BAR - Stra­ni do­na­to­ri su po­mo­gli da se stvo­re ko­li­ko to­li­ko pod­no­šlji­vi uslo­vi da se zbri­ne i sa ulica gra­da pod Ru­mi­jom sklo­ni je­dan broj bo­le­snih i ne­moć­nih pa­sa. Bez­dom­ni psi smje­šte­ni su u pri­hva­ti­li­štu „Oaza” ko­je se na­la­zi na pri­vat­nom ima­nju i ne­ma stal­ni iz­vor fi­nan­si­ra­nja. Ka­pa­ci­tet pri­hva­ti­li­šta je ogra­ni­čen, a već je u ovom tre­nut­ku broj pa­sa iz­nad gor­nje gra­ni­ce.
Pre­ma ri­je­či­ma ak­tivistk­inje NVO „Sun­ča­ni sat” Mi­le­ne Zo­ra­no­vić, na uli­ca­ma u grad­skom di­je­lu sma­njen je broj bez­dom­nih pa­sa.
- Gru­pa gra­đa­na, je­dan deo ne­vla­di­nog sek­to­ra uz ne­se­bič­nu po­moć do­na­to­ra iz ino­stran­stva, ra­di po­sao na ko­me bi mo­gle da po­za­vi­de i or­ga­ni­zo­va­ni­je slu­žbe dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. Rad se od­vi­ja u dva prav­ca. Ste­ri­li­za­ci­ja, ali i zbri­nja­va­nje bo­le­snih, ugro­že­nih i mla­dih pa­sa. Pro­gram ste­ri­li­za­ci­je fi­nan­si­ra­li su stra­ni do­na­to­ri, kao i ve­ći­nu ak­tiv­no­sti ko­je se spro­vo­de u na­šem gra­du, a ve­za­ne su za za­šti­tu i zbri­nja­va­nje bez­dom­nih pa­sa i ma­ča­ka. Pro­gra­mom ko­or­di­ni­ra Azra Von Den Banck To­ma­še­vić iz Ul­ci­nja, Fon­da­ci­ja za za­šti­tu ži­vo­ti­nja ,,Susy Ut­zin­ger“ iz Švaj­car­ske i Ti­er­hil­fe Mon­te­ne­gro, ko­ju je osno­va­la i vo­di Re­na­te He­i­mann iz Ne­mač­ke. Sva­kog mje­se­ca fi­nan­si­ra­ju ste­ri­li­za­ci­ju od­re­đe­nog bro­ja pa­sa, naj­če­šće žen­ki, sa pod­ruč­ja Ba­ra i Ul­ci­nja - ka­že ona, ob­ja­šnja­va­ju­ći da je od apri­la Fon­da­ci­ja SU po­če­la fi­nan­si­ra­nje kam­pa­nje ste­ri­li­za­ci­je i ka­stra­ci­je 20 ži­vo­ti­nja sa pod­ruč­ja Ba­ra i Ul­ci­nja.
- Sva­kog mje­se­ca pet ste­ri­li­za­ci­ja žen­ki bi­će re­zer­vi­sa­no za vla­snič­ke pse, za one ko­ji ni­su u mo­guć­no­sti da sa­mi sno­se tro­ško­ve ste­ri­li­za­ci­je. Bez­dom­ni psi se hva­ta­ju, ste­ri­li­šu ili ka­stri­ra­ju, vak­ci­ni­šu pro­tiv bje­sni­la i vra­ća­ju na uli­cu, oda­kle su i uze­ti. Fon­da­ci­ja fi­nan­si­ra či­šće­nje od unu­tra­šnjih i spo­lja­šnjih pa­ra­zi­ta. Obi­lje­že­ni su mar­ki­ca­ma, pla­va, ze­le­na min­đu­ša. Na­ža­lost, i nji­ho­vu ali i nas lju­di, vr­lo če­sto su psi mal­tre­ti­ra­ni i pro­vo­ci­ra­ni da na­pa­da­ju i u od­bra­ni re­a­gu­ju na­sil­no. Mo­lim sve mo­je su­gra­đa­ne da bu­du lju­di! Pas, čo­vje­kov is­kre­ni i naj­bo­lji pri­ja­telj, ima du­šu. Osje­ća. Vo­li, tu­gu­je, zna da bu­de ljut, raz­o­ča­ran, umo­ran, ve­seo,... Ne po­sto­ji ljep­ši osje­ćaj ne­go ka­da zna­te da ste ne­ko­me po­mo­gli, spa­si­li je­dan ži­vot. Da, pse­ći ži­vot. Pas ne­ma ni­ko­ga sem nas. On za­vi­si od nas. A to što su se ne­ki na­šli na uli­ci, sa­mi, glad­ni, upla­še­ni, ni­je nji­ho­va kri­vi­ca. Čo­vjek im je od­re­dio ta­kvu sud­bi­nu za­to što ni­je htio, mo­gao ili znao da mo­že da bu­de dru­ga­či­je – is­ti­če Zo­ra­no­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma Fon­da­ci­ja Susy Ut­zin­ger fi­nan­si­ra­la je bo­jan­ke za dje­cu ko­je go­vo­re o bez­dom­nom psu Sreć­ku, ko­jih je u Ba­ru po­di­je­lje­no oko 300. Uz bo­jan­ku je djieljen le­tak o va­žno­sti ste­ri­li­za­ci­je i ka­stra­ci­je kao na­či­na da se spri­je­či ra­đa­nje hi­lja­da ne­že­lje­nih ži­vo­ti­nja.
- Po­zi­vam i mo­lim sve mo­je sugrađane da po­mog­nu u odr­ža­nju ovog pri­vre­me­nog sklo­ni­šta, do tre­nut­ka dok naš grad ne do­bi­je azil. Za­hva­lju­jem me­sa­ri­ma u La­ko­vi­ću, me­sa­ri Bur­ko, kao i Bo­ne­si i nje­nom vla­sni­ku Ne­delj­ku Čo­vi­ću, ko­ji po­ma­žu da pre­hra­ni­mo ve­li­ki broj pa­sa u „Oazi”. Apel i za­kup­ci­ma pla­ža- ne truj­te pse ko­ji su zi­mu preživjeli na na­pu­šte­nim pla­ža­ma. Iz ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ju imam sa lju­di­ma iz ra­znih kra­je­va Evro­pe i svi­je­ta Bar ni­je pre­po­znat kao po­želj­no mjesto za posjetu baš zbog ne­hu­ma­nog od­no­sa pre­ma ži­vo­ti­nja­ma -ka­že Mi­le­na Zo­ra­no­vić.D.S.


Ulič­ni pas odan kao i kuć­ni

Zo­ra­no­vi­će­va že­li da po­hva­li i is­tak­ne sva­ko­dnev­nu po­moć ko­ju pru­ža­ju gra­đa­ni ko­ji u svom okru­že­nju na­hra­ne i na­po­je na­pu­šte­nog psa ili mač­ku.
- Bez­dom­ni pas, po­go­to­vu onaj ko­ji je bio vla­snič­ki, pa se on­da iz ko zna ko­jih raz­lo­ga na­šao sam i na­pu­šten na uli­ci, osu­đen je na uža­san ži­vot. Pa­ti za­to što je osta­vljen sam, ne­za­šti­ćen, gla­dan, bo­le­stan, po­vri­je­đen,...Mo­je lič­no is­ku­stvo ka­zu­je da je ulič­ni pas za­hva­lan, odan i do­bar kao i ra­sni pas. Za­to po­ziv i mol­ba da se ne ku­pu­ju, već udo­mlja­va­ju psi. Ima pre­li­je­pih, umi­lja­tih i želj­nih lju­ba­vi, ma­lih i ve­li­kih. Vje­ru­jem i na­dam se da će­mo svi za­jed­no da za­u­sta­vi­mo ne­mi­lo­srd­no tro­va­nje, ubi­ja­nje i mu­če­nje pa­sa i ma­ča­ka u na­šem gra­du - ka­že Zo­ra­no­vi­će­va.