Uko­li­ko se na­ši objek­ti po­no­vo ne pri­klju­če na elek­tro­e­ner­gest­ku mre­žu or­ga­ni­zo­va­će­mo pro­te­ste is­pred zgra­de Op­šti­ne i po­tom pje­ške kre­nu­ti pre­ma Pod­go­ri­ci da svo­je ne­za­do­vo­stvo pre­do­či­mo Vla­di Cr­ne Go­re, po­ru­či­li su ju­če sta­nov­ni­ci iz­bje­glič­kog na­se­lja Ri­ver­sajd ko­ji mje­se­ci­ma ži­ve u mra­ku. Rad­ni­ci Elek­tro­di­stri­bi­ci­je su nji­ho­ve ba­ra­ke is­klju­či­li sa di­stri­bu­tiv­ne mre­že zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na ko­ji u pro­sje­ku po jed­nom do­ma­ćin­stvu iz­no­se vi­še od hi­lja­du i po eura. Sta­nov­ni­ci Ri­ver­saj­da su pod­sje­ti­li da su u ne­ko­li­ko na­vra­ta od naj­vi­ših dr­žav­nih or­ga­na i do­ma­ćih i ino­stra­nih hu­ma­ni­tar­nih or­ga­ni­za­ci­ja tra­ži­li po­moć pre­do­ča­va­ju­ći da u nji­ho­vom na­se­lju vla­da pra­va hu­ma­ni­tar­na ka­ta­stro­fa. Me­đu­tim, kao su na­ve­li, ni­ko od nad­le­žnih se ni­je udo­sto­jio da od­go­vo­ri na nji­ho­ve za­htje­ve, iako se zna da u Ri­ver­saj­du ži­vi pr­eko 400 sta­nov­ni­ka.
- Go­di­na­ma tra­ži­mo od do­ma­će i me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ca da nam obez­bi­je­de mi­ni­mal­ne uslo­ve za ži­vot i pra­vo na rad. Upor­no pri­ča­mo da su ov­dje lju­di glad­ni i da nas je is­klju­če­nje stru­je uve­lo u hu­ma­ni­tar­nu ka­ta­stro­fu. Me­đu­tim, ni­ko se ni­je udo­sto­jio da nam pru­že ru­ku po­mo­ći i obez­bi­je­de no­vac za pla­ća­nje ra­ču­na za stru­ju. Za­to smo pri­nu­đe­ni da or­ga­ni­zu­je­mo pro­te­ste i pje­ši­ce kre­ne­mo za Pod­go­ri­cu jer smo do­ta­kli dno ži­vo­ta – ka­zao je Baj­ram Ša­lja, pred­sjed­nik Vi­je­ća Egip­ća­na i Ro­ma u Be­ra­na­ma.
On je is­ta­kao da bi po­ro­di­ce iz Ri­ver­saj­da ra­do pla­ti­le du­go­ve­za stru­ju, ali da to, zbog sve pri­sut­ni­jeg sir­ma­štva, ni­je­su u sta­nju da ura­de.
- Zna­mo da tre­ba da pla­ti­mo ne­što što smo po­tro­ši­li, ali na­go­mi­la­ne ra­ču­ne za stru­ju ni­je­smo ima­li oda­kle da iz­mi­ri­mo. Si­ro­ma­šni, jad­ni i po­ni­že­ni ska­pa­va­mo u mra­ku. Ra­do bi pla­ti­li ra­ču­ne, ali ni­ko od nas ni­je u rad­nom od­no­su, jer kao stra­ni dr­ža­vlja­ni ne­ma­mo pra­vo na rad. Je­di­no je ne­ko­li­ko po­ro­di­ca uspje­lo da pri­klju­či stru­ju, jer su sklo­pi­li od­re­đe­ne ugo­vo­re sa Elek­tro­pri­vre­dom, dok osta­li ni­je­su u sta­nju ni šte­ri­ku da ku­pe - is­ta­kao je Ša­lja.
Or­han Me­to is­ti­če da nje­go­va osmo­čla­na po­ro­di­ca tri i po go­di­ne ži­vi bez stru­je.
- Za­hval­ni smo Op­šti­ni Be­ra­ne ko­ja je do­di­je­li­la lo­ka­ci­ju i po­mo­gla hu­ma­ni­tar­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma da nam sa­gra­de krov nad gla­vom, ali mi smo i da­lje si­ro­ti­nja bez igdje iče­ga. O to­me go­vo­ri i po­da­tak da mo­ja po­ro­di­ca sa osam čla­no­va tri i po go­di­ne ži­vi u mra­ku. Ka­da smo se use­li­li u ove ba­ra­ke ko­ri­sti­li smo stru­ju jer nam je bi­lo obe­ća­no da će ra­ču­ne pla­ti­ti or­ga­ni­za­ci­je ko­je vo­de ra­ču­na o iz­bje­gli­ca­ma. Me­đu­tim, na kra­ju je za mo­je do­ma­ćin­stvo is­po­sta­vljen ra­čun u iz­no­su od tri i po hi­lja­de eura, uz pri­jet­nju da će nam uki­nu­ti stru­ju ako ne iz­mi­ri­mo dug. Po­što ni­je­smo ima­li pa­ra da pla­ti­mo to­li­ki ra­čun stru­ja nam je is­klju­če­na. Uspje­li smo da na­ba­vi­mo agre­gat ali ni nje­ga ne pa­li­mo jer ne­ma­mo nov­ca da ku­pi­mo ben­zin. Osta­lo nam je sa­mo da ide­mo is­pred Vla­de i ta­mo tra­ži­mo svo­ja pra­va, jer i ova­ko ži­vot nam je pre­tvo­ren u pa­kao – is­ta­kao je Me­to.
Ro­di­te­lji iz Ri­ver­saj­da is­ta­kli su da ne­će sla­ti dje­cu u ško­lu.
- Ov­dje ži­vi ve­li­ki broj dje­ce ko­ja su i do­sad, zbog pri­sut­nog si­ro­ma­štva, bi­la u pod­re­đe­nom po­lo­ža­ju u od­no­su na svo­je vr­šnja­ke. Is­klju­če­nja stru­je je vr­hu­nac pat­nje i osje­ća­ja po­ni­že­no­sti. Za­to smo od­lu­či­li da dje­cu vi­še ne ša­lje­mo u ško­lu. Sma­tra­mo da bi ci­je­lo dru­štvo pred ova­kvom či­nje­ni­ci­om mo­ra­lo do­bro da se po­za­mi­sli – is­ta­kli su sta­nov­ni­ci Ri­ver­saj­da.D.J.


Hra­ne se iz kon­tej­ne­ra za sme­će

Ša­lja tvr­di da ve­ći­na po­ro­di­ca iz Ri­ver­saj­da hra­nu obez­bje­đu­je iz kon­tej­ne­ra za sme­će.
- Ka­ko mo­že ne­ko ko se hra­ni iz kon­tej­ne­ra za sme­će da pla­ti ra­čun za stru­ju ko­ji iz­no­si dvi­je hi­lja­de eura? Za­što to nad­le­žni ne že­le da shva­te? Oni ove lju­de tre­ba da oslo­bo­de pla­ća­nja ra­ču­na za stru­ju jer sva­koj po­ro­di­ci iz Ri­ver­saj­da dnev­no tre­ba bar pet vek­ni hlje­ba za go­lo pre­ži­vlja­va­nje. Da stvar bu­de još te­ža u kon­tej­ne­ri­ma se če­sto ne na­đe ni­šta, jer na­rod ne­ma ni za se­be, a ne za ba­ca­nje – tvr­di Ša­lja.


Spas u na­rod­nim ku­hi­nja­ma

Sta­nov­ni­ci Ri­ver­saj­da sma­tra­ju da bi u Be­ra­na­ma pod hit­no tre­ba­lo da se otvo­re na­rod­ne ku­hi­nje.
- Uz ot­pi­si­va­nje du­go­va za stru­ju, nad­le­žni bi za si­ro­ma­šne i glad­ne lju­de po­put nas tre­ba­lo da otvo­re na­rod­ne ku­hi­nje u Be­ra­na­ma. Ta­ko ne­što mi go­di­na­ma tra­ži­mo, ali od to­ga još uvi­jek ne­ma ni­šta. Za­to ape­lu­je­mo da se udo­vo­lji na­šoj ini­ci­ja­ti­vi jer bi se na taj na­čin bar do­ne­kle ot­klo­ni­la sva­ko­dnev­na po­ni­že­nja si­ro­ma­šnih sta­nov­ni­ka Ri­ver­saj­da. Ako za to ne­ma nov­ca ne­ka Evrop­ska uni­ja for­mi­ra ne­ki fond iz ko­jeg bi se pla­ća­li tro­ško­vi na­rod­nih ku­hi­nja u Be­ra­na­ma, ali i ra­ču­ni za stru­ju onih ko­ji ni­je­su u sta­nju da se pre­hra­ne – po­ru­či­li si sta­nov­ni­ci Ri­ver­saj­da.