U su­sret tu­ri­stič­koj i in­ten­zi­vi­ra­nju na­u­tič­ke se­zo­ne iz ko­tor­skog In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra (IBM) ape­lu­ju na gra­đa­ne, tu­ri­ste i ku­pa­če da se pre­ma del­fi­ni­ma, či­je po­ja­vlji­va­nje je oče­ki­va­no, op­ho­de hu­ma­no, kao pre­ma in­te­li­gent­nim bi­ći­ma i sta­nov­ni­ci­ma mo­ra. U Ja­dran­skom mo­ru ina­če ži­vi ne­ko­li­ko vr­sta del­fi­na, ko­ji ne­ri­jet­ko ula­ze i u za­li­vu Bo­ke ko­tor­ske, što je i ne­dav­no bio slu­čaj. Ovi mor­ski si­sa­ri ko­ji su je­din­stve­na tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja, ima­ju svo­je mje­sto u eko si­ste­mu mo­ra. Šef la­bo­ra­to­ri­je za ih­ti­o­lo­gi­ju i ri­bar­stvo u In­sti­tu­tu za bi­o­lo­gi­ju mo­ra dr Alek­san­dar Jok­si­mo­vić na­gla­ša­va da, u slu­ča­ju vi­đe­nja ili uoča­va­nja del­fi­na, sa nji­ma ne tre­ba stu­pa­ti u ni­ka­kav kon­takt i uz­ne­mi­ra­va­ti ih.
- Po­želj­no je sa­mo ko­ri­sti­ti fo­to apa­rat i pu­sti­ti ih da u tom svom pri­rod­nom okru­že­nju i am­bi­jen­tu na­sta­ve svoj ži­vot i pli­va­nje - sa­op­štio je Jok­si­mo­vić za „Dan“.
Iako je u ljet­njem pe­ri­o­du za­li­vom zna­čaj­na fre­kve­ci­ja plo­vi­la, on od­ba­cu­je mo­guć­nost in­ci­den­ta tač­ni­je kon­tak­ta bro­da i del­fi­na.
-Upra­vo je jed­na od iga­ra del­fi­na da pra­te bro­do­ve i da pli­va­ju upo­re­do s nji­ma. Oni su vr­sni pli­va­či, pa ne­ma šan­se da do­đe do te vr­ste kon­tak­ta. Na sre­ću po­sled­njih go­di­na ni­je bi­lo slu­ča­je­va da ih je mo­re iz­ba­ci­va­lo na oba­lu ka­da obo­le i ugi­nu. Del­fi­ni ne­ka­da mo­gu da se uple­tu u ri­bar­ske mre­že, po­što ulov ko­ji je u mre­ži za njih pred­sta­vlja hra­nu, ta­ko da oni, ne­zna­ju­ći da je to ulov ri­ba­ra, do­đu i na­ne­su im od­re­đe­nu šte­tu. Iz tih raz­lo­ga ri­ba­ri su na del­fi­ne lju­ti, što je sa nji­ho­ve stra­ne oprav­da­no, ali ni­je sa stra­ne bi­o­di­ver­zi­te­ta i oču­va­nja eko­si­ste­ma - kon­sta­tu­je Jok­si­mo­vić.
On pre­ci­zi­ra da se od 49 no­vih vr­sta ri­ba ko­je su se u pr­o­te­klih de­set go­di­na po­ja­vi­le u Ja­dran­skom mo­ru, de­se­tak vr­sta po­ja­vi­lo na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju i to; Pla­vi tr­kač (Ca­ranx cri­sos), ri­ba Tru­ba (Fi­stu­la­ria com­mer­so­nii), Če­tvo­ro­zup­ka (La­go­cep­ha­lus sce­le­ra­tus), Car­ska igli­ca (Tylo­su­rus acus im­pe­ri­a­lis), Tam­na mra­mor­ni­ca (Si­ga­nus ri­vu­la­tus), Afrič­ki ko­sto­rog (Step­ha­no­le­pis di­a­spros), Žu­to­u­sna ba­ra­ku­da (Sphyra­e­na vi­ri­den­sis) i Oštro­zu­bi mor­ski gu­šter (Sa­u­ri­da un­do­squ­a­mis). Po­ja­vi­le su se ta­ko­đe i dvi­je no­ve, je­sti­ve vr­ste ra­ko­va; Pla­vi rak (Cal­li­nec­tes sa­pi­dus) i Bra­on ko­zi­ca (Far­fan­te­pe­na­e­us az­te­cus).
-Ove no­ve vr­ste ri­ba za sa­da su za­bi­lje­že­ne na otvo­re­nom mo­ru, ali ni­je is­klju­če­no da će ući u Bo­ko­ko­tor­ski za­liv, gdje su pak evi­den­ti­ra­ne obje vr­ste no­vih ra­ko­va ko­je se mo­gu kon­zu­mi­ra­ti. U Cr­noj Go­ri je ak­tiv­no oko dva­de­set ri­bar­skih ko­ča, ma­da se no­ve vr­ste ri­ba naj­vi­še lo­ve ala­ti­ma ma­log obal­nog ri­bo­lo­va - po­ja­šnja­va on do­da­ju­ći da je na­uč­no is­tra­ži­vač­ka ak­tiv­nost ko­ju ko­tor­ski In­sti­tut za bi­o­lo­gi­ju mo­ra re­a­li­zu­je u sa­rad­nji sa na­uč­nim rad­ni­ci­ma iz Hr­vat­ske (In­sti­tut za oke­a­no­gra­fi­ju i ri­bar­stvo Split) i Al­ba­ni­je (La­bo­ra­to­ri­ja za ri­bar­stvo i akva­kul­tu­ru uni­ver­zi­te­ta Drač) po­ka­za­la da je naj­va­žni­ja me­to­da i na­čin pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka od sa­mih ri­ba­ra sa ko­ji­ma je već odr­žan sa­sta­nak u Ra­fa­i­lo­vi­ći­ma.
Jok­si­mo­vić na­ja­vlju­je da će u ju­nu bi­ti iz­vr­šen i du­blji mo­ni­to­ring Ul­cinj­ske re­gi­je. Na­i­me, na­uč­ni­ci sma­tra­ju da je taj dio Cr­no­gor­skog pri­mor­ja na naj­ve­ćem uda­ru no­vih vr­sta ri­ba. To je ušće ri­je­ke Bo­ja­ne i ta­mo su ri­ba­ri ak­tiv­ni, pa će na­uč­ni­ci ko­tor­ski i al­ban­ski struč­nja­ci or­ga­ni­zo­va­ti is­tra­ži­va­nje ka­ko bi sa­zna­li šta je to što ri­ba­ri lo­ve, a ni­je­su bi­li u pri­li­ci da ob­ja­sne ili pri­ka­žu do­sad.
- Naš fo­kus bi­će al­ban­ski i cr­no­gor­ski ri­ba­ri sa ko­ji­ma će­mo po­ći u ri­bo­lov i na osno­vu već pri­pre­mlje­nih in­ter­vjua, ih pi­ta­ti da po sje­ća­nji­ma ka­žu ko­je su u ri­be ko­je su nji­ma ne­po­zna­te, a lo­vi­li su ih, ka­da je to bi­lo, ka­ko ta vr­sta ot­pri­li­ke iz­gle­da, ka­ko bi na­uč­ni­ci me­to­dom re­kon­struk­ci­je mo­gli da ob­ra­de i ne­ke na­la­ze ko­ji ni­su na­uč­no opi­sa­ni. Za sve vr­ste ko­je sa­da lo­ve će nam tač­no re­ći, a mi će­mo po­mo­ću na­uč­ne li­te­ra­tu­re od­re­di­ti o ko­joj se vr­sti ra­di, a na osno­vu nji­ho­vih in­ter­vjua zna­će­mo i uče­sta­lost ili fre­kven­ci­ju po­ja­vlji­va­nja, od­no­sno ulo­va tih vr­sta. Jer de­ša­va se da ri­ba­ri zbog svog po­sla, žur­be, op­te­re­će­nja ko­je ima­ju, ni­su u mo­guć­no­sti da nas kon­tak­ti­ra­ju, ta­ko da ulov ne­ke no­ve vr­ste ko­ji je bio ni­je ostao za­bi­lje­žen i na­uč­no ob­ra­đen - na­vo­di Jok­si­mo­vić. Na­kon pri­klju­plja­nja oko 30 in­ter­vjua sa ri­ba­ri­ma, do­bi­je­ni po­da­ci bi­će na­uč­no ob­ra­đe­ni, a In­sti­tut je već pri­ja­vio dva ra­da za dvi­je me­đu­na­rod­ne me­di­te­ran­ske kon­fe­ren­ci­je ko­je će se odr­ža­ti na je­sen.
B.M.