NIK­ŠIĆ- U no­vo­sa­gra­đe­noj cr­kvi u banj­skom za­se­o­ku Šlje­me na pra­znik pre­no­sa mo­šti­ju Sv. Ni­ko­la­ja Mir­li­kij­skog Ču­do­tvor­ca slu­že­na je pr­va li­tur­gi­ja ko­ja je oku­pi­la pred­stav­ni­ke brat­stva Ko­pri­vi­ca ko­ji slo­žno gra­de tu sve­ti­nju, kao i nji­ho­ve ro­đa­ke, pri­ja­te­lje i ku­mo­ve. Cr­kva, či­ju su grad­nju, uz bla­go­slov epi­sko­pa bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja, po­če­li 2010. go­di­ne, po­sve­će­na je po­me­nu­tom pra­zni­ku ko­ji je Ko­pri­vi­ca­ma pri­sla­va. Zvuk cr­kve­nih zvo­na po pr­vi put se čuo u Šlje­me­nu i ti­me se is­pu­ni­la že­lja brat­stve­ni­ka da u tom za­se­o­ku, gdje su nji­ho­vi pre­ci po­čet­kom pro­šlog vi­je­ka for­mi­ra­li gro­blje, sa­gra­de hram u ko­jem će se oku­plja­ti i ko­ji će u na­sle­đe osta­vi­ti po­tom­ci­ma.
Banj­sko-ru­din­ski pa­roh Ra­den­ko Ko­pri­vi­ca, ko­ji je slu­žio sve­tu li­tur­gi­ju, če­sti­tao je brat­stve­ni­ci­ma na slo­zi i tru­du upu­ću­ju­ći ih da na­sta­ve da sli­je­de put Sv. Ni­ko­la­ja Mir­li­kij­skog ko­ji je bio istin­ski bra­nik svo­je vje­re, a ko­jeg Ko­pri­vi­ce sla­ve kao za­štit­ni­ka svo­jih do­mo­va i po­ro­di­ca.
-Sv. Ni­ko­la Mir­li­kij­ski is­ka­zao je lju­bav pre­ma vje­ri, svo­joj slu­žbi i cr­kvi, a to su po­ka­za­li i na­ši pre­ci, ali i mi da­nas. Dr­ži­mo vje­ru, istin­sku, pra­vu, pra­vo­slav­nu, či­stu, da je ne da­mo za ve­če­ru kao što mno­gi da­nas to či­ne i od­ri­ču se svo­jih pre­da­ka, svo­je isto­ri­je, je­zi­ka, cr­kve. Od­ri­ču se i Bo­ga, a te­ško ono­me ko se Bo­ga od­rek­ne, bo­lje bi mu bi­lo da se ni­je ni ro­dio, be­sje­dio je sve­šte­nik Ko­pri­vi­ca ko­ji je na­kon li­tur­gi­je oba­vio po­men svi­ma sa­hra­nje­ni­ma u gro­blju u Šlje­me­nu.
Pred­sjed­nik Od­bo­ra za iz­grad­nju cr­kve Ma­rin­ko Ko­pri­vi­ca ka­zao je da su ve­li­ka lju­bav i trud brat­stve­ni­ka, i broj­nih dru­gih pri­lo­žni­ka re­zul­ti­ra­li te su gru­bi gra­đe­vin­ski ra­do­vi na hra­mu za­vr­še­ni za če­tr­de­se­tak da­na. Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je od­re­dio je mje­sto gdje će se sve­ti­nja gra­di­ti, pro­je­kat je ura­dio nji­hov ro­đak iz Gac­ka Slo­bo­dan Ko­pri­vi­ca, a glav­ni ne­i­mar bio je brat­stve­nik Vu­kić An­tov Ko­pri­vi­ca. Pri­lo­ge za cr­kvu, is­ta­kao je on, da­va­li su nji­ho­vi pri­ja­te­lji i ku­mo­vi, Bra­ni­slav Ba­njo Bje­li­ca pri­lo­žio je ka­men za grad­nju, a, iz­me­đu osta­lih, Alek­si­ći i Mi­lja­ni­ći iz Bi­le­će pri­lo­ži­li su ve­ću do­na­ci­ju. Ko­pri­vi­ca je ka­zao da se tre­nut­no ra­di iko­no­stas za ko­ji su, po vla­di­ki­nom bla­go­slo­vu, oni ku­pi­li ma­te­ri­jal, a sto­la­ri Dra­gan Ra­do­vić i De­jan Sa­vić će ga iz­ra­di­ti i taj nji­hov rad bi­će pri­log no­voj cr­kvi.
-Grad­njom cr­kve učvr­sti­li smo brat­sku lju­bav, a ka­ko smo je gra­di­li ta­ko smo je i osmi­sli­li. Skrom­na je, s jed­nim zvo­nom, i bi­će to cr­kva svih nas. Usko­ro će, na­dam se, svi pre­o­sta­li ra­do­vi bi­ti za­vr­še­ni, pa će­mo je osve­šta­ti i pre­da­ti na­šoj maj­ci cr­kvi, re­kao je Ko­pri­vi­ca.
Brat­sve­ni­ci su po­red hra­ma za­po­če­li i grad­nju cr­kve­no-na­rod­nog do­ma ko­ji će im slu­ži­ti za oku­plja­nje, a za­vr­še­tak tih ra­do­va oče­ku­ju u na­red­noj go­di­ni. Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sa­bra­nja u Šlje­me­nu, u okvi­ru ko­jeg je osve­štan i pre­ra­zan slav­ski ko­lač i oba­vlje­no pri­če­šće vjer­nog na­ro­da, bio je Ra­ko Ko­pri­vi­ca, a tu oba­ve­zu za na­red­nu go­di­nu, na pra­znik pre­no­sa mo­šti­ju sv. Ni­ko­la­ja Mir­li­kij­skog pre­u­zeo je Bo­ško Ko­pri­vi­ca. B.Bra­šnjo


Ne­ras­ki­di­ve vje­kov­ne brat­ske ve­ze

Brat­stvo Mi­lo­vić, ta­ko­đe iz Ba­nja­na, za no­vo­sa­gra­đe­nu cr­kvu u Šlje­me­nu, po­vo­dom pr­ve slu­že­ne li­tur­gi­je, da­ri­va­lo je iko­nu Bi­je­log an­đe­la, i ti­me su još jed­nom po­ka­za­li da po­štu­ju i dr­že vi­še­vje­kov­ne ve­ze sa kom­ši­ja­ma Ko­pri­vi­ci­ma. Oba brat­stva sla­ve Sv. Ni­ko­lu, a i pri­sla­va im je pra­znik pre­no­sa mo­šti­ju tog sve­ti­te­lja. Ma­rin­ko Ko­pri­vi­ca je po­ja­snio da sa Mi­lo­vi­ći­ma još od Ko­sov­skog bo­ja ima­ju ne­ras­ki­di­vu ve­zu.
-Pre­ma le­gen­di, ko­ja ima i isto­rij­sku osno­vu, mi Ko­pri­vi­ce smo od Je­le, kćer­ke ca­ra La­za­ra, i Mi­lo­ša Obi­li­ća. Bje­že­ći od Tu­ra­ka, Je­la se po­ro­di­la u re­jo­nu Ba­nja­na, a tek ro­đe­no mu­ško di­je­te pre­da­la je jed­noj čo­ba­ni­ci ko­ja je to če­do po­di­gla. Ona je bi­la Gam­be­lić, od kne­za Gam­be­la od ko­ga su oko 300 go­di­na ka­sni­je na­sta­li Mi­lo­vi­ći. Di­je­te su po­di­gli i po­tom ože­ni­li. Mi­lo­vi­ći su nam prak­tič­no bra­ća, a od njih smo i sla­vu na­sli­je­di­li. Na­dam se da će na­še bu­du­će ge­ne­ra­ci­je to zna­ti da vred­nu­ju kao što su na­ši sta­ri to ra­di­li, ču­va­li brat­sku lju­bav iz­me­đu dvi­je po­ro­di­ce, re­kao je Ko­pri­vi­ca.


Zna­me­ni­to brat­stvo

Se­lo Ko­pri­vi­ce, gdje ži­vi isto­i­me­no brat­stvo, naj­ve­će je u Ba­nja­ni­ma jer se pro­sti­re na oko 20 ki­lo­me­ta­ra u du­ži­ni, a pet­na­e­stak u ši­ri­ni tog re­jo­na. Cr­kva u Šlje­me­nu dru­ga je na pro­sto­ru po­me­nu­tog se­la, a u za­se­o­ku Ša­ke Ko­pri­vi­ce ima­ju cr­kvu, po­sve­će­nu Sv. Ni­ko­li, ko­ju su sa­gra­di­li 1898. go­di­ne na te­me­lji­ma ra­ni­je i mno­go sta­ri­je sve­ti­nje. To brat­stvo je kroz isto­ri­ju da­lo mno­ge zna­čaj­ne lič­no­sti, a Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi čak pe­de­se­tak sve­šte­ni­ka i jed­nog pa­tri­jar­ha, Ar­se­ni­ja Jo­va­no­vi­ća Ša­ka­ben­tu.
Na pred­log Ko­ste Mi­lo­vi­ća, dva brat­stva će se ubu­du­će sva­ke go­di­ne sa­bi­ra­ti u nji­ho­vom se­lu ne­dje­lju pred pra­znik pre­no­sa mo­šti­ju Sv. Ni­ko­le, a na taj dan u Šlje­me­nu.