Vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća od svog do­la­ska na po­li­tič­ko po­sto­lje u se­bi no­si sje­me prav­nog i eko­nom­skog slo­ma dr­ža­ve, zbog če­ga je nje­na smje­na iskre­na i osvje­do­če­na te­žnja De­mo­kra­ta, ka­zao je pot­pred­sjed­nik te par­ti­je Mo­mo Ko­pri­vi­ca. On u in­ter­vjuu za „Dan“ is­ti­če da su De­mo­kra­te od­lu­či­le da bez­u­slov­no pot­pi­šu ini­ci­ja­ti­vu za iz­gla­sa­va­nje ne­po­vje­re­nja Đu­ka­no­vi­će­voj vla­di ako to pi­ta­nje bu­de pro­ce­su­i­ra­no na­kon pro­te­sta ko­je je De­mo­krat­ski front za­ka­zao za 27. sep­tem­bar.
●Sma­tra­te li da pro­te­sti ko­je je DF za­ka­zao za 27. sep­tem­bar mo­gu do­ve­sti do for­mi­ra­nja pre­la­zne vla­de i fer iz­bo­ra?
–Vje­ro­do­sto­jan od­go­vor na pi­ta­nje o pro­cje­ni uspje­ha pro­te­sta za­ka­za­nih za 27. sep­tem­bar mo­že sti­ći je­di­no sa adre­se ko­le­ga iz DF-a. De­mo­kra­te su na sjed­ni­ci pred­sjed­ni­štva i glav­nog od­bo­ra do­ni­je­le od­lu­ku da bez su­je­te i op­struk­ci­je, bez tra­že­nja ustu­pa­ka i jav­nih funk­ci­ja bez­u­slov­no pot­pi­šu ini­ci­ja­ti­vu za iz­gla­sa­va­nje ne­po­vje­re­nja ak­tu­el­noj vla­di ako se ta ini­ci­ja­ti­va pro­ce­su­i­ra na­kon pro­te­sta za­ka­za­nih za 27. sep­tem­bar. Bez ika­kve per­so­na­li­za­ci­je po­li­tič­kih od­no­sa, do­la­zi se do za­ključ­ka da vla­da Mi­la Đu­ka­no­vi­ća od svog do­la­ska na po­li­tič­ko po­sto­lje u se­bi no­si sje­me prav­nog i eko­nom­skog slo­ma dr­ža­ve, zbog če­ga je nje­na smje­na iskre­na i osvje­do­če­na te­žnja De­mo­kra­ta.
●Ve­ći­na u par­la­men­tu ne­dav­no je usvo­ji­la re­zo­lu­ci­ju o NA­TO-u, a stran­ke vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je opet su ini­ci­ra­le da se od­lu­ka o mo­gu­ćem član­stvu u Ali­jan­si do­ne­se u Skup­šti­ni. Ka­kav je Vaš stav o to­me?
–Re­fe­ren­dum je je­di­ni po­šten i pra­ve­dan na­čin do­no­še­nja od­lu­ke o mo­gu­ćem član­stvu u NA­TO-u. Pred­la­ga­či re­zo­lu­ci­je o NA­TO-u za­bo­ra­vlja­ju da je de­mo­kra­ti­ja vla­da­vi­na na­ro­da, a ne vla­da­vi­na bez na­ro­da. Mi smo za naj­vi­ši ste­pen de­mo­kra­ti­je i za­to uka­zu­je­mo da se de­mo­kra­ti­ja ne mo­že po­is­to­vje­ti­ti sa par­la­men­ta­ri­zmom. Oči­gled­no je da tvor­ci re­zo­lu­ci­je o NA­TO-u ne že­le re­fe­ren­dum za­to što su im po­treb­ne po­dje­le i za­to što vje­ru­ju da u svo­jim ru­ka­ma dr­že ma­ka­ze sud­bi­ne. U kon­tek­stu Va­šeg pi­ta­nja, mo­ram is­ta­ći da vla­di­nu kam­pa­nju o mo­gu­ćem član­stvu u NA­TO obi­lje­ža­va po­jed­no­sta­vlji­va­nje, cr­no-bi­je­la teh­ni­ka i ide­o­lo­gi­zi­ra­nje ko­je na­me­će obra­sce po sva­ku ci­je­nu i ko­je u dru­gom ne vi­di le­gi­tim­nu po­li­tič­ku sna­gu i kon­ku­ren­ta, već pre­stup­ni­ka i ne­pri­ja­te­lja. Vla­da i nje­ne apo­lo­ge­te ne­ri­jet­ko kao da bra­ne ne­što da­le­ko i ne­vi­dlji­vo, a raz­vla­šće­nim gra­đa­ni­ma do­dje­lju­je ulo­gu ukle­tih tu­ma­ča i po­sred­ni­ka Is­to­ka i Za­pa­da, umje­sto da im pri­znaju svoj­stvo vo­de­ćeg i od­lu­ču­ju­ćeg su­bjek­ta u ra­ci­o­nal­noj pro­ce­du­ri. Gra­đa­nin mo­ra bi­ti no­si­lac po­li­tič­kog pro­ce­sa, a ne su­di­o­nik u dra­mi dva­ju su­prot­sta­vlje­nih svje­to­va. Re­fe­ren­dum je i sred­stvo da se spri­je­či otu­đe­nje na­rod­ne su­ve­re­no­sti, če­mu vlast ina­če pri­bje­ga­va ra­di si­ja­nja osje­ća­ja ne­spo­koj­stva kod gra­đa­na, bes­po­moć­no­sti, stra­ha od vla­sti i učma­lo­sti ka­ko bi za­mr­la ini­ci­ja­tiv­nost gra­đa­na i nji­ho­vo uvje­re­nje da su ka­dri da uti­ču na dru­štve­ne is­ho­de.
●Je­su li ne­dav­na hap­še­nja bu­dvan­skih funk­ci­o­ne­ra po­če­tak stvar­ne bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je ili kla­nov­ski su­kob u struk­tu­ri na vla­sti?
–An­ti­ko­rup­cij­ska kam­pa­nja u Bu­dvi ima pri­mar­no po­li­tič­ku i eko­nom­sku svr­hu, a ne prav­nu. Či­ni se da do prav­ne in­ter­ven­ci­je u Bu­dvi ni­je do­šlo zbog na­ru­ša­va­nja prav­nog po­ret­ka od stra­ne kla­no­va, već za­to što su kla­no­vi po­sta­li ma­nje me­đu­sob­no ko­o­pe­ra­tiv­ni i ma­nje sprem­ni da di­je­le pli­jen. Jav­na pa­žnja se, na­ža­lost, če­sto usmje­ra­va is­klju­či­vo na skan­da­lo­zne lju­de, a ne na si­stem­ske uzro­ke ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la. Op­sta­nak na vla­sti je za vrh re­ži­ma po­stao ži­vot­no va­žan i mo­že naj­o­zbilj­ni­je bi­ti ugro­žen iz­da­jom od stra­ne bli­skog okru­že­nja. Pre­mi­jer se na­šao u ti­pič­noj di­le­mi auto­kra­te: da li su mu bli­ski lju­di iz okru­že­nja ujed­no i pri­ja­te­lji? Đu­ka­no­vić je pri­stu­pio stva­ra­nju kla­no­va do­dje­lom re­sur­sa, pri­vi­le­gi­ja i mo­no­pol­skih pra­va da bi pri­ba­vio po­kor­nost pod­re­đe­nih i ot­klo­nio sum­nje u po­gle­du na­mje­ra onih ko­ji su mu u ne­de­mo­krat­skom okru­že­nju naj­ve­ća pri­jet­nja, a to su bli­ski sa­rad­ni­ci sa ko­ji­ma di­je­li in­for­ma­ci­je i re­sur­se. Da an­ti­ko­rup­cij­sku in­ter­ven­ci­ju mo­ti­vi­šu od­no­si iz­me­đu kla­no­va, a ne od­nos kla­no­va pre­ma prav­nom po­ret­ku, uka­zu­je či­nje­ni­ca da do nje ne do­la­zi u vri­je­me kr­še­nja pro­pi­sa, već u vri­je­me pa­da rej­tin­ga zva­nič­ni­ka i pa­da zna­ča­ja dr­žav­no-sta­tu­snih pi­ta­nja, kao i či­nje­ni­ca da su go­di­na­ma do­no­še­ni pro­pi­si ko­ji su ci­lja­no po­go­do­va­li ko­rup­ci­ji i kar­te­li­za­ci­ji, kao npr. prav­na re­gu­la­ti­va o dr­žav­noj imo­vi­ni. Bez bu­đe­nja i učvr­šći­va­nja prav­ne svi­je­sti, ne­ma po­u­zda­ne ga­ran­ci­je za­ko­ni­to­sti, zbog če­ga su De­mo­kra­te pre­da­le tu­ži­la­štvu do­ku­men­ta­ci­ju ko­ja prav­no raz­go­vi­jet­no uka­zu­je na be­za­ko­nje i vi­še­mi­li­on­ske jav­ne šte­te na pri­mje­ri­ma tr­žnih cen­ta­ra „Ba­zar” i „Del­ta”, što je pra­vi test za in­sti­tu­ci­je prav­ne dr­ža­ve da ne­se­lek­tiv­nom pri­mje­nom pra­va po­ve­žu op­štu mi­sao o prav­di sa kon­kret­nim ži­vot­nim pri­mje­ri­ma bes­pra­vlja.
●Da li je od otva­ra­nja po­gla­vlja 23 i 24 u pre­go­vo­ri­ma sa EU bi­lo opi­plji­vi­jeg na­pret­ka u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la?
–Od otva­ra­nja po­gla­vlja 23 i 24 do­šlo je je­di­no do iro­ni­je u re­for­mi. Vrh re­ži­ma ostao je imun na prav­ne sank­ci­je. U po­čet­ku su mno­gi po­gre­šno pret­po­sta­vlja­li da su sud­ski pro­go­ni u Cr­noj Go­ri is­klju­či­vo me­ha­ni­zam da se osi­gu­ra po­dr­ška kod me­đu­na­rod­nih či­ni­la­ca, po prin­ci­pu „ni svu go­ru po­si­je­ci, ni bez dr­va do­ma do­đi”. Me­đu­tim, sud­ski pro­go­ni ma­ski­ra­li su mno­go štet­ni­je na­mje­re vr­ha re­ži­ma, a to su cen­tra­li­za­ci­ja ko­rup­ci­je i kri­mi­na­la i ce­men­ti­ra­nje vla­da­ju­će kli­ke. S jed­ne stra­ne, am­bi­ci­ja je da se sa­mo sa jed­nog punk­ta or­ga­ni­zu­je ko­rup­tiv­ni do­sluh i iz­nu­da, a sa dru­ge, da se uci­je­ne ili ustra­še oni ko­ji su u vre­me­nu pre­i­spi­ti­va­nja sprem­ni da ot­ka­žu po­slu­šnost čel­ni­ku re­ži­ma. Iro­ni­ja je da pra­vo­sud­na re­for­ma mo­že za­i­sta do­ve­sti do osna­že­nja dru­štve­no štet­ne na­mje­re re­ži­ma uko­li­ko bi­lo ko bu­de iz­van i iz­nad dej­stva za­ko­na. Iro­ni­ja je da an­ti­ko­rup­cij­ski bar­jak že­li po­di­ći onaj ko­ji je ko­rup­ci­jom na­to­pio sve po­re dru­štve­nog ži­vo­ta i onaj ko­me su an­ti­ko­rup­cij­ske in­ter­ven­ci­je pa­ra­van za unu­tar­re­žim­sku re­pre­si­ju i ucje­ne. Za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da su na sna­zi još ona za­kon­ska rje­še­nja ko­ja su olak­ša­va­la ko­rup­ci­ju i pri­vi­le­go­va­nje, pri­je sve­ga u obla­sti jav­nih na­bav­ki, dr­žav­ne imo­vi­ne, kon­ce­si­ja itd. Sto­ga re­for­me prav­nog i po­li­tič­kog si­ste­ma mo­ra­ju bi­ti sve­o­bu­hvat­ne i isto­vre­me­ne.M.V.


Po­treb­na bi­je­la knji­ga pri­va­ti­za­ci­je

●Po­sto­ji li vo­lja u in­sti­tu­ci­ja­ma da se do kra­ja is­pi­ta­ju sum­nji­vi pri­va­ti­za­ci­o­ni aran­žma­ni, obič­no sklo­plje­ni sa in­ve­sti­to­ri­ma ko­ji su bli­ski pred­sjed­ni­ku Vla­de?
–Ne po­sto­ji, osim ako ne­ki in­ve­sti­tor za­pri­je­ti ot­ka­zi­va­njem po­slu­šno­sti. Pred­sjed­nik Vla­de je u pro­ce­su ne­u­re­đe­ne i ne­kon­tro­li­sa­ne pri­va­ti­za­ci­je kon­stant­no bi­rao tre­nut­ne pri­vat­ne do­bit­ke, od­ri­ču­ću se bu­du­ćih dru­štve­nih do­bi­ta­ka. Je­di­na bri­ga u po­gle­du bu­duć­no­sti bi­la je ona ka­ko da se osi­gu­ra spro­vo­đe­nje ko­rup­tiv­nih pri­va­ti­za­ci­o­nih do­go­vo­ra. E, sad u in­sti­tu­ci­ja­ma jav­ne po­slo­ve oba­vlja­ju ču­va­ri i ga­ran­ti ni­šta­vih i ka­žnji­vih ko­rup­tiv­nih pri­va­ti­za­ci­o­nih do­go­vo­ra. Pred­sjed­nik Vla­de dje­lu­je kao bro­ker ko­ji za­ra­đu­je raz­li­ku na dr­žav­nim fi­nan­sij­skim ope­ra­ci­ja­ma: ne­gdje po­dr­ža­va pri­va­ti­za­ci­ju uspje­šnih dr­žav­nih pred­u­ze­ća, a ne­gdje po­dr­ža­va do­dje­lu dr­žav­ne po­mo­ći ne­u­spje­šnim pri­vat­nim pred­u­ze­ći­ma. Po to­me što je pri­va­ti­za­ci­ja po­slu­ži­la za op­sta­ja­nje na vla­sti i pri­sva­ja­nje eks­tra­pro­fi­ta od stra­ne pre­mi­je­ro­vih srod­ni­ka i sa­rad­ni­ka, umje­sto za po­di­za­nje efi­ka­sno­sti pri­vre­de, na­ša zbi­lja li­či na onu na Ha­i­ti­ju za vri­je­me Di­va­li­ea, ili na In­do­ne­zi­ji za vri­je­me Su­har­ta. De­mo­kra­te sma­tra­ju da je pri­je­ko po­treb­no sa­či­nja­va­nje „bi­je­le knji­ge pri­va­ti­za­ci­je u Cr­noj Go­ri“ da bi se prav­nim pu­tem utvr­di­lo u či­jim ru­kama i pod ko­jim uslo­vi­ma su za­vr­ši­li re­sur­si dru­štve­nih pred­u­ze­ća i ka­kav je nji­hov eko­nom­ski i prav­ni po­lo­žaj, kao i ka­kav je u tom smi­slu po­lo­žaj rad­ni­ka, što je neo­p­hod­no da bi se ot­klo­ni­la ne­prav­da i da bi se re­for­ma in­sti­tu­ci­ja oslo­bo­di­la uti­ca­ja pri­va­ti­za­ci­o­nih do­bit­ni­ka.


Po­li­ti­ka da se ne mi­je­ša u vjer­ske slo­bo­de

●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti, ima­ju­ći u vi­du oštre pri­mjed­be Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske?
–Vla­da isto­vre­me­no pla­ni­ra pri­va­ti­za­ci­ju jav­nih re­sur­sa, zbog če­ga bi­smo ima­li bu­duć­nost u zna­ku du­go­va i si­ro­ma­štva, i na­ci­o­na­li­za­ci­ju vjer­skih obje­ka­ta i ze­mlji­šta, zbog če­ga bi­smo ima­li bu­duć­nost u zna­ku po­dje­la i ten­zi­ja. U jav­noj ras­pra­vi smo uče­stvo­va­li ak­tiv­no i sa struč­nog gle­di­šta do­ka­za­li da na­crt za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti od­stu­pa od ustav­nih na­če­la i prin­ci­pa otvo­re­nog i slo­bod­nog dru­štva, ali i ospo­ri­li dru­štve­nu ute­me­lje­nost tog ak­ta, za raz­li­ku od kre­a­to­ra iz Vla­de, ko­ji u uslo­vi­ma cr­no­gor­skih du­a­li­za­ma i ras­cje­pa vi­de šan­su ne da za­ci­je­le na­rod i dru­štvo, već da pu­tem za­ko­na pro­iz­vo­de gu­bit­ni­ke i do­bit­ni­ke. Na­rod mu­dro ka­že – ko do­bro poč­ne, na po­la je rad­nje, a Vla­da ne sa­mo što ima rđav po­če­tak u vi­du kr­še­nja pro­ce­du­re utvr­đi­va­nja na­cr­ta, po­di­za­nja jav­nih ten­zi­ja i ci­lja­nog obe­smi­šlja­va­nja jav­ne ras­pra­ve, ne­go i ne po­ka­zu­je da ima ka­pa­ci­tet da bu­de ra­zu­man i pra­vi­čan re­gu­la­tor u ovoj obla­sti. Pred­sjed­nik De­mo­kra­ta je re­a­go­vao pra­vo­vre­me­no i pra­vo­mjer­no na re­žim­ske ma­ni­pu­la­ci­je ko­je su ci­lja­no že­lje­le po­ve­sti jav­nu pro­ce­du­ru u po­gre­šnom smje­ru. Ako se pa­žlji­vo i du­blje ana­li­zi­ra na­crt, za­pa­ža se da su vla­sto­lju­bi­vost i zlu­ra­dost ko­sti­mi­ra­ni kao prav­ni osje­ća­ji, bez trun­ke prav­ne sa­vje­sti, a od jed­nog evrop­skog ve­li­ka­na prav­ne mi­sli va­ži na­po­me­na da sa­vjest ve­zu­je, a osje­ćaj oslo­ba­đa se­bič­nost i vla­sto­lju­blje. Po­sle­di­ce usva­ja­nja ovog na­cr­ta bi­le bi ma­njak slo­bo­de vje­ro­i­spo­vi­je­sti i vi­šak dr­žav­nog in­ter­ven­ci­o­ni­zma, zbog če­ga smo ne­dvo­smi­sle­no uka­za­li na neo­p­hod­nost nje­go­vog po­vla­če­nja iz pro­ce­du­re. Po­li­ti­ka ne smi­je da ar­bi­tri­ra u sfe­ri vjer­skih uvje­re­nja jer je to ne­što što se s lju­ba­vlju pri­hva­ta, a ne ne­što što se si­lom na­me­će.