PLU­ŽI­NE – U plu­žin­skom se­lu Ba­jo­vo po­lje, pr­vi put ot­kad po­sto­ji to mje­sto, ju­če su se ču­la cr­kve­na zvo­na i ri­ječ bo­ži­ja iz no­vo­sa­gra­đe­ne cr­kve ko­ja je po­sve­će­na Sv. Jo­va­nu Kr­sti­te­lju, a ko­ju su slo­žno gra­di­la ta­mo­šnja brat­stva Jo­vo­vić i Jo­vi­će­vić. Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom i mo­na­štvom oba­vio je čin osve­će­nja hra­ma, a po­tom je slu­žio i sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju to­kom ko­je su sve­tu taj­nu kr­šte­nja pri­mi­li Ta­tja­na i Mar­ko Jo­vo­vić.
-Na­da­mo se da će ova cr­kva, otva­ra­ju­ći svo­ja vra­ta svi­ma i po­zi­va­ju­ći sve, ubu­du­će sa­bi­ra­ti na­rod ovog kra­ja i sve one ko­ji bu­du že­lje­li da do­đu, da se po­mo­le pod svo­do­vi­ma ove sve­ti­nje i da će hram da­ti no­vi ži­vot ovo­me mje­stu. Pot­pu­no smo uvje­re­ni da će ta­ko bi­ti, jer gdje bi čo­vjek do­šao da se od­mo­ri, ora­spo­lo­ži, da do­bi­je sna­gu i ob­no­vlje­nje ako ne u svoj za­vi­čaj, ka­zao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.Pred­sjed­nik od­bo­ra za iz­grad­nju hra­ma Vi­do­je Jo­vo­vić is­ta­kao je da su cr­kvom u Ba­jo­vom po­lju obo­ga­ti­li du­hov­ni pro­stor ci­je­le Pi­ve, či­ji je cen­tar sa­bra­nja i ču­va­nja vje­re pra­vo­slav­ne ma­na­stir Us­pe­ni­ja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce. Jo­vo­vi­ći i Jo­vi­će­vi­ći, is­ta­kao je on, od­lu­či­li su ju­na 2009. go­di­ne da gra­de cr­kvu u se­lu, či­ji te­me­lji su osve­šta­ni tri go­di­ne ka­sni­je.
-Što ne sti­go­še da ura­de na­ši pre­ci, ura­di­smo mi ovo­vre­me­ni po­tom­ci, mo­ti­vi­sa­ni oda­no­šću Go­spo­du i pri­vr­že­no­šću sve­toj Srp­skoj pra­vo­slav­noj vje­ri i cr­kvi. Ko­li­ko smo bi­li slo­žni na ri­je­či­ma, to­li­ko smo ostva­ri­li slo­ge i na dje­lu. U tim na­po­ri­ma ni­je­smo bi­li sa­mi, po­dr­ža­li su nas broj­ni do­na­to­ri iz okru­že­nja na če­lu s Op­šti­nom. Nji­ho­vi pri­lo­zi nas oba­ve­zu­ju na ne­za­bo­rav i za­hval­nost, re­kao je Jo­vo­vić.
Član od­bo­ra To­ma Jo­vo­vić na­gla­sio je da pla­ni­ra­ju fre­sko­pi­sa­nje cr­kve, kao i iz­grad­nju ma­njeg pa­ro­hij­skog do­ma u nje­noj ne­po­sred­noj bli­zi­ni. Od­bor će svo­je da­lje ak­tiv­no­sti, ka­zao je on, pre­pu­sti­ti mla­đi­ma, a brat­stve­ni­ci će se sva­ke go­di­ne oku­plja­ti u sve­ti­nji i to, naj­vje­ro­vat­ni­je, na Ivanj­dan, pra­znik ro­đe­nja Sv. Jo­va­na Kr­sti­te­lja.
-I po­red či­nje­ni­ce da se­la iz­u­mi­ru, u Ba­jo­vom po­lju ži­vi od­re­đe­ni broj lju­di, a sma­tram da će se sta­nov­ni­štvo sve vi­še vra­ća­ti ovom kra­ju. Ima­ju cr­kve­na zvo­na ko­me zvo­ni­ti, ba­rem onog da­na ka­da se bu­de­mo oku­plja­li, ka­zao je Jo­vo­vić.
Uz čla­no­ve dva brat­stva, grad­nju cr­kve su po­mo­gli broj­ni do­na­to­ri, me­đu ko­ji­ma su Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska, ma­na­stir Ostrog, op­šti­na Plu­ži­ne, lju­di do­bre vo­lje, a po­seb­no brat­stve­ni­ci ko­ji odav­no ne ži­ve u Ba­jo­vom po­lju, ali ih za rod­ni kraj ve­žu gro­bo­vi pre­da­ka. Za ne­se­bi­čan trud i po­žr­tvo­va­nje vla­di­ka je ar­hi­pa­stir­skom gra­ma­tom od­li­ko­vao od­bor za grad­nju cr­kve i sve nje­go­ve čla­no­ve, kao i do­na­to­re, dok su brat­stve­ni­ci uru­či­li za­hval­ni­ce oni­ma ko­ji ni­je­su iz tog kra­ja, a na bi­lo ko­ji na­čin su uče­stvo­va­li u grad­nji. U umjet­nič­kom di­je­lu pro­gra­ma uče­stvo­va­li su gu­sla­ri Mak­sim Voj­vo­dić i Stan­ko Kne­že­vić, kao i mu­ško pje­vač­ko dru­štvo KUD-a „Pi­va“.
B.Bra­šnjo


Dug pre­ci­ma, za­log po­tom­ci­ma

Ra­dost u oči­ma brat­stve­ni­ka zbog osve­će­nja cr­kve bi­la je bez­gra­nič­na. Sta­ri­na Mo­mir Jo­vo­vić ima vi­še od 82 go­di­ne i je­dan je od pri­lo­žni­ka za grad­nju, iako je iz Ba­jo­vog po­lja oti­šao još pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Ka­ko je ka­zao, sve­ti­nja ni­je se ra­ni­je mo­gla po­di­ći, jer su za se­lo i Pi­vu u pro­te­klim de­ce­ni­ja­ma bi­le iz­u­zet­no te­ške pri­li­ke.
-Ovaj pro­stor ne­kad je slu­žio za pa­šnja­ke Tur­ci­ma, a 1862. go­di­ne brat­stvo Jo­vo­vić je do­šlo i za­u­ze­lo ove pro­sto­re. Pra­vi­li su ku­će, a on­da je Dru­gi svjet­ski rat ov­dje za­te­kao vi­še od 30 po­ro­di­ca Jo­vo­vi­ća i jed­nu ku­ću Jo­vi­će­vi­ća. Bi­la su to te­ška vre­me­na, a ova sa­da­šnja su još te­ža. Me­đu­tim, da­nas se ra­du­je­mo i mi i du­še na­ših pre­da­ka ko­ji­ma smo dug odu­ži­li, a po­tom­ci­ma do­bar za­log osta­vi­li- re­kao je Jo­vo­vić.


Ime po Ba­ju Pi­vlja­ni­nu

Piv­ski pam­ti­ša, isto­ri­o­graf i knji­žev­nik Ko­sta Ra­do­vić ka­zao je da je se­lo Ba­jo­vo po­lje do­bi­lo ime po haj­du­ku Ba­ju Ni­ko­li­ću Pi­vlja­ni­nu ko­ji je bio ro­dom iz su­sjed­nog se­la Ru­di­ni­ce. Pri­klju­čiv­ši se če­ti Li­ma Bar­jak­ta­ra, pri­ča Ra­do­vić, Ba­jo je mo­rao da se do­ka­že da je haj­duk pa je do­bio za­da­tak da uklo­ni jed­nog tur­skog be­ga ko­ji je svo­je­vre­me­no ha­rao Pi­vom.
-Do­bio je za­da­tak da ne­gdje na ula­zu u ovo po­lje sa­če­ka tog tur­skog be­ga, što je Ba­jo i ura­dio. Be­ga je ubio, kao i nje­go­vu prat­nju, a za­pli­je­nio mu je odi­je­lo i ko­nja. Od ta­da se ovo mje­sto zo­ve Ba­jo­vo po­lje i vje­či­to će ta­ko osta­ti, iako je haj­duk Pi­vlja­nin ži­vot po­lo­žio na Vr­ti­jelj­ci, bra­ne­ći Ce­ti­nje i Cr­nu Go­ru, is­pri­čao je Ra­do­vić.