TI­VAT - Ku­la ka­pe­ta­na Za­na Ko­sti­ća, isto­rij­ski obje­kat iz 1701. go­di­ne u kr­tolj­skom za­se­o­ku Ko­sti­ći pre­ži­vlja­va svo­je po­sled­nje tre­nut­ke. Osta­ci ne­ka­da­šnjeg ve­le­lep­nog utvr­đe­nja vi­so­kog ve­ne­ci­jan­skog voj­no po­mor­skog star­je­ši­ne u Kr­to­li­ma iz da­na u dan ne­sta­ju. Iz be­de­ma i zi­do­va sva­ko­dnev­no se od­no­si ka­men, dvo­ri­šte je pre­tvo­re­no u de­po­ni­ju, a ne­po­zna­ti po­či­ni­o­ci su iz unu­tra­šnjo­sti kom­plek­sa ne­dav­no od­ni­je­li vi­še ka­me­nih po­su­da za skla­di­šte­nje ulja.
Je­dan od Za­no­vih po­to­ma­ka, ti­vat­ski pu­bli­ci­sta Vas­ko Ko­stić ka­že da je ža­lo­sna sud­bi­na ka­pe­ta­no­ve ku­le ža­lo­sna.
- Ni­je sa­mo obje­kat ra­zo­ren zu­bom vre­me­na i ljud­skim ne­ma­rom već zi­do­ve uni­šta­va i ra­sti­nje. Ži­le br­šlja­na i pu­za­vi­ca je ra­za­ra­ju. U pri­ze­mlju ku­le bi­la su če­ti­ri pi­la (ka­me­ne po­su­de za ulje) i tri ma­nja. Bi­le u u ovoj pro­sto­ri­ji i pe­ći, pa­nje­ge (ni­še u zi­du) da su iz­vje­sno vri­je­me u slu­ča­ju ne­kog na­pa­da mo­gli da se sklo­ne že­na, dje­ca i star­ci dok bi mu­škar­ci bra­ni­li obje­kat. Pri­ze­mlje ku­le opa­sa­no je du­plim zi­do­vi­ma i pro­la­zi­ma. Pi­la su ne­dav­no ne­sta­la kad su okol­ne ku­će po­če­le da se pre­pro­da­ju i gra­de. Sru­ši­li su ograd­ni be­dem da bi mo­gli da ih iz­ne­su. Ni­ko ne zna ko je to iz­nio. Mje­šta­ni ka­žu da su to­kom no­ći do­šli ka­mi­o­ni sa di­za­li­ca­ma, na­to­va­ri­li pi­la i od­ni­je­li ih – pri­ča Ko­stić.
Ku­la ka­pe­ta­na Za­na je sre­di­šnji kom­pleks u se­lu Ko­sti­ća. Za­no je bio imu­ćan pa je ovaj kom­pleks gra­dio i do­zi­đi­vao i ku­lu ko­ja je do­mi­ni­ra­la kom­plek­som. Obje­kat je za­čet za vri­je­me ha­ram­ba­še Ko­ste Pla­men­ca iz ogran­ka So­ko­lo­vi­ća od ko­ga Ko­sti­ći vo­de po­ri­je­klo. On je bio haj­duč­ki ha­ram­ba­ša ko­ga su pri­hva­ti­li Mle­ča­ni po­što je na­kon broj­nih bo­je­va sa Tur­ci­ma bio ra­njen. Ve­ne­ci­jan­ci su mu po­mo­gli nov­ča­no i u ma­te­ri­ja­lu da se obje­kat iz­gra­di.
- Ovo je či­ta­vi kom­pleks – „kon­ti­je­ra“ ka­pe­ta­na Za­na Ko­sti­ća. On je bio ka­pe­tan ve­ne­ci­jan­ske „ol­tra­ma­ri­ne“. Imao je ve­o­ma vi­so­ki čin u Ve­ne­ci­ji. Čin je za­slu­žio po­što je svo­jim bro­dom „Sve­ta Ma­ri­ja“ u Ko­rint­skom ka­na­lu po­to­pio ču­do­vi­šnu „Dže­mi­ju“ Ibra­him pa­še, moć­ni tur­ski brod ko­ji je imao po 25 to­po­va na sva­kom bo­ku. Na­kon po­ta­pa­nja tur­skog bro­da do­bio je pri­zna­nje od ko­tor­skog pro­vi­du­ra Bar­to­la Mo­ra, po­sli­je to­ga ži­vio u vi­li po­red Du­žde­ve pa­la­ti u Ve­ne­ci­ji, ško­lo­vao kćer ko­ja je po­sta­la mo­na­hi­nja. Ko­sti­ći su ina­če ima­li 13 sve­šte­ni­ka u svo­joj lo­zi i tri mo­na­hi­nje ko­je su bi­le vi­so­ko­o­bra­zo­va­ne- na­vo­di Ko­stić, ko­ji je ob­ja­vio na de­se­ti­ne dje­la iz isto­ri­je i tra­di­ci­je Bo­ke.
Po­sto­ja­la je ini­ci­ja­ti­va da se Ku­la ka­pe­ta­na Za­na Ko­sti­ća za­šti­ti kod Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re kao am­bi­jen­tal­na cje­li­na, ali su nad­le­žni osta­li glu­vi na ovu ide­ju.
- Kao i Bo­gi­ši­ći i Me­štro­vi­ći za­se­ok Ko­sti­ći je za­bi­lje­žen kao am­bi­jen­tal­na cje­li­na ali ni­je sta­vljen pod za­šti­tu dr­ža­ve. Vi­še pu­ta sam pred­stav­ni­ci­ma Za­vo­da to pred­la­gao, me­đu­tim od to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Mo­žda bi da je ne­ko dru­gi to pred­la­gao obje­kat bio za­šti­ćen – kon­sta­tu­je Ko­stić.
Za­ni­mlji­vo je da je rat­ne 1942. go­di­ne iz Ku­le ka­pe­ta­na Za­na ne­stao i ja­ta­gan ko­ji mu je pre­dao Ibra­him pa­ša na svo­joj „Dže­mi­ji“ ko­ja je to­nu­la. Naj­va­žni­ji Za­nov rat­ni tro­fej ko­ji je ču­vao osam ge­ne­ra­ci­ja Ko­sti­ća od­ni­je­li su ita­li­jan­ski voj­ni­ci iz ku­će po­pa Mar­ka Ko­sti­ća.Ž.K.


Pr­va na­rod­na ško­la
Vas­ko Ko­stić na­vo­di da je dio kom­plek­sa i pr­va na­rod­na ško­la u ku­ći po­pa Sti­je­pa Vu­ko­vog Ko­sti­ća, jed­nog od broj­nih sve­šte­ni­ka ove po­ro­di­ce iz 1776. go­di­ne. Ri­ječ je o naj­sta­ri­joj ško­li na srp­skom je­zi­ku u Cr­noj Go­ri. Ona je sta­ri­ja po­la vi­je­ka od one u Mo­ri­nju, i bli­zu 100 go­di­na od ško­le u Do­br­skom se­lu kod Ce­ti­nja ko­ju zva­nič­na isto­ri­o­gra­fi­ja po­mi­nje kao naj­sta­ri­ju ško­lu na na­rod­nom je­zi­ku u Cr­noj Go­ri. Pre­ma po­da­ci­ma po­zna­tog bo­kelj­skog hro­ni­ča­ra Mla­de­na Cr­no­gor­če­vi­ća ško­lu je vo­dio sa­vin­ski ka­lu­đer, je­ro­mo­nah Nek­ta­ri­je Mi­li­no­vić iz Mo­ri­nja. Tu je bi­la i „vla­di­čan­ska ka­ma­ra“, re­zi­den­ci­ja u ko­joj su od­si­je­da­le cr­no­gor­ske vla­di­ke Va­si­li­je i Sa­va Pe­tro­vić kao i austrij­ski mar­šal La­zar Ma­mu­la ko­ji je po­znat kao gra­di­telj ostr­va Ma­mu­la na ula­zu u Bo­ko­ko­tor­ski za­liv.