GU­SI­NjE - Sta­na­ri iz­bje­glič­kog na­se­lja Vru­ja u Gu­si­nju već mje­sec da­na ži­ve bez stru­je. Ka­žu da su iz nad­le­žni iz Ele­ktro­di­stri­bu­ci­je is­klju­či­li sa mre­že zbog ve­li­kih du­go­va­nja i ne­iz­mi­re­nih ra­ču­na. Na­gla­ša­va­ju da uz si­ja­set pro­ble­ma ko­ji su ih sna­šli pro­sto vi­še ne zna­ju ka­ko da se no­se sa ne­da­ća­ma.
Pred­stav­nik iz­bje­glič­kog na­se­lja Me­do Ka­nji­ža ka­že da se is­klju­če­nje stru­je de­ša­va iz raz­lo­ga „što se ne ­zna ni ko pi­je ni ko pla­ća”. On is­ti­če da je 2010. go­di­ne ka­da su bi­le ve­li­ke po­pla­ve dio po­ro­di­ca na­pu­stio na­se­lje ali su za stru­ju ured­no sti­za­li ra­ču­ni na iz­nos od po 250 eura, ili vi­še i ako u tim sta­no­vi­ma ni­ko ni­je ži­vio.
- U Elek­tro­di­stri­bu­ci­ji uop­šte ne zna­ju ko sta­nu­je u sta­no­vi­ma u na­se­lju Vru­ja i na ko­ga je ko­je bro­ji­lo re­gi­stro­va­no. Ša­lju ra­ču­ne i na pre­mi­nu­le i na lju­de ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu du­že od de­set go­di­na, a ti ra­ču­ni iz­no­se od 1.000, pa do se­dam, osam hi­lja­da eura. Ka­ko sa­da u tim sta­no­vi­ma ži­ve dru­gi lju­di ti iz­no­si se po­tra­žu­ju od njih. U di­je­lu na­se­lja gdje smo sa­mo mi iz­bje­gli­ce sklo­pi­li smo ugo­vo­re sa Elek­tro­di­stri­bu­ci­jom i pla­ća­mo po­tro­šnju i dug u ra­ta­ma. Mi ima­mo stru­ju, a kod na­ših kom­ši­ja iz sta­rog di­je­la na­se­lja gdje su i iz­bje­gli­ce i so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi pra­vi je ha­os. Ne­dav­no me je zva­la pred­stav­ni­ca UN­HA­CER-a iz Ko­la­ši­na i pi­ta­la me za iz­nos ko­ji iz­bje­gli­ce du­gu­ju za stru­ju da bi, ka­že, pre­ni­je­la po­dat­ke Ne­boj­ši Šo­fran­cu iz Za­vo­da za zbri­nja­va­nje iz­bje­gli­ca da nam, na­vod­no, oni pla­te te iz­no­se. Tra­ži­mo da nam Vla­da ot­pi­še taj dug pa da se kre­ne od nu­le, ali da se po­sta­ve di­gi­tal­ni sa­to­vi i da se in­sta­la­ci­je pro­vje­re jer ni­je mo­gu­će da ne­ko za če­ti­ri da­na po­tro­ši 400 ki­lo­vat stru­je, ka­ko to bro­ji­la ka­zu­ju. O to­li­koj po­tro­šnji ču­dio se i rad­nik Elek­tro­di­stri­bu­ci­je – ka­že Ka­nji­ža.
Mi­le­na Bu­jak, ko­ja je u ime ži­te­lja iz­bje­glič­kog na­se­lja za­du­že­na da ko­or­di­ni­ra iz­me­đu od­re­đe­nih in­sti­tu­ci­ja za even­tu­al­nu po­moć u rje­ša­va­nju du­ga, ka­že da je na spi­sku 40 do­ma­ćin­sta­va sa enorm­nim ra­ču­ni­ma. Stru­ju su im, ka­že Bu­jak, do pri­je če­ti­ri go­di­ne pla­ća­le stra­ne hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, ali su sa­da sta­na­ri pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi i sud­bi­ni.
-Na­šli smo se u ne­za­vid­nom po­lo­ža­ju. Ži­vi­mo u mra­ku uz šte­ri­ku ili lam­pu kao pri­je sto go­di­na, hra­na u fri­ži­de­ri­ma dav­no se po­kva­ri­la i sve to je ba­če­no. Ima­lo je do­sta si­ro­vog me­sa što smo do­bi­ja­li od Kur­ba­na i što su lju­di mo­gli da raz­vu­ku bar za dva mje­se­ca, ali je sve ba­če­no. Sa­da ka­da su nam stru­ju is­klju­či­li obra­ti­li smo se Elek­tro­di­stri­bu­ci­ji u Be­ra­na­ma gdje su nam re­kli da mo­ra da se pla­ća, a mi da vi­di­mo ka­ko ili ko­me da se obra­ti­mo za po­moć. Na­kon po­pla­va 2010. go­di­ne broj­ča­ni­ke su vra­ti­li na nu­lu i ni­je­su nam re­kli da mi mo­ra­mo da pla­ća­mo stru­ju, a isti­na je da smo ra­ču­ne do­bi­ja­li ali ta­ko je i ra­ni­je bi­lo. Bi­la sam kod pred­sjed­ni­ce op­šti­ne Ane­le Če­kić da tra­žim šta mo­že da nam se po­mog­ne. Ona je pri­hva­ti­la naš za­htjev sa spi­skom du­žni­ka i re­kla da će vi­dje­ti sa re­le­vant­nim or­ga­ni­ma u Pod­go­ri­ci šta mo­že da se uči­ni. Ka­sni­je nam je ka­za­la da ni­je na­šla ni­kog ko bi nam ri­je­šio to pi­ta­nje, ali da ne­će od­u­sta­ti da tra­ga za rje­še­njem, a mi smo već mje­sec da­na bez stru­je –ka­že Mi­le­na Bu­jak.
N.V.