Boj­kot je neo­p­ho­dan, ali ne i do­vo­ljan mo­dus za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je. On po­la­ko gu­bi smi­sao, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ pot­pred­sjed­nik Po­kre­ta za pro­mje­ne i član Pred­sjed­ni­štva De­mo­krat­skog fron­ta Bran­ko Ra­du­lo­vić. Is­ti­če da se do pr­vih sve­op­štih slo­bod­nih iz­bo­ra u 2018. go­di­ni mo­že do­ći sa­mo ne­na­sil­nim, kon­ti­nu­i­ra­nim, op­šte­na­rod­nim pro­te­sti­ma.
●Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­nu si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri?
– Vla­da­vi­na ovog re­ži­ma je po­gub­na. Cr­na Go­ra je du­bo­koj kri­zi, go­to­vo u sva­kom seg­men­tu, bi­lo du­hov­nom ili ma­te­ri­jal­nom. Za­to­če­na, po­la­ri­zo­va­na i ras­po­lu­će­na, ostra­šće­na oko ma­nje bit­nog, a ane­mič­na oko su­štin­skog. Sa­mo je pi­ta­nje ka­kav će epi­log bi­ti, da li će Cr­na Go­ra po­sta­ti sa­mo te­ri­to­ri­ja, ili će se okre­nu­ti istin­skim vri­jed­no­sti­ma. Per­so­nal­no, da li će se usto­li­či­ti po­tom­stvo na­ših vla­sto­dr­ža­ca i oti­ma­ča i da li će oni po­sta­ti go­spo­da­ri na­šem po­tom­stvu, ili će Cr­na Go­ra bi­ti dom svih nas.
●Sa po­je­di­nih me­đu­na­rod­nih adre­sa sti­žu dru­ga­či­je ocje­ne, na ko­je se DPS kon­stant­no po­zi­va. Vaš ko­men­tar.
– Da­nas u svi­je­tu vla­da sa­mo in­te­res. Ne­ma je­din­stve­nih prin­ci­pa. Jed­no je unu­tra­šnja po­li­ti­ka, a sa­svim dru­go spolj­na. Ak­te­ri se in­te­re­sno do­go­va­ra­ju, mno­gi se mo­gu ku­pi­ti, sa­mo je pi­ta­nje ci­je­ne. Niz je pri­mje­ra, kao po­tvr­da ovo­ga, bi­lo da su u pi­ta­nju tra­gič­na de­ša­va­nja na bal­kan­skom pro­sto­ru ili glo­bal­na zbi­va­nja. Mno­gi jed­no go­vo­re u „če­ti­ri oka“ a dru­go jav­no. Sve se zna oko Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, i za nje­go­vo kri­mi­nal­no dje­lo­va­nje, i za ne­slo­bod­ne iz­bo­re. Pod­smi­ja­va­ju se ko­me­di­ji zva­noj „dr­žav­ni udar“, ali ih je, na­ža­lost, „za­du­žio“ kroz ko­rup­tiv­ne pri­va­ti­za­ci­je, iz­da­ju Mi­lo­še­vi­ća, sram­no pri­zna­nje Ko­so­va, po­dr­ža­va­nje NA­TO bom­bar­do­va­nja... Sa­da im je još od ko­ri­sti za učla­nje­nje u NA­TO. Ali vi­dje­će­mo da li će Do­nald Tramp u part­ner­stvu sa Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom po­sta­vi­ti svjet­ski po­re­dak na dru­ga­či­je osno­ve.
●Ka­da go­vo­ri­te o sin­hro­ni­zo­va­nom dje­lo­va­nju opo­zi­ci­je, da li je do­vo­ljan sa­mo boj­kot par­la­men­ta, ili su neo­p­hod­ni i dru­gi ob­li­ci va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nog pri­ti­ska na vlast?
– Boj­kot je neo­p­ho­dan, ali ne i do­vo­ljan mo­dus za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je. On po­la­ko gu­bi smi­sao. Ako že­li­mo efi­ka­san i po opo­zi­ci­ju pri­hva­tljiv epi­log ove kri­ze, de­mo­krat­ski pri­ti­sak je­din­stve­ne opo­zi­ci­je mo­ra da bu­de sa­dr­žaj­ni­ji, di­na­mič­ni­ji i prin­ci­pi­jel­ni­ji. Ane­mič­nost i stend baj po­zi­ci­ja ne vo­di sve­op­štim fer i slo­bod­nim iz­bo­ri­ma. So­ci­jal­ni i eko­nom­ski su­no­vrat se na­sta­vlja, re­sur­si se uni­šta­va­ju i ras­pro­da­ju, bru­tal­no se uvo­di dik­ta­tu­ra, sve je vi­še po­li­tič­kih za­tvo­re­ni­ka, a kri­mi­nal­ni kla­no­vi ha­ra­ju i us­po­sta­vlja­va­ju svo­ju prav­du. Do pr­vih sve­op­štih slo­bod­nih iz­bo­ra u 2018. mo­že se do­ći sa­mo ne­na­sil­nim, kon­ti­nu­i­ra­nim, op­šte­na­rod­nim pro­te­sti­ma. Na­rod to iš­če­ku­je. Svu­da se po­ka­za­lo da je to naj­e­fi­ka­sni­ji me­tod. Po­sled­nja de­ša­va­nja u Ru­mu­ni­ji to po­tvr­đu­ju. Mi­si­ja DF-a i pro­gra­mi i ak­tiv­no­sti ko­je nu­di­mo sa­mo su po­tvr­da isto­rij­skog zna­ča­ja ovog naj­va­žni­jeg po­li­tič­kog su­bjek­ta. Pro­iz­ve­li smo to­li­ko do­ga­đa­ja, do­volj­no za je­dan vi­jek, žr­tvo­va­li se, pro­šli gol­go­tu, i još je pro­la­zi­mo. Za­to smo u kon­ti­nu­i­te­tu me­ta na­pa­da re­ži­ma. Da je osta­tak opo­zi­ci­je imao vi­še slu­ha, da ne ka­žem so­li­dar­no­sti, i da je, umje­sto pre­go­va­ra­nja sa Đu­ka­no­vi­ćem, iza­brao sa­rad­nju sa DF-om, re­žim bi već bio pro­šlost, a Cr­na Go­ra bi kre­nu­la de­mo­krat­skim pu­tem.
●Ka­ko, ka­da već go­vo­ri­te o pro­go­nu DF-a, ko­men­ta­ri­še­te naj­no­vi­ja de­ša­va­nja ve­za­na za slu­čaj „dr­žav­ni udar“?
– Ja­sno je da je ta far­sa sa pro­du­že­nim tra­ja­njem osmi­šlje­na is­klju­či­vo sa jed­nim ci­ljem, a to je da se uti­če na re­zul­tat iz­bo­ra i one­mo­gu­ći oku­plja­nje gra­đa­na. To što ra­de Mi­li­vo­je Kat­nić i nje­go­vi na­lo­go­dav­ci, osu­đu­ju­ći i pri­tva­ra­ju­ći na­še čla­no­ve, cr­na je mr­lja na obra­zu Cr­ne Go­re. Mi iz vr­ha DF-a smo sve­mu na­red­ni, pa što ne uda­ri na nas, ne­go uda­ra na na­šu mla­dost?
●Pred­sto­je­ći lo­kal­ni iz­bo­ri u Nik­ši­ću zna­ča­jan su test za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja opo­zi­ci­je. Ka­kav is­hod oče­ku­je­te?
– Iz­bo­ri u Nik­ši­ći su stra­te­ški va­žni. Oslo­bo­đe­ni Nik­šić je pred­u­slov br­zog oslo­ba­đa­nja Cr­ne Go­re. Za­to je DF iz­bo­ri­ma u Nik­ši­ću pri­stu­pio kraj­nje od­go­vor­no. Sve smo uči­ni­li da oku­pi­mo opo­zi­ci­ju oko za­jed­nič­kog dje­lo­va­nja u Nik­ši­ću. Ne­ki su ima­li dru­ga­či­ji stav. Tvrd­nja da se sa­mo ne­na­pa­da­njem po­sti­že uspjeh, bez ob­zi­ra u ko­li­ko ko­lo­na se ide, u naj­ma­nju ru­ku je ne­zna­ve­na. Stva­ri su mno­go kom­plek­sni­je i tre­ba ima­ti u vi­du spe­ci­fič­no­sti te sre­di­ne, da se iz­bo­ri or­ga­ni­zu­ju sa­mo u tom gra­du, za­tim iz­la­znost, mo­ti­va­ci­ju ap­sti­ne­na­ta, kon­tro­lu iz­bor­nog pro­ce­sa i sa­mu iz­bor­nu ma­te­ma­ti­ku. Već je ja­sno da je Đu­ka­no­vić po­di­gao svu svo­ju ma­ši­ne­ri­ju da bi na sva­ki na­čin od­bra­nio Nik­šić. Mi­ni­stri u po­zna­tom ma­ni­ru obe­ća­va­ju „br­da i do­li­ne“, a on si­je mr­žnju i gnu­sne la­ži o na­vod­noj ugro­že­no­sti dr­ža­ve. Usko­ro će sti­ći i nje­go­vi pri­ja­te­lji iz kri­mi­nal­nog mi­ljea sa ko­fe­ri­ma pr­lja­vog nov­ca. Na me­ti će bi­ti ap­sti­nen­ti i so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­ji. Vje­ru­jem da će DF i na ovim iz­bo­ri­ma po­ka­za­ti nad­moć i bi­ti, na­dam se, sto­žer bu­du­će vla­sti. Po­treb­no je mno­go ra­da ka­ko bi se ne­u­tra­li­zo­va­le sve ma­hi­na­ci­je i zlo­u­po­tre­be re­ži­ma, bi­lo da su u pi­ta­nju pri­ti­sci, ku­po­vi­na gla­so­va, ne­re­gu­la­ran bi­rač­ki spi­sak ili de­ša­va­nja ko­ja se mo­gu oče­ki­va­ti na sam iz­bor­ni dan. Da smo svi za­jed­no, bi­lo bi nam lak­še.
V.RA­DE­NO­VIĆ


De­mo­kra­te da po­štu­ju is­ku­sne opo­zi­ci­o­ne ko­le­ge

●Po­če­tak kam­pa­nje za nik­šić­ke iz­bo­re do­nio je, iz­me­đu osta­log, i oštru po­le­mi­ku iz­me­đu DF-a i De­mo­kra­ta. Ko­li­ko je to do­bro za da­lju sa­rad­nju opo­zi­ci­je?
– Kao već po­tvr­đe­ni uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor ko­ji je iz­nje­drio ge­ne­ra­ci­je uspje­šnih aka­de­ma­ca, i kao ne­ko ko i da­nas uči i usa­vr­ša­va se, a na kra­ju i kao ro­di­telj, u naj­ma­nju ru­ku sam za­te­čen tvr­dim sta­vom mla­đa­nih ko­le­ga o nji­ho­voj na­vod­noj pu­noj sim­bi­o­zi mla­do­sti i vr­hun­ske kom­pe­ten­ci­je.Ta­kav aro­gan­tan stav o se­bi je ve­o­ma opa­san, po­seb­no uko­li­ko ga zlo­u­po­tre­blja­va­te iz­jed­na­ča­va­ju­ći ga sa jav­nim in­te­re­som i pro­kla­mu­ju­ći ga kao je­di­no spa­se­nje Cr­ne Go­re. Ova­kvoj Cr­noj Go­ri tre­ba mno­go vi­še mu­dro­sti, po­tvr­đe­nog zna­nja, či­nje­nja i ener­gi­je. To ne mo­že sa­mo mla­dost. Mo­ram pri­zna­ti da me je raz­o­ča­ra­la is­hi­tre­nost De­mo­kra­ta i ne­pri­mje­re­na do­za ne­po­što­va­nja pre­ma ne­ka­da­šnjim ko­le­ga­ma. To je kon­tra­pro­duk­tiv­no i ti­me se ne sti­ču po­li­tič­ki po­e­ni.