KOTOR - Do­bro­volj­no va­tro­ga­sno dru­štvo „Bo­go­ljub Bre­zić” iz Pe­ra­sta ove go­di­ne sla­vi de­ve­de­set go­di­na ra­da i op­sta­ja­nja, što je tra­di­ci­ja vri­jed­na po­što­va­nja. Ovo je je­di­no vatrogasno dru­štvo u Cr­noj Go­ri ko­je nje­gu­je do­bro­volj­ni rad u kon­ti­nu­i­te­tu. Čla­no­vi dru­štva obi­lje­ža­va­ju ju­bi­lej rad­no, bez ve­li­ke pom­pe. U za­vi­sno­sti od sred­sta­va, kra­jem lje­ta pri­re­di­će pri­go­dan pro­gram pro­sla­ve, a do ta­da, jed­nom sed­mič­no odr­ža­va­ju vanj­ske vje­žbe, ili, kad je ki­šo­vi­to - te­o­ret­sku obu­ku u Va­tro­ga­snom do­mu u re­pre­zen­ta­tiv­noj zgra­di is­pod ru­šev­ne pa­la­te Ma­za­ro­vić. Unu­tra­šnjost do­ma odi­še du­hom pro­šlih vre­me­na, kroz broj­ne eks­po­na­te, me­đu ko­ji­ma su i me­sin­ga­ne tru­be ko­ji­ma su dav­no uz­bu­nji­va­li gra­đa­ne Pe­ra­sta u slu­ča­ju po­ža­ra.
-Sre­ćan sam i po­no­san što ru­ko­vo­dim ova­kvim lju­di­ma, sprem­nim da u sva­kom mo­men­tu pru­že ru­ku i po­mog­nu. Iako je dio nas za­po­slen ov­dje, uvi­jek se tra­že pre­ko­vre­me­ni sa­ti, ne gle­da se rad­no vri­je­me. I pro­fe­si­o­nal­ci i do­bro­volj­ci ov­dje ra­de i van rad­nog vre­me­na, a mi stal­no za­po­sle­ni smo sa­mo ser­vis do­bro­volj­ci­ma - ka­že za „Dan“ Kr­sto Žmu­kić, pred­sjed­nik DVD Bo­go­ljub Bre­zić, ko­ji je na­kon 32 go­di­ne do­bro­volj­nog ra­da prije če­ti­ri go­di­ne pro­fe­si­o­nal­no an­ga­žo­van. Pro­fe­si­o­nal­ci su i Mir­ko Žmu­kić, ko­man­dir, Slo­bo­dan La­za­re­vić, Želj­ko Gru­ba­če­vić, Dra­gan Mu­stur, Kr­sto Dra­gu­ti­no­vić, La­zar Đu­ka­no­vić i Ne­nad Dra­ško­vić, ko­ji su bi­li du­go­go­di­šnji do­bro­volj­ci, po 10, 20, pa i 30 go­di­na.
U sa­da­šnjem sa­sta­vu je 30 do­bro­vo­lja­ca- is­klju­či­vo Pe­ra­šta­na, od ko­jih je ve­ći­na po­lo­ži­la dr­žav­ni is­pit za va­tro­ga­sce. Me­đu do­bro­volj­ci­ma je do­sta bli­skih srod­ni­ka. Po­red je­di­ne že­ne u Dru­štvu, 25-go­di­šnje Ka­ta­ri­ne, ćer­ke Kr­sta Žmu­ki­ća, tu su bra­ća Mar­ko i Ma­rio Ži­va­no­vić, Pet­ko­vi­ći-dva bra­ta i otac: Lju­bi­ša, De­jan i Ste­van, otac i sin Si­me­on i Dra­gan Mu­stur... Naj­mla­đi do­bro­vo­ljac je 18-go­di­šnji Ivan Dra­gu­ti­no­vić, a uz naj­sta­ri­jeg 69-go­di­šnjeg Jo­va­na Kri­vo­ka­pi­ća, ko­ji je u Dru­štvu ne­pre­kid­no od 1964. go­di­ne, sa­da je i sin Mi­loš. Sje­ća se Jo­van da je kao še­sto­go­di­šnji pi­o­nir uče­stvo­vao u pa­ra­da­ma po­vo­dom Pr­vog ma­ja u Ko­to­ru, a u ri­san­skom Do­mu kul­tu­re i ho­te­lu „Or­jen“ ra­di­li su vje­žbe. Po­se­ban uti­sak osta­vi­lo mu je ga­še­nje po­ža­ra u Lip­ci­ma 1978. go­di­ne, ko­ji sma­tra jed­nim od naj­o­pa­sni­jih u isto­ri­ji va­tro­ga­snih dru­šta­va Bo­ke.
Svi­ma im je, ka­ko ka­žu, još u sje­ća­nju mi­ris di­ma od ve­li­kog po­ža­ra ko­ji su pro­šle go­di­ne, od 12. do 14. av­gu­sta, ga­si­li u ne­pri­stu­pač­nom ka­me­nja­ru po­vi­še Pe­ra­sta.
Ovi do­bro­volj­ci uče­stvo­va­li su u broj­nim ak­ci­ja­ma, kao što su po­pla­ve u Ri­snu, či­šće­nje sni­je­ga po Kri­vo­ši­ja­ma, Gra­ho­vu, u naj­te­žim in­ter­ven­ci­ja­ma kad se do­go­de sa­o­bra­ćaj­ni ude­si. Od ba­nal­nih ak­ci­ja ukla­nja­nja zmi­ja iz dvo­ri­šta ili spa­ša­va­nja mač­ke na kro­vu ili dr­ve­tu, iz­vla­če­nja lju­di za­gla­vlje­nih u sta­no­vi­ma (pu­ca­nja bra­va), čak i od­vo­že­nja dje­ce u ško­lu pri­je 30 go­di­na ili po­vri­je­đe­nih u bol­ni­cu u Ri­snu, do spa­ša­va­nja ljud­skog ži­vo­ta, sva­ko­me ko se obra­tio, DVD „Bo­go­ljub Bre­zić“ je iza­šlo usu­sret.
- Pe­rast ima sve ma­nje sta­nov­ni­ka i to je glav­ni pro­blem za op­sta­nak Dru­štva na du­ge sta­ze, jer go­di­ne idu, a sve je ma­nje mla­dih lju­di ko­ji ula­ze u DVD, ali na­sto­ji­mo da sva­ke go­di­ne uklju­či­mo i ob­u­či­mo par osam­na­e­sto­go­di­šnja­ka, jer is­pod to­ga, po za­ko­nu, ne mo­gu da uče­stvu­ju u in­ter­ven­ci­ja­ma - ka­že Kr­sto Žmu­kić i do­da­je da je Dru­štvo ko­ri­snik bu­dže­ta Op­šti­ne Ko­tor, iako ni­je op­štin­ska, već jav­na usta­no­va.
- Po­sled­njih de­se­tak go­di­na u vri­je­me man­da­ta Ma­ri­je Ća­to­vić, ko­ja je bi­la ve­li­ki pri­ja­telj dru­štva, a evo sa­da i dr Alek­san­dar Stjep­če­vić, Dru­štvo ne­ma zna­čaj­ni­nih pro­ble­ma u fi­nan­si­ra­nju, ka­ko pla­ta za­po­sle­nih, ta­ko i u na­bav­ci opre­me. Za spa­sa­va­nje na mo­ru se sna­la­zi­mo sa pri­vat­nim čam­ci­ma, a na­mje­ra­va­mo da na­ba­vi­mo slu­žbe­no plo­vi­lo. Ni­je la­ko op­šti­ni da odr­ža­va va­tro­ga­snu je­di­ni­cu u Ko­to­ru i da fi­nan­si­ra DVD u Pe­ra­stu, ali to go­di­na­ma ser­vi­si­ra bez pro­ble­ma i za to im iz­u­zet­no hva­la - po­ru­ču­je Žmu­kić.
Dru­štvo je 1926. go­di­ne osno­vao Bo­go­ljub Bre­zić, mor­na­rič­ki ofi­cir Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Za­kle­tvu su 1. ma­ja is­pred sta­rog va­tro­ga­snog do­ma po­lo­ži­lo de­ve­to­ro do­bro­vo­lja­ca, a pr­vu opre­mu su do­bi­li od Va­tro­ga­sni­ce Ko­tor. Na ini­ci­ja­ti­vu Bo­ža Mar­ti­no­vi­ća- Ba­ji­ce, pr­vog in­spek­to­ra Zet­ske ba­no­vi­ne i Bo­go­lju­ba Bre­zi­ća, 1934. go­di­ne osno­van je Va­tro­ga­sni sa­vez Zet­ske ba­no­vi­ne. Ve­li­ki ri­san­ski do­bro­tvor Va­so Ću­ko­vić pred Dru­gi svjet­ski rat­dao je 30 hi­lja­da di­na­ra da se ku­pi pr­va zgra­da Va­tro­ga­snog do­ma bli­zu da­na­šnjeg ho­te­la „Kon­te“. U sa­da­šnji pro­stor use­li­li su 1971. go­di­ne. Vi­še od po­lo­vi­ne va­tro­ga­snog do­ma su sa­mi ob­no­vi­li, a Di­rek­ci­ja za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra im je po­mo­gla u ma­te­ri­ja­lu i opre­mi.
M.D.Po­po­vić


Ruč­no ra­đe­na za­sta­va

Na pro­sla­vi 10-go­di­šnji­ce Dru­štva, 1936. go­di­ne, do­bi­li su za­sta­vu, jed­nu od naj­re­pre­zen­ta­tiv­ni­jih u re­gi­o­nu, ruč­no ve­ze­nu zlat­nim ni­ti­ma, ko­ja ima po­ča­sno mje­sto u Va­tro­ga­snom do­mu. Na njoj je tro­boj­ka Kra­lje­vi­ne SHS, va­tro­ga­sni grb Kra­lje­vi­ne, a na sre­di­ni pe­ra­ški grb sa dvi­je ru­ke ko­je dr­že krst. Ku­mo­vao joj je Bo­žo Mar­ti­no­vić, pr­vi in­spek­tor Zet­ske ba­no­vi­ne, a ku­ma je bi­la Ela Ko­lo­vić, Pe­ra­štan­ka ko­ja je ži­vje­la u Port Sa­i­du (Egi­pat). Do­na­to­ri­ma ko­ji su po­ma­ga­li Dru­štvo, uru­če­ne su me­sin­ga­ne znač­ke, ko­je su bi­le uku­ca­ne na dr­ve­nu dr­šku bar­ja­ka, a naj­ve­ća me­đu nji­ma je znač­ka prin­ca To­mi­sla­va Ka­ra­đor­đe­vi­ća.


Od „ma­gi­ru­sa” i FAP-a do no­vih vo­zi­la

-U vo­znom par­ku Dru­štva ima­li smo naj­sta­ri­je va­tro­ga­sno ope­ra­tiv­no vo­zi­lo u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji- ka­mi­on „ma­gi­rus“ `57. go­di­šte, ori­gi­nal­no nje­mač­ko vo­zi­lo, ko­je nam je kao ras­ho­do­va­no ustu­pi­la JNA 1978. go­di­ne. U vri­je­me kri­ze kad smo raz­mi­šlja­li da li da pre­sta­ne­mo sa ra­dom ili da ku­pi­mo no­vo vo­zi­lo, „ma­gi­ru­sa“ smo pri­je če­ti­ri go­di­ne pro­da­li jed­nom ko­lek­ci­o­na­ru kao old­taj­me­ra, a do­ve­zli smo če­ti­ri po­lov­na, ali re­pa­ri­sa­na vo­zi­la iz Slo­ve­ni­je - ob­ja­šnja­va Kr­sto Žmu­kić.