Fe­šta ka­me­li­ja je do­pri­nijela da se ka­me­li­ja ne ga­ji sa­mo na pod­ruč­ju Bo­ke ko­tor­ske, već i ši­re. Bo­ka joj od­go­va­ra kli­mat­ski - za ka­me­li­ju su po­treb­ni vla­ga, hran­ljiv sup­strat, za­šti­ta od vje­tra, te je Sto­liv, ušu­škan pod­no br­da Vr­mac, sa tre­set­nim tlom is­pod sto­ljet­nih ke­ste­no­va i lo­vo­ri­ka, ide­al­no pod­ruč­je za njen uz­goj, ka­že Ta­nja Kr­sto­vić iz Tiv­ta, in­že­njer hor­ti­kul­tu­re i čla­ni­ca ži­ri­ja za ocje­nji­va­nje aran­žma­na na Fe­šti ka­me­li­ja. Što se ti­če uslo­va, od Tiv­ta pre­ma Bu­dvi, Ba­ru i Her­ceg No­vom, oni su iz­mi­je­nje­ni, me­đu­tim, u okvi­ri­ma tih gra­do­va mo­gu­će je na­ći mi­kro­kli­mat ko­ji od­go­va­ra ka­me­li­ji. Što zna­či mo­gu­će je omo­gu­ći­ti sta­blu sa pre­div­nim cvje­to­vi­ma da bu­de ušu­ška­no - za­šti­će­no od di­rekt­nog sun­ca, vje­tra. Sup­strat se mo­že na­pra­vi­ti.
- Ka­me­li­ja se mo­že od­re­đe­no vri­je­me ču­va­ti u po­su­da­ma, ta­ko da se sva­ke go­di­ne ili sva­ke dru­ge go­di­ne pre­ba­ci u ve­ću po­su­du. Ta­da tre­ba ob­no­vi­ti sup­strat - iz­va­di­ti je iz sak­si­je, ski­nu­ti ma­lo ze­mlju, skra­ti­ti joj ži­li­ce i pri­je pre­ba­ci­va­nja u po­su­du, na dno, sta­vi­ti ka­men­či­će za dre­na­žu i sup­strat. Naj­vi­še joj od­go­va­ra mje­ša­vi­na u od­no­su 2:2:1 - ki­sje­la ze­mlja, tre­set i pi­je­sak. Lo­vor i ke­sten for­mi­ra­ju ki­sje­lu sre­di­nu (5,5 do 6). Al­kal­na ze­mlja sa kreč­nja­ka, ko­ja je naj­če­šće kod nas pri­sut­na, ka­me­li­ji ni­ka­ko ne od­go­va­ra. Smje­sa se mo­že na­pra­vi­ti, i to jed­no­stav­no, a mo­že i da se ku­pi u vrt­nim cen­tri­ma kao go­tov sup­strat za ka­me­li­je, aza­le­je i ro­do­den­dro­ne. Ove tri cvjet­ne lje­po­ti­ce zah­ti­je­va­ju ki­sje­lu sre­di­nu - in­si­sti­ra Kr­sto­vi­će­va. Sak­si­ja sa ka­me­li­jom se po­sta­vlja na za­šti­će­no mje­sto, a ako se sa­di di­rekt­no u ze­mlju, ta­ko­đe se bi­ra sje­no­vi­to mje­sto, za­šti­će­no od vje­tra.
Ka­me­li­ja se raz­mno­ža­va ve­ge­ta­tiv­no (re­zni­ca) i ge­ne­ra­tiv­no (sje­me­nom i mar­go­ti­ra­njem). Raz­mno­ža­va­nje sje­me­nom (ča­u­ra) tra­je du­že vri­je­me, sje­me sa­zri­je­va u sep­tem­bru ili ok­to­bru i kli­ja­nje tra­je ja­ko krat­ka. Od­mah ga tre­ba po­si­ja­ti u sep­tem­bru.
- Jed­no­stav­ni­je i br­že je raz­mno­ža­va­nje re­zni­ca­ma, lju­di ov­dje to ra­de na je­dan oso­ben na­čin u apri­lu, ali na osno­vu kon­sul­ta­ci­ja sa li­te­ra­u­rom, za­klju­či­la sam da je naj­bo­lji na­čin da se re­zni­ce sa­de u av­gu­stu. Kad pad­nu tem­pe­ra­tu­re, oko 20. av­gu­sta, uzmu se vr­šne re­zni­ce (jed­no­go­di­šnji iz­bo­jak du­ži­ne 10 do 15 cen­ti­me­ta­ra), ko­je se po­sa­de u mje­ša­vi­nu ze­mlje i sko­lo­ne u hla­do­vi­nu, ali mo­ra­ju bi­ti stal­no vla­žne. To­kom go­di­ne re­zni­ca se mo­ra dr­ža­ti na oku. Dva do če­ti­ri mje­se­ca je po­treb­no da re­zni­ca oži­li. Pre­po­ru­ču­jem da oni se od­lu­če za ovaj po­stu­pak ne di­ra­ju bilj­ku do pro­lje­ća. Ako je u ade­kvat­noj po­su­di, preč­ni­ka 10 cen­ti­me­ta­ra, ne­ma­ju po­tre­be za tim. Tek za go­di­nu da­na – sa­vje­tu­je ona.
Vr­lo prak­ti­čan na­čin raz­mno­ža­va­nja ka­me­li­ja je i mar­go­ti­ra­nje, ko­je se oba­vlja u pro­lje­će, do­da­je Kr­sto­vi­će­va. Oda­bra­na gra­na ma­tič­ne bilj­ke (ne­ka od do­njih) za­re­že se no­žem i na tom mje­stu se po­lo­ži u ze­mlju, tu tre­ba da iz­bi­ju kor­je­no­ve ži­li­ce. Na tlu se na­pra­vi ka­nal, gra­na se pri­čvr­sti ži­com ili ko­ma­dom me­ta­la, i pre­kri­je se ze­mljom. Mar­go­ti­ra­nje se mo­že ura­di­ti i di­rekt­no u po­su­du, pa ka­da bilj­ka pu­sti ži­le, na­kon go­di­nu da­na, od­sje­če se gra­na sa ma­tič­nog sta­bla i, eto, no­ve sad­ni­ce ka­me­li­je, ob­ja­sni­la je in­ži­njer­ka Ta­nja Kr­sto­vić.
Ra­ni­je su že­ne, po sta­rin­ski, no­si­le cvi­je­će na gro­blje is­klju­či­vo iz svo­jih vr­to­va, ni­su po­sto­ja­le cvje­ća­re, pa kad je bi­lo vri­je­me cvje­ta­nja ka­me­li­ja, od de­cem­bra do apri­la, no­si­le su k sa­mo ovo li­je­po cvi­je­će. Kad cvi­jet pre­cvje­ta, one su ga uzi­ma­le za re­zni­ce i za­ba­da­le u ze­mlju i po­što su zna­le ko­ja je op­ti­mal­na tem­pe­ra­tu­ra da je za oži­lja­va­nje (ze­mlja 20, va­zdu­ha 25 ste­pe­ni), sta­vlja­le su te­gle pre­ko re­zni­ce. Taj na­čin raz­mno­ža­va­nja ka­me­li­ja se tra­di­ci­o­nal­no ko­ri­sti do da­na­šnjih da­na.
M.D.P.


Sto­liv­ski na­čin

Lji­lja Pe­no­vić iz Sto­li­va već 40 go­di­na oži­vlja­va ka­me­li­je na sta­rin­ski na­čin. Na­i­me, na­kon pe­ri­o­da cvje­ta­nja (za 20 da­na), uzme se iz­da­nak du­ži­ne 10 do 15 cen­ti­me­ta­ra, da bu­de zdrav. Osta­ve se sa­mo tri li­sta na vr­hu, osta­li se uklo­ne i po­sa­de se u ze­mlju od ko­sta­nja. Po­klo­pi se sta­klom, mo­že te­glom ili fla­šom ko­joj se od­stra­ni dno i sad­ni­ca se smje­sti u de­be­lu hla­do­vi­nu, ni­ka­ko na sun­ce, jer ono kroz sta­klo mo­že da spr­ži mla­di­cu, ka­že ona.
- Re­dov­no za­li­vaj­te i odr­ža­vaj­te vla­žnost pel­ce­ru. Idu­će go­di­ne sklo­ni­te sta­klo, ako je sad­ni­ca ze­le­na, ona je pri­mi­la, od de­set re­zni­ca pri­mi se njih pet, ka­že Lji­lja za Dan. Ona je iz Nje­mač­ke na­ba­vi­la no­ve vr­ste ka­me­li­ja, te sa­da njen vrt kra­se ne sa­mo bi­je­le, ša­re­ne i cr­ve­ne, ne­go i žu­te ka­me­li­je.