NIK­ŠIĆ - Za raz­li­ku od go­to­vo svih gra­do­va u Cr­noj Go­ri, pa i ši­re gdje su već za­vr­še­ne ak­tiv­no­sti na obi­lje­ža­va­nju grad­skih uli­ca, taj po­sao u Nik­ši­ću je okon­čan tek ne­dav­no. Isti­ni za vo­lju uli­ce u gra­du su ima­le ime­na, ali je na ma­lom bro­ju obje­ka­ta ta­bla sa nji­ho­vim na­zi­vom bi­la is­tak­nu­ta. U lo­kal­noj upra­vi prav­da­ju se da po­sao ni­je bi­lo mo­gu­će ra­ni­je od­ra­di­ti zbog ne­do­stat­ka sred­sta­va. Za­hva­lju­ju­ći NVO „Fors Mon­te­ne­gro“ - Fon­da­ci­ji za raz­voj sje­ve­ra Cr­ne Go­re, kroz pro­je­kat pre­ko­gra­nič­ne sa­rad­nje Bo­sna i Her­ce­go­vi­na i Cr­na Go­ra, a u ci­lju una­pre­đe­nja tu­ri­stič­ke i sa­o­bra­ćaj­ne sig­na­li­za­ci­je obez­bi­jeđ­na su nov­ča­na sred­stva za te na­mje­ne i po­sao je re­a­li­zo­van. Po­sta­vlje­no je 238 ta­bli sa na­zi­vi­ma uli­ca. Ne­po­sred­no pri­je po­sta­vlja­nja ta­bli sa na­zi­vi­ma uli­ca od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta Mar­ko Ko­va­če­vić upu­tio je od­bor­nič­ko pi­ta­nje gra­do­na­čel­ni­ku Nik­ši­ća Ve­se­li­nu Gr­bo­vi­ću da li lo­kal­na upra­va i jav­ne in­sti­tu­ci­je tre­ba da afir­mi­šu član Usta­va Cr­ne Go­re o rav­no­prav­no­sti ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma ta­ko što će u prak­si, spro­ve­sti tu rav­no­prav­nost i po­sta­vi­ti na­zi­ve uli­ca, jav­nih usta­no­va i slič­no na oba pi­sma ili tre­ba fa­vo­ri­zo­va­ti jed­no od pi­sa­ma kao što je to do sa­da slu­čaj. Upr­kos od­go­vo­ru da lo­kal­na upra­va ne dis­kri­mi­ni­še ći­ri­lič­no pi­smo do­go­di­lo se da ta­ble sa nat­pi­si­ma uli­ca bu­du od­ra­đe­ne sa­mo na la­ti­nič­nom pi­smu. Ipak, ne vo­ljom lo­kal­ne upra­ve u Nik­ši­ću su osta­le i sta­re ta­ble sa ći­ri­lič­nim pi­smom. Ta­kav slu­čaj za­bi­lje­ži­li smo u Uli­ci Iva­na Mi­lu­ti­no­vi­ća, upra­vo na objek­tu u kom se na­la­ze pro­sto­ri­je lo­kal­ne Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je.
Ko­va­če­vić ka­že da je objek­tiv­no gle­da­no ći­ri­li­ca autoh­to­no pi­smo u Cr­noj Go­ri, za ko­je je ve­za­no na­še cje­lo­kup­no kul­tur­no na­sle­đe, po­čev od Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja, pre­ko Ok­to­i­ha pa sve do Gor­skog vi­jen­ca i da­na­šnjih da­na.
- Svo na­še auten­tič­no kul­tur­no na­sle­đe je na ći­ri­li­ci. Sa dru­ge stra­ne la­ti­ni­ca pred­sta­vlja na­še kon­takt­no pi­smo sa dru­gim kul­tu­ra­ma. Ustav Cr­ne Go­re u čla­nu 13 jam­či rav­no­prav­nost pi­sa­ma. Za po­je­din­ca, gra­đa­ni­na, to zna­či da mo­že da ko­ri­sti i jed­no i dru­go i da se po svom osje­ća­ju opre­dje­li ko­je će pi­smo ko­ri­sti­ti za sop­stve­ne po­tre­be. Za jav­ne usta­no­ve, dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, sve dru­ge in­sti­tu­ci­je jav­nog ka­rak­te­ra, ovaj član Usta­va bi zna­čio oba­ve­zu pro­kla­mo­va­nja na­če­la rav­no­prav­no­sti. Da­kle, ni u kom slu­ča­ju, fa­vo­ri­zo­va­nje jed­nog ili dru­gog pi­sma, već upra­vo spro­vo­đe­nje rav­no­prav­no­sti u prak­si. U na­šoj op­šti­ni lo­kal­na vlast svje­sno kr­ši Ustav, fa­vo­ri­zu­ju­ći sva­kom pri­li­kom la­ti­nič­no pi­smo u od­no­su na ći­ri­lič­no. Šta­vi­še, u pi­ta­nju je svje­sna dis­kri­mi­na­ci­ja ći­ri­li­ce. Jer ka­ko druk­či­je ob­ja­sni­ti tvrd­nju Ve­se­li­na Gr­bo­vi­ća u od­go­vo­ru na mo­je od­bor­nič­ko pi­ta­nje da dis­kri­mi­na­ci­je pi­sa­ma od stra­ne lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ne­ma, a sa­mo po­la go­di­ne na­kon to­ga ima­mo po­sta­vlja­nje no­vih ta­bli sa na­zi­vi­ma uli­ca ko­je su sa­mo na la­ti­nič­nom pi­smu- ka­že Ko­va­če­vić i do­da­je da je upr­kos ja­snom upo­zo­re­nju od­bor­ni­ka No­ve lo­kal­na sa­mo­u­pra­va po­sta­vi­la no­ve ta­ble sa na­zi­vi­ma uli­ca sa­mo na jed­nom pi­smu.
- U po­za­di­ni to­ga, na­ža­lost, kri­je se po­ve­zi­va­nje ći­ri­li­ce sa srp­skim na­ro­dom i srp­skom je­zič­kom za­jed­ni­com u Nik­ši­ću. Kroz ne­ga­ti­van od­nos pre­ma Sr­bi­ma u Nik­ši­ću i pre­ma do­mi­nant­noj srp­skoj je­zič­koj gru­pi u na­šem gra­du ja­vlja se i ne­ga­ti­van od­nos pre­ma ći­ri­li­ci. U Pod­go­ri­ci su ta­ble na svim dr­žav­nim i op­štin­skim in­sti­tu­ci­ja­ma na oba pi­sma, na­zi­vi uli­ca isto ta­ko. Imao sam pri­li­ku da i u Bu­dvi, Ko­to­ru, Tiv­tu i Her­ceg No­vom uočim isto ta­ble sa na­zi­vi­ma uli­ca na oba pi­sma. Isto ta­ko in­sti­tu­ci­je sa du­gom tra­di­ci­jom po­put Zet­skog do­ma, Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta svo­ja ime­na ima­ju is­pi­sa­na na ći­ri­lič­nom pi­smu is­ti­ču­ći ti­me svo­ju autoh­to­nost na ovom pro­sto­ru, dok naj­sta­ri­jem po­zo­ri­štu u Cr­noj Go­ri, Nik­šić­kom po­zo­ri­štu je na­ziv na zgra­di is­pi­san la­ti­ni­com. Ne vje­ru­jem da je u pi­ta­nju ne­zna­nje ili ne­do­sta­tak sen­zi­bi­li­te­ta već upra­vo svje­sna dis­kri­mi­na­ci­ja i svje­sno kr­še­nje Usta­va od stra­ne lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve- is­ti­če Ko­va­če­vić.
Od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta iz re­do­va Po­kre­ta za pro­mje­ne Vla­dan Ra­i­če­vić sma­tra da vlast ko­ja je na­sta­la na po­li­tič­koj ko­rup­ci­ji, ne­ma ni le­gi­mi­tet, a ni le­ga­li­tet, pa je i ova od­lu­ka sa­mo još jed­na u ni­zu pro­vid­no do­ne­se­nih od­lu­ke lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
- Stav PzP- a je da su oba pi­sma rav­no­prav­na i jed­na­ka shod­no za­ko­nu, bar ta­ko Ustav ka­že. Sto­ga bi tre­ba­lo za­ko­ne po­što­va­ti. Za­što s se lo­kal­na upra­va od­lu­či­la da ta­ble sa na­zi­vi­ma uli­ca ura­di na la­ti­nič­nom pi­smu po­zna­to je sa­mo nji­ma. Ipak, iz­vje­sno je da su osim Usta­va pre­kr­še­ne i sve osta­le pi­sa­ne i ne­pi­sa­ne nor­me. To od sa­da­šnje vla­sti i ne ču­di. Da se po­štu­ju nor­me i za­ko­ni Nik­šić i Cr­na Go­ra bi­li bi dru­ga­či­ji. Ri­ječ je o struk­tu­ra­ma ko­je su štet­ne i ko­je pr­o­iz­vo­de du­bi­o­ze i po­dje­le u Cr­noj Go­ri. Nji­hov rad ni­je vri­je­dan ko­men­ta­ra. Na­sta­vlja se kon­ti­nu­i­tet po­dje­la - ka­že Ra­i­če­vić.
L.N.


Op­šti­na: La­ti­ni­ca po­god­ni­ja stran­ci­ma

U Lo­kal­noj upra­vi smo sa­zna­li i to da je raz­log za­što su ta­ble ura­đe­ne na la­ti­nič­nom pi­smu upra­vo stre­mlje­nje ka to­me da Nik­šić po­sta­je tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja ko­ju sve vi­še po­sje­ću­ju ino­stra­ni go­sti, ko­ji se bo­lje sna­la­ze ka­da na­i­đu na nat­pi­se sa la­ti­ni­com , ne­go li sa ći­ri­li­com. Iz Lo­kal­ne upra­ve po­ja­šnja­va­ju i to da je bi­lo bes­po­treb­no pra­vi­ti ta­ble sa dva pi­sma.
Ve­se­lin Štu­ra­no­vić, iz­vr­šni di­rek­tor, „Fors - Mon­te­ne­gro“, ka­že da su oni uče­stvo­va­li sa­mo nov­ča­no, dok su or­ga­ni­za­ci­ju oko ob­li­ka, ta­bli, pi­sma na kom će bi­ti od­štam­pa­ne kao i na kom mje­stu će bi­ti mon­ti­ran ko­ji sa­o­bra­ćaj­ni znak pre­pu­sti­li lo­kal­noj upra­vi i Se­kre­ta­ri­ja­tu za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj.
On po­ja­šnja­va da se svu­da u svi­je­tu lju­di do­go­va­ra­ju da će se na­ći u ne­koj od uli­ca kod od­re­đe­nog bro­ja, dok je u Nik­ši­ću po­sled­njih de­ce­ni­ja va­ži­lo pra­vi­lo da se sast­anak do­go­vo­ra kod ne­ke od ka­fa­na, pro­dav­ni­ca i slič­no.