KO­TOR - Sa­jam or­gan­skih i tra­di­ci­o­nal­nih pro­iz­vo­da, ko­ji je or­ga­ni­zo­vao Šo­ping cen­tar „Ka­me­li­ja“ u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja, oku­pio je ju­če u Ko­to­ru dva­de­se­tak pro­iz­vo­đa­ča iz či­ta­ve Cr­ne Go­re. Po­sje­ti­o­ci su mo­gli da de­gu­sti­ra­ju, ali i da po pri­stu­pač­nim ci­je­na­ma pa­za­re raz­li­či­te do­ma­će i or­gan­ske pro­iz­vo­de: si­re­ve, ra­ki­ju, ma­sli­no­vo ulje, dže­mo­ve, so­ko­ve, ali i ku­pus, kr­to­lu, mr­kvu, luk...
U okvi­ru saj­ma, a u sklo­pu ma­ni­fe­sta­ci­je „Su­sre­ti Plje­vlja­ka“, odr­ža­na je i pre­zen­ta­ci­ja plje­valj­skog si­ra za šta je bio za­du­žen Vla­di­mir Čo­lo­vić, ko­me su po­dr­šku da­li i nje­go­vi su­gra­đa­ni, a štand, kao i sa­jam, ob­i­šao je i gra­do­na­čel­nik Ko­to­ra dr Alek­san­dar Stjep­če­vić.
Or­gan­sku ra­ki­ju „Tr­no­va­ču“ ko­ja se pe­če od di­vlje kru­ške, ši­ve „po­že­ga­če” i ja­bu­ke, nu­dio je Vi­do­slav Kr­va­vac iz se­la Tr­no­vi­ce kod Plje­vlja, ko­ji se po­hva­lio da svo vo­će ga­ji u sop­stve­nom voć­nja­ku.
-Go­di­šnje mo­gu pro­iz­ve­sti do hi­lja­du li­ta­ra ra­ki­je, ali to za­vi­si od ro­da i vre­men­skih uslo­va. Mo­ja ra­ki­ja pred­sta­vlje­na je i na svim saj­mo­vi­ma u re­gi­o­nu; Sr­bi­ji, Re­pu­bli­ci Srp­skoj, i do­bi­la je ve­li­ku zlat­nu me­da­lju od stra­ne naj­e­mi­nent­ni­jih struč­nja­ka sa ovih pro­sto­ra - re­kao je Kr­va­vac za „Dan“. Nje­go­va ra­ki­ja je pre­po­zna­tlji­va i po svo­joj am­ba­la­ži, jer se na fla­ša­ma na­la­ze re­pli­ke iko­na, dok se dru­ga vr­sta bo­ca uvo­zi iz Ita­li­je.aGu­žva je vla­da­la i kod štan­da Dra­gi­ce Mir­ja­čić iz Nik­ši­ća ko­ja je iz­ni­je­la 13 or­gan­skih pro­iz­vo­da od dre­nji­ne, od su­še­ne dre­nji­ne do al­ko­hol­nog pi­ća, to jest ra­ki­je, če­ti­ri vr­ste so­ko­va, dže­mo­ve, li­ke­re, slat­ko, kom­po­te, su­še­ne i ki­sje­le dre­nji­ne. Pri­je de­set go­di­na po­če­la je, ka­že, da se ba­vi pro­iz­vod­njom ovog „bo­žan­skog“ vo­ća ko­je bi zbog kva­li­te­ta tre­ba­lo da bu­de za­stu­plje­no na svim tr­pe­za­ma. Na svo­ju pro­iz­vod­nju i svoj rad je po­no­sna, a još vi­še je či­ni sreć­nom to što na­rod pre­po­zna­je ono što je zdra­vo.
-Ono što dre­nji­na sa­dr­ži u se­bi mi­slim da ne sa­dr­ži ni­jed­no dru­go vo­će, a to su; pek­tin ta­nin i vi­ta­min B17. Dre­nji­na je vo­će ko­je se la­ko mo­že pre­ra­di­ti, a to zna­či da po­sje­du­je svoj or­gan­ski kon­zer­vans ta­ko da ni­je mi bi­lo te­ško do­ći do ser­ti­fi­ka­ta i ima­ti svoj or­gan­ski pro­iz­vod. Svo­je pro­iz­vo­de pla­si­ram u re­sto­ra­ni­ma, ka­fi­ći­ma, dok kod ho­te­li­je­ra još uvi­jek ni­sam na­i­šla na ra­zu­mi­je­va­nje, ali se na­dam da će usko­ro i oni shva­ti­ti da po­ljo­pri­vre­da i tu­ri­zam ne mo­gu i ne idu jed­no bez dru­gog, da se go­stu nu­di na­še tra­di­ci­o­nal­no, or­gan­sko iz na­šeg kr­ša, a ne da ih nu­di­mo beč­kom šnic­lom, fran­cu­skom sa­la­tom, grč­kom itd. - po­ru­ču­je Dra­gi­ca Mir­ja­čić.
Plje­va­ljak Želj­ko Ma­ca­no­vić se na­kon 20 go­di­na pro­ve­de­nih u Be­o­gra­du gdje je ži­vio i ra­dio, vra­tio u svo­je se­lo i na ga­zdin­stvu po­vr­ši­ne 32 hek­ta­ra za­po­čeo pro­iz­vod­nju ži­ta­ri­ca (helj­da, spel­ta, raž, je­čam, ovas ko­je pre­ra­đu­je u bra­šno). On sma­tra da u Cr­noj Go­ri po­sto­je do­bre šan­se za ba­vlje­nje po­ljo­pri­vre­dom, ali u or­gan­skoj pro­iz­vod­nji, dok u kon­ven­ci­o­nal­noj ne­ma­mo mo­guć­no­sti da kon­ku­ri­še­mo ve­li­kim ze­mlja­ma.
-Na na­šem ga­zdin­stvu u se­lu Gli­ba­ći uglav­nom ra­di­mo sin i ja, a ka­da je sje­tva i že­tva an­ga­žu­jem kom­ši­je i pri­ja­te­lje. Pla­si­ram pro­iz­vo­de po pro­dav­ni­ca­ma zdra­ve hra­ne i ho­te­li­ma – ka­že Ma­ca­no­vić.
Svo­je pro­iz­vo­de; džem od man­da­ri­na i man­da­ri­ći­ne (ko­re man­da­ri­na ko­ja se su­še i mi­je­ša­ju sa še­će­rom pod od­re­đe­noj re­cep­tu­ri i do­bi­ja se na­lik na oran­dži­ne) na, za­ni­mlji­vo de­ko­ri­sa­nom štan­du, pre­mi­jer­no su na saj­mu u Ko­to­ru pred­sta­vi­le su Her­ceg­no­vljan­ka Je­le­na Ra­do­vić i nje­na men­tor­ka Ma­ri­e­ta. Pro­iz­vod­nja je star­to­va­la pri­je sa­mo mje­sec da­na, a pro­da­jom su ka­žu za­do­volj­ne, jer su dže­mo­vi zbog spe­ci­fič­nog i pre­fi­nje­nog uku­sa pla­nu­li, a štand su obi­la­zi­li i tu­ri­sti sa kru­ze­ra. Te­gli­ca dže­ma od 400 gra­ma pro­da­va­la se po ci­je­ni od 5 eura, a ke­si­ca man­da­ri­ći­na ko­šta­la je 2 eura.
- Ovo je no­vi­tet na tr­ži­štu, a pro­iz­vod­nju smo tek po­če­li. Ko­men­ta­ri ku­pa­ca i onih ko­ji su pro­ba­li na­še dže­mo­ve su od­lič­ni, ta­ko da smo za­do­volj­ni. Na­da­mo se da će ovo da za­ži­vi i us­pi­je. Džem je spra­vljen od 100 od­sto do­ma­ćih ne­pr­ska­nih ma­na­dri­na iz Su­to­ri­ne, sve se ruč­no re­že, i sva pro­iz­vod­nja je ma­ni­fak­tur­na. U pr­vom na­vra­tu pro­iz­ve­li smo oko 50 ki­lo­gra­ma dže­ma – ka­že Ra­do­vi­će­va za „Dan“, na­ja­viv­ši mo­guć­nost sa­rad­nje sa vo­ća­ri­ma iz Bo­ke.
Sa tra­di­ci­o­nal­nim pro­iz­vo­di­ma; tu­če­nim ma­sli­ma i ma­sli­no­vim uljem, na saj­mu se pred­sta­vi­lo i Ma­sli­nar­sko dru­štvo „Bo­ka“ či­ja iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ve­sna Đu­kić ka­že da je ove go­di­ne rod ma­sli­ne u Bo­ki pod­ba­cio.
Na re­la­ci­ji Ti­vat – Gra­ho­vo ži­vi Ani­ta Bu­la­jić ko­ja sa po­ro­di­com na ima­nju u Gra­ho­vu pro­iz­vo­di po­vr­će, a na saj­mu je nu­di­la ku­pus, ru­ko­lu, kr­to­lu, bun­de­ve.
-Pro­da­ja ide do­bro jer svi zna­ju za gra­hov­ske pro­iz­vo­de, a ovo su još plus or­gan­ski sa de­kla­ra­ci­jom. Na­ša pro­iz­vod­nja ni­je ve­li­ka, ali je so­lid­na, a od nas ku­pu­ju spe­ci­ja­li­zo­va­ne rad­nje i od­re­đe­ne sa­mo­po­slu­ge, a ta­ko­đe ro­bu is­po­ru­ču­je­mo na kuć­nu adre­su. Mo­že se ži­vje­ti od ovog po­sla, a mo­ja po­ro­di­ca i ja se po­ma­lo ba­vi­mo i tu­ri­zmom - ob­ja­šnja Bu­la­ji­će­va po­no­sna na iz­lo­žne pro­iz­vo­de.
B. Mar­ko­vić


Re­gi­stro­va­no 290 or­gan­skih pro­iz­vo­đa­ča

U Cr­noj Go­ri tre­nut­no ima oko 290 re­gi­stro­va­nih or­gan­skih pro­iz­vo­đa­ča, pri če­mu se ta ci­fra mi­je­nja bu­du­ći da taj re­sor sva­ko­dnev­no do­bi­ja no­ve za­htje­ve za upis u re­gi­star.
-Za­i­sta je zna­čaj­no po­ras­tao nji­hov broj u po­sljed­njih če­ti­ri go­di­ne. Naj­vi­še ih je u Plje­vlji­ma i to pro­iz­vo­đa­ča ži­ta­ri­ca, u Bi­je­lom Po­lju vo­ća, dok ih je ma­nje u cen­tral­nom di­je­lu, na pri­mjer u Pod­go­ri­ci ima­mo sa­mo jed­nog re­gi­stro­va­nog za smo­kve, u Nik­ši­ću su dre­nji­ne, ima­mo pče­la­ra, a na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Her­ceg No­vi ima­mo sa­mo jed­nog re­gi­stro­va­nog ma­sli­na­ra na Lu­šti­ci, dok u Ko­to­ru ne­ma­mo ni­jed­nog re­gi­stro­va­nog or­gan­skog pro­iz­vo­đa­ča. Pri­mor­je ima po­ten­ci­jal; za­le­đe Ko­to­ra, Her­ceg No­vog i Ti­vat, sa­mo još uvi­jek ne­ma do­volj­no in­te­re­so­va­nja i mo­žda će upra­vo ova ma­ni­fe­sta­ci­ja ne­ko­ga mo­žda pod­sta­ći da poč­ne da se ba­vi or­gan­skom pro­iz­vod­njom - sa­op­šti­la je za „Dan“ Da­ni­je­la Sto­li­ca, ge­ne­ral­na di­rek­to­ri­ca za po­ljo­pri­vre­du i ri­bar­stvo u Mi­ni­star­tvu po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja.


Čo­lo­vić pro­iz­ve­de pet to­na si­ra i sve pro­da

Vla­di­mir Čo­lo­vić, ko­ji je po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đač plje­valj­skog si­ra iz se­la Kli­me­ri­ne MZ Bo­lja­ni­ći, svoj pro­iz­vod pro­da­vao je po ci­je­ni od pet eura po ki­lo­gra­mu.
-Ovaj sir bi tre­bao bi­ti je­dan od pr­vih pro­iz­vo­da ko­ji će bi­ti bren­di­ran, a mi smo na vi­še od po­lo­vi­ne tog pu­ta ka­ko bi on do­bio za­šti­tu ge­o­graf­skog po­ri­je­kla. Na pod­ruč­ju Plje­va­lja dje­lu­je udru­že­nje ko­je bro­ji oko 35 čla­no­va, a na te­ri­to­ri­ji na­še op­šti­ne ima do­sta po­ljo­pri­vred­nih ga­zdin­sta­va, ve­li­kih far­mi. Pro­iz­vod pla­si­ra­mo naj­če­šće u pri­mor­ske gra­do­ve i Pod­go­ri­cu, a ja lič­no i dio u Plje­vlji­ma. Kao in­di­vi­du­al­ni pro­iz­vo­đač go­di­šnje pro­iz­ve­dem od 3,5 do pet to­na si­ra i sve to pro­dam, po­hva­lio nam se Čo­lo­vić.