav cu­na­mi na duh, ali i na stan­dard, pra­ti po­vr­šna gra­đa­ni­stič­ka man­tra da su ov­dje svi jed­na­ko ugro­že­ni, što je rav­no iz­ja­vi da su u jed­noj bol­ni­ci svi jed­na­ko bo­le­sni.
Du­go­roč­na sta­bil­nost Cr­ne Go­re, pa i eko­nom­ska, do­mi­nant­no le­ži u unu­tar­pra­vo­slav­nom po­mi­re­nju i ko­he­zi­ji, iz pro­stog raz­lo­ga jer je ri­ječ o naj­broj­ni­joj et­nič­koj gru­pi, pa su na njoj i naj­ve­ća dru­štve­na oba­ve­za i od­go­vor­nost. For­mi­ra­njem par­ti­je že­li­mo da pre­u­zme­mo na se­be tu oba­ve­zu, ali i od­go­vor­nost, na je­dan mo­de­ran, ci­vi­li­zo­van, pre­ma svi­ma otvo­ren, ener­gi­čan i stru­čan na­čin. Že­li­mo da oži­vi­mo duh slav­nih pre­da­ka, ali u ru­hu 21. vi­je­ka – hra­bro, mo­der­no i pa­tri­ot­ski. Za­la­ga­će­mo se za ozdra­vlje­nje od­no­sa sa Ru­si­jom i po­sta­vlja­nje tog od­no­sa na sa­vre­me­ne i ozbilj­ne te­me­lje, za osna­ži­va­nje od­no­sa sa Sr­bi­jom, za do­sto­jan­stven od­nos sa Za­pa­dom, za po­šten od­nos pre­ma svim in­ve­sti­ci­ja­ma – i sa Is­to­ka i sa Za­pa­da, a in­si­sti­ra­će­mo na po­ro­dič­noj po­li­ti­ci, pu­noj de­mo­kra­ti­za­ci­ji...
●Ka­da će­te for­mal­no pred­sta­vi­ti par­ti­ju?
– Pro­ces iz­ra­de par­tij­skih aka­ta je u to­ku, a cilj je da for­ma­li­za­ci­ju za­vr­ši­mo što je sko­ri­je mo­gu­će. Plan je da sve bu­de okon­ča­no na­kon no­vo­go­di­šnjih i bo­žić­nih pra­zni­ka.
●Ne­dav­no ste se sre­li sa Ser­ge­jem Že­lje­znja­kom, za­mje­ni­kom se­kre­ta­ra Ge­ne­ral­nog sa­vje­ta Je­din­stve­ne Ru­si­je, par­ti­je Vla­di­mi­ra Pu­ti­na, kao i sa srp­skim pred­sjed­ni­kom Alek­san­drom Vu­či­ćem. Šta mi­sli­te o od­no­si­ma Cr­ne Go­re sa te dvi­je ze­mlje?
– To će bi­ti na­ši spolj­no­po­li­tič­ki pri­o­ri­te­ti. Dvi­je vje­kov­ne cr­no­gor­ske kon­stan­te – od­no­si sa Sr­bi­jom i Ru­si­jom – taj kod pe­tro­vi­ćev­ske Cr­ne Go­re, ti te­me­lji na­šeg nje­go­šev­skog bi­ća, dr­ma­ju nam se pred oči­ma. Ni­je to opa­sno sa­mo za pra­vo­slav­ce, taj na­o­pa­ki i pa­to­lo­ški, de­struk­tiv­ni od­nos pre­ma Be­o­gra­du i Mo­skvi, to je opa­sno po sve na­ro­de Cr­ne Go­re.
Mu­dra raz­voj­na po­li­ti­ka, ko­ju će­mo pro­mo­vi­sa­ti, pod­ra­zu­mi­je­va ozbi­ljan od­nos pre­ma svi­ma. Mo­že­te li za­mi­sli­ti da Sa­ra­je­vo vo­di an­ti­tur­sku po­li­ti­ku i uve­de sank­ci­je An­ka­ri? Sank­ci­je Ru­si­ji sa­mo su vrh le­de­nog bri­je­ga na­šeg du­bo­kog na­ci­o­nal­nog pa­da. Ne go­vo­rim o na­rod­nom tra­di­ci­o­na­li­zmu, već o dr­žav­noj mu­dro­sti. Ne pri­čam o emo­ci­ja­ma, već o od­go­vor­no­sti na­ci­ja ko­je že­le da bu­du ve­li­ke, a ta­kve dr­že do svo­jih vječ­nih ve­za. Na­ša par­ti­ja će ču­va­ti vječ­ne cr­no­gor­ske ve­ze.
Dio od­go­vor­no­sti za ova­kvo sta­nje u po­sled­nje tri de­ce­ni­je le­ži i u opo­zi­ci­ji, sa­da go­vo­re­ći o onoj ko­ja se kroz či­tav taj pe­ri­od ba­vi te­ma­ma o ko­ji­ma pi­ta­te. Če­sto ne­in­ven­tiv­na, ne­ri­jet­ko is­tro­še­na i ne­volj­na da se mi­je­nja, mo­der­ni­zu­je i pod­mla­đu­je. Na­rav­no, u ovim te­škim vre­me­ni­ma za opo­zi­ci­ju, vr­lo hra­bra i is­traj­na, što nas oba­ve­zu­je na part­ner­stvo i bli­sku sa­rad­nju. Za­to for­mi­ra­mo par­ti­ju da bi­smo svo­jim pri­mje­rom – na ba­zi ono­ga što na­zi­vam mo­der­nim pa­tri­o­ti­zmom – is­pra­vi­li lo­še, a uvi­jek sprem­ni da po­dr­ži­mo kva­li­tet­no.
●Za­što mi­sli­te da ima pro­sto­ra za no­vu stran­ku, ako zna­mo da Cr­na Go­ra već ima pre­ko 50 re­gi­stro­va­nih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta?
– Po­sto­ji ogro­man pro­stor i još ve­ća oba­ve­za. U no­vi­joj cr­no­gor­skoj isto­ri­ji ne po­sto­ji slič­na par­ti­ja ko­ja će se za­la­ga­ti za na­še vje­kov­ne ide­a­le, ali na je­dan sa­vre­men i pri­sto­jan na­čin. Da li u Cr­noj Go­ri po­sto­ji par­ti­ja do­mi­nant­no mla­dih i ne­is­tro­še­nih lju­di, mo­der­na i sa­vre­me­na, ko­ja osim eko­nom­skog pre­po­ro­da ima pe­tlje da po­ru­či da mo­ra­mo ču­va­ti srp­ski je­zik, pa­zi­ti ka­non­sku Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu, bri­nu­ti o po­ro­di­ci, tra­di­ci­ji, iden­ti­te­tu, i sve to u naj­bo­ljem ma­ni­ru gra­đan­ske po­li­ti­ke, gra­đan­ske Cr­ne Go­re? Ta­kvo ne­što ne po­sto­ji, a du­bo­ko sam ubi­je­đen da je to ONO što je ovoj ze­mlji naj­po­treb­ni­je. No­va era opo­zi­ci­o­ne po­li­ti­ke.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te po­dje­lu na gra­đan­sku i ne­gra­đan­sku opo­zi­ci­ju?
– Istin­ski kon­cept gra­đan­ske Cr­ne Go­re ni­je ovo što nam se nu­di. Ovo je kon­cept ko­ji ne­gi­ra ve­ćin­ski iden­ti­tet, ste­ri­li­še ga i bri­še. To ni­je gra­đan­ska Cr­na Go­ra, to je uvo­zni pro­je­kat ko­ji ne­gi­ra na­še iz­vor­no „Ja”. Po­nu­di­će­mo istin­ski gra­đan­ski kon­cept, ko­ji ne pod­ra­zu­mi­je­va da se bi­lo ko­ji na­rod – pa ni onaj ve­ćin­ski – od­ri­če svog iden­ti­te­ta, je­zi­ka, cr­kve, već da sva­ki na­rod, et­ni­ci­tet, ima svoj ja­sno iz­ra­žen iden­ti­tet, ko­ji će se po­što­va­ti. Ubi­je­đen sam da je u to­me, a ne u po­vla­đi­va­nju dru­gi­ma i sa­mo­po­ri­ca­nju, ključ istin­skog na­ci­o­nal­nog po­mi­re­nja i slo­ge me­đu svim na­ro­di­ma u ovoj ze­mlji. Vo­di­će­mo po­šte­nu i is­kre­nu po­li­ti­ku pre­ma svi­ma, ali i pre­ma sop­stve­nom bi­ću, po prin­ci­pu uza­jam­nog po­što­va­nja. To je pra­vi pa­tri­o­ti­zam, ali i čoj­stvo. Ako i po­red to­ga ne­ko­me sme­ta, re­ci­mo, Nje­goš, naj­ve­ći Cr­no­go­rac u va­se­lje­ni, i, ujed­no, naj­ve­ći Sr­bin u ko­smo­su, on­da mu sme­ta­ju te­me­lji Cr­ne Go­re. Naš ži­vot­ni i po­li­tič­ki cilj je od­bra­ni­ti isto­vre­me­no i Nje­go­ša i nov­ča­nik.
●Od ko­ga oče­ku­je­te po­dr­šku?
– Od sva­ko­ga ko­me je sta­lo do se­be – do isti­ne i bor­be za svo­je bi­će, ali i za svoj džep. Od onih lju­di ko­ji ne že­le sa­mo da ima­ju, već i da bu­du. Od svih onih ko­je lju­ti kul­tur­ni in­že­nje­ring ko­ji se bez ane­ste­zi­je spro­vo­di na du­ši ove ze­mlje. Od ro­di­te­lja ko­ga bo­li što mu dje­ca u ško­li uče fal­si­fi­ko­va­nu isto­ri­ju. Od maj­ke ko­joj se pred oči­ma, eko­nom­ski i dru­štve­no, ras­ta­če po­ro­di­ca. Od stu­den­ta ko­ji ne­će da tr­pi ovaj bez­lič­ni i opa­sni rat­no-hu­škač­ki glo­bal­ni po­re­dak za­sno­van na ne­prav­di. Od onih ko­ji že­le no­ve i ne­u­ka­lja­ne lju­de u po­li­ti­ci, ko­ji će po­ni­je­ti vje­kov­nu ide­ju. Od onih ko­ji va­pe za no­vom kul­tu­rom po­li­ti­ke. Od onih ko­ji u po­li­ti­ci že­le otvo­re­nu mi­sao i in­te­lek­tu­al­ni duh, a ne dog­mu i sek­tu. Od svih ko­ji se osje­ća­ju pre­va­re­nim, obes­hra­bre­nim, obes­pra­vlje­nim, po­ni­že­nim, opljač­ka­nim.
Oče­ku­jem po­dr­šku od svih Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba ko­ji ne pri­sta­ju na iz­mi­šlja­nje i kre­i­ra­nje vje­štač­kog iden­ti­te­ta, ko­ji kri­mi­no­ge­ni re­žim re­pre­si­jom i si­lom na­me­će, sve u do­slu­hu sa stra­nim am­ba­sa­da­ma ko­ji­ma je u in­te­re­su da ov­da­šnji na­rod ži­vi u stal­noj sva­đi i ne­slo­zi.
M.VE­ŠO­VIĆ


Neo­p­ho­dan most po­mi­re­nja

● Je­ste li u kon­tak­tu sa lju­di­ma iz DF-a, ima­ju­ći u vi­du da ste bi­li na po­sla­nič­koj li­sti tog sa­ve­za za iz­bo­re 2016.go­di­ne?
– Da, kao i sa mno­gim dru­gi­ma iz opo­zi­ci­je. Vje­ru­jem da će i to bi­ti na­ša pred­nost, ima­ju­ći u vi­du da i lič­no imam do­bre od­no­se sa svi­ma u opo­zi­ci­ji, u svim seg­men­ti­ma dru­štva. Mo­ra­mo gra­di­ti po­mi­re­nje. Ovo u što ula­zi­mo do­ži­vlja­va­mo kao mo­der­ni­za­tor­ski i po­mi­ri­telj­ski po­kret, sna­gu ko­ja će ko­mu­ni­ci­ra­ti i gra­di­ti od­no­se sa svi­ma, ne od­ri­ču­ći se i ne sti­de­ći se svo­ga. Že­li­mo da iz pa­tri­ot­skog blo­ka pru­ži­mo ru­ku svi­ma i da to ozna­či no­vu eru pa­tri­ot­ske po­li­ti­ke, ko­ja, po­ka­za­će­mo, ne mo­ra da bu­de ostr­vo, već mo­že da bu­de – i mo­ra da bu­de– most po­mi­re­nja.


Boj­kot naj­bo­lje rje­še­nje

●Kakav je Vaš stav o pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma? Da li bi­ste i Vi bi­li sprem­ni da bu­de­te kan­di­dat opo­zi­ci­je?
– Pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri di­je­le sud­bi­nu svih iz­bo­ra u po­sled­nje tri de­ce­ni­je – ne­ma go­vo­ra o de­mo­krat­skom i po­šte­nom pro­ce­su. Uz to, vi­di­mo da tre­nut­no ne­ma ni trun­ke vo­lje da vlast uđe u re­for­mu iz­bo­r­nog za­ko­no­dav­sta. Sto­ga mi­slim da bi naj­bo­lje bi­lo sna­žno sta­ti iza boj­ko­ta, a ne iza ne­stra­nač­kog ili bi­lo kog dru­gog kan­di­da­ta. Naj­bo­lji kan­di­dat opo­zi­ci­je na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma bio bi – boj­kot.
Ako, ipak, ne bu­de do­volj­no mu­dro­sti, a sve su pri­li­ke da ne­će, on­da ću i ja, za­jed­no sa svo­jim ti­mom i sa­rad­ni­ci­ma, pro­ci­je­ni­ti da li ula­zi­ti u tr­ku i is­ko­ri­sti­ti je kao još jed­nu bor­bu za svo­je ide­je.