Pi­še: Zo­ran Ša­po­njić


Že­lu­dac mi se ve­če­ras pre­vr­će dok gle­dam oklo­plje­ne ma­đar­ske ju­na­ke ka­ko pen­dre­ci­ma pre­mla­ću­ju že­ne i dje­cu, no­vi­nar­ke be­o­grad­skih me­di­ja, ka­ko pu­ca­ju pre­ko ži­ce na one ne­sreć­ni­ke iz Si­ri­je. Sva­ka čast, ju­na­ci! Na dje­lu ste nam da­nas po ­pod­ne po­ka­za­li šta je to Evrop­ska uni­ja, šta su ljud­ska pra­va, de­mo­kra­ti­ja, šta je po­što­va­nje že­na, dje­ce, ne­moć­nih! I, još, šta je evrop­ska aro­gan­ci­ja, šta je evrop­ska po­dlost, šta je Evro­pa či­ji dio ne­ću i ne že­lim da bu­dem.
Da­nas po­ pod­ne do kra­ja je raz­ot­kri­ve­na va­ša pod­la, po­kva­re­na igra, ko­ju igra­te od po­čet­ka. Da­nas ste po­ka­za­li šta je taj cilj, i šta je cilj va­ših še­fo­va sa za­pa­da – da iz­bje­gli­ce, da one mu­če­ni­ke osta­vi­te u Sr­bi­ji da ov­dje zi­mu­ju, da nam na­to­va­ri­te na ple­ća još je­dan te­ret. Da pod njim Sr­bi­ja gr­ca još ko­ju go­di­nu, dok vi uži­va­te u va­šoj uni­ji, u ne­tak­nu­toj udob­no­sti.
Pre­va­ri­li su se ve­če­ras oni ko­ji su oče­ki­va­li, ubje­đi­va­li nas da će oni mu­če­ni­ci, ta­mo kod vas, u gra­ni­ca­ma EU do­bi­ti ne­što dru­go sem su­zav­ca, me­ta­ka, pen­dre­ka, hap­še­nja že­na sa be­ba­ma u na­ruč­ju? Da će­te im da­ti ko­ru hle­ba, fla­šu vo­de? Da će do­bi­ti šta dru­go sem po­ni­že­nja? Je li to Evrop­ska uni­ja u ko­ju mi Sr­bi hr­li­mo, ko­ja nam po­sta­vlja stan­dar­de i od­re­đu­je za­ko­ne, ure­đu­je dr­ža­vu? Ho­će­mo li i mi Sr­bi jed­nog da­na kad ode­mo u tu Evro­pu, bi­ti ko oni Ma­đa­ri ko­je da­nas gle­da­mo ka­ko bi­ju i ga­ze, ili će­mo osta­ti ovo što smo da­nas, na­rod u ko­me ima još po­ma­lo ljud­sko­sti.
Iskre­no, ni­sam ni­šta bo­lje ni oče­ki­vao, ali, ma­đar­ski ju­na­ci, pre­vr­ši­li ste da­nas mje­ru. Ne sa­mo da ste na­pa­li one iz­bje­gli­ce ko­je su pro­bi­le ži­cu i ušle u va­šu dr­ža­vu, ne­go ste su­zav­cem na­pa­li i one ko­ji su u tom tre­nut­ku bi­li na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je! Oda­kle vam pra­vo, ma­đar­ski ju­na­ci? Je­su li vas i na to na­go­vo­ri­li va­ši še­fo­vi sa Za­pa­da, da­li vam ze­le­no sv­je­tlo? Da ni­ste mo­žda pla­ni­ra­li da uđe­te du­blje u Sr­bi­ju da bi­je­te one ko­ji su onim mu­če­ni­ci­ma da­li kri­šku hle­ba? Mo­žda je i to va­še evrop­sko pra­vo?
Sve mo­gu da gle­dam, i sve mo­gu da is­tr­pim, ali, ne mo­gu da gle­dam i ne mo­gu da is­tr­pim da ne­ko oklo­pljen, sa pu­škom, sa pi­što­ljem u ru­ci, sa pen­dre­kom u dru­goj bi­je že­ne i dje­cu, kad dje­cu iz­bje­gli­ca, ni­sam vi­dio svo­jim oči­ma, ali sam pro­či­tao na ne­kom saj­tu, ba­ca pre­ko ži­ce, na­zad u Sr­bi­ju. Ma­đa­r­ski ju­na­ci!
I, mo­žda bih i po­mi­slio da ste ju­na­ci, hra­bro ste da­nas pre­bi­li mo­ju ko­le­gi­ni­cu iz Be­o­gra­da Jo­va­nu Đu­ro­vić, da vas pri­je nekoliko go­di­na one ki­šne, ok­to­bar­ske no­ći ni­sam gle­dao u Zup­ču. Vas 200 oklo­plje­nih i na­o­ru­ža­nih do zu­ba, iza vas oklop­ni tran­spor­te­ri, i nje­mač­ki ten­ko­vi, iz­nad ame­rič­ki he­li­kop­te­ri, a is­pred sto­ti­nu go­lo­ru­kih Ko­la­ši­na­ca, po­si­je­da­li na le­de­ni as­falt.
I, kao, ne­što ste te no­ći na­stu­pa­li ma­đa­r­ski he­ro­ji, ali, ni­ste uda­ri­li. Po­bi­je­di­li vas go­lo­ru­ki Ko­la­šin­ci. Pa, što te no­ći, ne uda­ri­ste pen­dre­ci­ma na njih, ma­đar­ski ju­na­ci…
Lak­še je na že­ne i dje­cu, na ko­le­gi­ni­cu Jo­va­nu Đu­ro­vić. Njoj ste pre­bi­li obje ru­ke, is­tu­kli i sni­ma­te­lja sa ka­me­rom u ru­ka­ma i ton­ca RTS-a, za­i­sta dje­lo vri­jed­no stan­dar­da Evrop­ske uni­je. Ne­za­bi­lje­že­no ju­na­štvo.
I, šta da vam još ka­žem, ma­đar­ski ju­na­ci, sem, sram vas bi­lo po sto pu­ta.
iskra.co