RO­ŽA­JE - In­sti­tu­ci­ja ta­ko­zva­nog „so­ci­jal­nog kar­to­na”, do­ni­je­la je ne­vo­lje broj­nim rož­ja­skim po­ro­di­ca­ma, či­jom pri­mje­nom su naj­vi­še stra­da­li so­ci­jal­ci ko­ji­ma je ta po­moć naj­po­treb­ni­ja. Je­dan od njih je i te­ško obo­lje­li še­zde­se­to­go­di­šnji Fe­tan Ca­ku­taj iz se­la Bać. On je već se­dam go­di­na ve­zan za po­ste­lju, a pri­je dva mje­se­ca uki­nu­ta mu je so­ci­ja­la. Bez so­ci­ja­le pri­je tri mje­se­ca osta­la je i nje­go­va se­stra, pe­de­set­sed­mo­go­di­šnja Fa­za.
- Ne­mam do­ka­ze o sta­nju mog zdra­vlja jer ne­mam sna­ge ni nov­ca da idem u bol­ni­cu na li­je­če­nje zbog bo­lo­va u le­đi­ma ko­je ne­pre­sta­no tr­pim. Stra­šno me je po­go­di­lo rje­še­nje Cen­tra za so­ci­jal­ni rad od pri­je tri mje­se­ca u ko­jem je na­ve­de­no da sam spo­sob­na za rad, te da zbog to­ga ne­mam pra­vo na so­ci­jal­nu po­moć. A kao grom iz ve­dra ne­ba po­go­di­la nas je vi­jest da je bez so­ci­ja­le ostao i moj brat Fe­tan ko­ji je imao sr­ča­ni, a po­tom i mo­žda­ni udar usled če­ga je ostao ne­po­kre­tan. O nje­mu se ja sta­ram, hra­nim ga, ku­pam i pre­svla­čim. Fe­tan je obo­lio i od še­ćer­ne bo­le­sti što zah­ti­je­va di­je­tal­nu is­hra­nu, a osta­li smo sa sve­ga 60 eura ko­je on pri­ma po osno­vu tu­đe nje­ge i po­mo­ći – is­pri­ča je Fa­za Ca­ku­taj „Da­nu”, is­ti­ču­ći da joj je naj­te­že što ne­ma od če­ga da ku­pi pe­le­ne za svog ne­po­kret­nog bra­ta.
-Ži­vi­mo sa­mi. Fe­tan se ni­je že­nio, a ja se ni­sam uda­la jer ni­sam mo­gla da ga osta­vim sa­mog. Fe­tan iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad ni­je pri­mio ni­ka­kvo rje­še­nje pa ne zna­mo zbog če­ga je ostao bez so­ci­ja­le. Ne­ma­mo ni­če­ga osim par­če­ta ze­mlje na ko­jem nam je kom­ši­luk sa­gra­dio krov nad gla­vom – kroz su­ze pri­ča Fa­za Ca­ku­taj, i do­da­je da u ku­ći ne­ma­ju ku­pa­ti­lo.
- Naj­te­že mi je što ne­mam za šta da ku­pim lje­ko­ve ka­ko bi Fe­ta­nu, a i se­bi olak­ša­la bo­lo­ve. Na nas, osim kom­ši­lu­ka, ni­ko ne okre­će gla­vu. Fe­tan da­ni­ma pa­ti od zu­bo­bo­lje, ali lje­ka­ri ov­dje ne do­la­ze iako ih po­zi­va­mo, već tra­že da ga do­ve­dem kod njih. Zo­vem lje­ka­re ali oni in­si­sti­ra­ju da ga do­ve­dem u bol­ni­cu, a ja ne­mam sna­ge, nov­ca ni­ti mo­guć­no­sti za to – ja­da se Fa­za.
U do­mu Ca­ku­ta­ja za­te­kli smo ne­ko­li­ko kom­ši­ja ko­ji su do­šli da obi­đu Fe­ta­na. Me­đu nji­ma je i se­o­ski imam Sa­lih Mu­rić ko­ji is­ti­če da je si­tu­a­ci­ja u po­ro­di­ci Ca­ku­taj iz­u­zet­no te­ška.
- Ne ula­zim u to ko pri­ma, a ko ne pri­ma so­ci­ja­lu ali mi­slim da bi so­ci­ja­lu, na pr­vom mje­stu, tre­ba­li da pri­ma­ju Ca­ku­ta­ji. Fe­tan je ne­po­kre­tan i ne­ma ni­ka­kvih po­ma­ga­la da bi mo­gao da do­đe bar do ku­pa­ti­la, ko­jeg za­pra­vo i ne­ma. Mi­slim da bi bi­lo do­bro da ovu po­ro­di­cu obi­đe nad­le­žna ko­mi­si­ja, jer, uvje­ren sam da ni­gdje u svi­je­tu ne mo­že­te na­ći ova­ko za­po­sta­vlje­nog pa­ci­jen­ta. Nov­cem ko­ji pri­ma­ju ne mo­gu da ku­pe ni pam­pers pe­le­ne, a u ka­kvim uslo­vi­ma ži­ve Bo­gu je za­pla­ka­ti – ka­že imam Mu­rić.
Kom­ši­je Ca­ku­ta­ja ko­men­ta­ri­šu da su kri­te­ri­ju­mi po za­ko­nu o so­ci­jal­nim da­va­nji­ma jed­no ali da je na te­re­nu pot­pu­no dru­ga­či­je sta­nje.
- Sma­tra­mo da za­po­sle­ni u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad ne ra­de svoj po­sao ka­ko tre­ba, jer da ra­de, oni bi do­šli da obi­đu ovu fa­mi­li­ju pri­je ne­go što su im uki­nu­li so­ci­ja­lu. Si­gur­ni smo da oni ne zna­ju u ka­kvim uslo­vi­ma ži­ve Ca­ku­ta­ji, ali za­to omo­gu­ća­va­ju svo­jim naj­bli­žim da pri­ma­ju ne­ki vid po­mo­ći pre­ko usta­no­ve u ko­joj su za­po­sle­ni – ka­žu kom­ši­je po­ro­di­ce Ca­ku­taj.
Da se u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad čud­ne stva­ri de­ša­va­ju po­ka­zu­je pri­mjer pe­to­čla­ne fa­mi­li­je Ja­ku­pa Ho­ta iz na­se­lja Bre­zo­vač­ko br­do. Ri­ječ je o čo­vje­ku ko­ji već če­ti­ri go­di­ne bo­lu­je od tu­mo­ra na mo­zgu i ko­ji je pot­pu­no ne­spo­so­ban za bi­lo ka­kav rad. Ova fa­mi­li­ja, ko­ja ži­vi u ve­li­koj ne­ma­šti­ni, ovog mje­se­ca osta­la je bez so­ci­ja­le zbog če­ga ni­su bi­li u sta­nju da svo­je tro­je dje­ce po­ša­lju u ško­lu. Na­kon što su za­tra­ži­li da pi­še­mo o nji­ho­vom pro­ble­mu, iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ho­ti su oba­vi­je­šte­ni da je nji­ho­va so­ci­ja­la „za­lu­ta­la” i oti­šla u se­lo Gra­ho­vo i to na ime Še­ri­fe, su­pru­ge Ja­ku­pa Ho­ta, pa su je do­bi­li tek ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je.V.Rat­ko­vić

Za mje­sto di­rek­to­ra
šest kan­di­da­ta

Cen­tar za so­ci­jal­ni rad go­di­nu je da­na bez ru­ko­vo­di­o­ca. Ne­dav­no je ipak ob­ja­vljen kon­kurs za di­rek­to­ra u toj usta­no­vi za ko­ju su za­in­te­re­so­va­ne sve stran­ke za­stu­plje­ne u lo­kal­nom par­la­men­tu. Za to rad­no mje­sto pri­ja­vlje­na su dva čla­na Bo­šnjač­ke stran­ke, Ka­dri­ja Ago­vić i Sa­bro Ka­lač. Za di­rek­to­ra je kon­ku­ri­sao i ka­dar SDP-a Esad Plu­nac, ina­če pe­da­gog u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad. Za di­rek­tor­sku fo­te­lju za­in­te­re­so­va­na su čak tri čla­na DPS-a, Mer­su­din Da­u­to­vić, Ner­mi­na Ša­bo­vić i El­vi­ra Su­to­vić.