Da va­zduh u Plje­vlji­ma ni­je sa­mo za­ga­đen u vri­je­me ka­da ra­di Ter­mo­e­lek­tra­na i ka­da je u je­ku grej­na se­zo­na, pre­ma tvrd­nja­ma pred­stav­ni­ka eko­lo­škog dru­štva „Bre­zni­ca“ vi­di se i po či­nje­ni­ci da je to­kom apri­la bi­lo da­na ka­da je pri­su­stvo PM 10 če­sti­ca bi­lo šest ili se­dam pu­ta ve­će od do­zvo­lje­nog. Iz Bre­zni­ce tvr­de da u tim da­ni­ma Ter­mo­e­lek­tra­na ni­je ra­di­la, jer je po­čeo re­mont po­stro­je­nja, dok zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha ni­je bi­lo ni lo­že­nja in­di­vi­du­al­nih lo­ži­šta. Pre­ma mi­šlje­nju eko­lo­ga ja­sno se mo­že vi­dje­ti da mjer­na sta­ni­ca u na­se­lju Ga­go­vi­će, bi­lje­ži pri­su­stvo pra­ška­stih ma­te­ri­ja ko­je do­la­ze sa okol­nih de­po­ni­ja, kao i iz ko­pa Rud­ni­ka uglja, Po­tr­li­ca.
-Pri­su­stvo PM 10 če­sti­ca u va­zdu­hu je za­bi­lje­že­no od 250 do 300 mg/m3. To je oko šest pu­ta vi­še ne­go što je gor­nja gra­ni­ca do­zvo­lje­ne sa­dr­ži­ne po­me­nu­tih če­sti­ca. Sve to go­vo­ri da su, kop Rud­ni­ka uglja, de­po­ni­ja la­por­ca na Jag­nji­lu i de­po­ni­ja pe­pe­la i šlja­ke Ma­lje­vac za po­tre­be Ter­mo­e­lek­tra­ne, ve­li­ki za­ga­đi­va­či va­zdu­ha. To se mo­že vi­dje­ti i u to­ku ljet­njih mje­se­ci, ali se če­sto kri­vi­ca sa­mo pre­ba­cu­je i na Ter­mo­e­lek­tra­nu, ko­ja je za­i­sta ve­li­ki za­ga­đi­vač, ali se za­o­bi­la­zi za­ga­đe­nje ko­je stva­ra eks­plo­a­ta­ci­ja uglja i od­la­ga­nje la­por­ca na Jag­nji­lu - is­ti­če iz­vr­šni di­rek­tor „Bre­zni­ce“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić i po­ja­snio da je po­seb­no ve­li­ki pro­blem de­po­ni­ja Jag­nji­lo ko­ja se iz da­na u dan uve­ća­va i sa ko­je sva­ko­dnev­no do­la­zi pra­ši­na i pa­da po či­ta­vom gra­du.
Mi­tro­vić je ka­zao da ne­ma sum­nje da je kva­li­tet va­zdu­ha u Plje­vlji­ma i oko­li­ni naj­lo­ši­ji u Evro­pi. Pre­ve­li­ke kon­cen­tra­ci­je sit­nih, leb­de­ćih če­sti­ca, di­ma, ča­đi i pra­ši­ne, azot­nih ok­si­da, ura­na, ra­di­o­ak­tiv­nog to­ri­ju­ma, kao i broj­nih dru­gih štet­nih ma­te­ri­ja sva­ko­ga da­na Plje­vlja, svr­sta­va­ju me­đu naj­za­ga­đe­ni­je gra­do­ve Evro­pe.
- Jed­no­stav­no re­če­no, či­tav pe­ri­od­ni si­stem he­mij­skih ele­me­na­ta leb­di u va­zdu­hu u Plje­vlji­ma, a gra­đa­ni sve to udi­šu, tru­ju se, tr­pe i umi­ru. Us­put, za­kon­ska gra­ni­ca od 35 da­na u jed­noj ka­len­dar­skoj go­di­ni je odav­no pre­ko­ra­če­na, a ni­ko od nad­le­žnih ne re­a­gu­je, ta­ko da i ove go­di­ne ima­mo kon­stant­no pre­ko­ra­če­nje za­ga­đe­nja va­zdu­ha sa­mo sa PM 10, dok su pre­ko­ra­če­nja i dru­gih opa­snih ma­te­ri­ja u va­zdu­hu kon­stant­na i za­bri­nja­va­ju­će vi­so­ka. Pri­mjer da je re­ci­mo sa­mo u fe­bru­a­ru 2017 go­di­ne, re­gi­stro­va­no 15 da­na sa po­ve­ća­nim vri­jed­no­sti­ma PM 2,5 če­sti­ca ko­je su opa­sni­je za zdra­vlje gra­đa­na. Sa­dr­žaj vi­so­ko kan­ce­ro­ge­ne ma­te­ri­je ben­zo­na, pi­re­na iz­ra­ču­nat kao sred­nja vri­jed­nost ne­djelj­nih uzo­ra­ka u fe­bru­a­ru iz­no­sio je 7,91 na­no­gra­ma po me­tro kub­nom, što je sko­ro osam pu­ta vi­še od do­zvo­lje­nog - ka­že Mi­tro­vić i is­ti­če da su ove zi­me za­ga­đe­nja va­zdu­ha u Plje­vlji­ma do­sti­gla gra­ni­ce ljud­ske iz­dr­žlji­vo­sti.
Ta­ko je 13. ja­nu­a­ra u pet ča­so­va uju­tru za­ga­đe­nje iz­no­si­lo pre­ko 845.6 mg/m3, da­kle se­dam­na­est pu­ta vi­še, ili 1700 od­sto iz­nad gra­ni­ca mak­si­mal­no do­zvo­lje­ne kon­cen­tra­ci­je (MDK).
Mi­tro­vić ka­že da u Plje­vlji­ma, pre­ma po­da­ci­ma Svjet­ske zdra­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, sva­ka pe­ta oso­ba umre od po­sle­di­ca za­ga­đe­no­sti va­zdu­ha, što je ve­o­ma za­bri­nja­va­ju­će. Ni­ko ne spro­vo­di is­tra­ži­va­nja, ni­ti se iko ozbilj­ni­je ba­vi pi­ta­nji­ma pre­ra­ne smrt­no­sti sta­nov­ni­ka plje­valj­skog kra­ja, ko­je je u po­sled­njih dva­de­set go­di­na po­sta­lo za­bri­nja­va­ju­će.
-Ve­li­ki broj smrt­nih slu­ča­je­va od kar­ci­no­ma bron­hi­ja i plu­ća, le­u­ke­mi­je, bo­le­sti di­saj­nih pu­te­va uop­šte, te hro­nič­ne op­struk­tiv­ne bo­le­sti plu­ća za gra­đa­ne plje­valj­skog kra­ja su po­sta­le za­bri­nja­va­ju­će. Ali, iz­gle­da sa­mo gra­đa­ni­ma - ka­že Mi­tro­vić.
Što se ti­če smrt­no­sti od bo­le­sti di­saj­nih pu­te­va i hro­nič­ne op­struk­tiv­ne bo­le­sti plu­ća, tvr­de upu­će­ni, sta­ro­sno stan­dar­di­zo­va­ne sto­pe na pod­ruč­ju Plje­va­lja su vi­so­ke i od­ska­ču od pro­sje­ka, za Cr­nu Go­ru i ze­mlje u okru­že­nju, kao i sto­pe smrt­no­sti od zlo­ćud­nih bo­le­sti, ko­je se ta­ko­đe zna­čaj­no raz­li­ku­ju od pro­sje­ka. Mi­tro­vić pod­vla­či da svi za­ga­đi­va­či mo­ra­ju bi­ti na­tje­ra­ni da po­štu­ju za­kon­ske pro­pi­se i da je to naj­bo­lje za Plje­vlja.
B.Je.


Lo­kal­na vlast u slu­žbi za­ga­đi­va­ča

-Zbog ne­do­no­še­nja od­lu­ke o na­pla­ti eko­lo­ške na­kna­de od za­ga­đi­va­ča, Op­šti­na Plje­vlja mje­seč­no gu­bi oko po­la mi­li­o­na eura. Ni­ko­me ni­je­su do kra­ja ja­sni raz­lo­zi zbog ko­jih lo­kal­na upra­va odu­go­vla­či sa do­no­še­njem od­lu­ke o na­pla­ti na­kna­da, s ob­zi­rom da joj je to omo­gu­ćio Za­kon o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Ov­de je po sve­mu su­de­ći ri­ječ o „kla­sič­noj iz­da­ji in­te­re­sa lo­kal­ne za­jed­ni­ce”, ima­ju­ći u vi­du eks­trem­no za­ga­đe­nje u Plje­vlji­ma i ugro­že­nost zdra­vlja i ži­vo­ta gra­đa­na, od stra­ne onih ko­ji su do­bi­li po­vje­re­nje gra­đa­na ili su na plat­nom spi­sku za­ga­đi­va­ča, pa zbog to­ga to ne ra­de. Od­la­žu­ći do­no­še­nje od­lu­ke, oni po­ma­žu za­ga­đi­va­če na šte­tu ci­je­le op­šti­ne. Od­bor­ni­ke i lo­kal­nu vlast tre­ba da bri­ne op­štin­ski, a ne bu­džet za­ga­đi­va­ča.
No­vim za­ko­nom o ži­vot­noj sre­di­ni osta­vlje­na je mo­guć­nost lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma da mo­gu pro­pi­sa­ti na­kna­du za za­šti­tu i una­pre­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne, uz sa­gla­snost Vla­de – ka­že Mi­tro­vić i is­ti­če da je je­di­ni uslov da se pri­ku­plje­na sred­stva ko­ri­ste na­mjen­ski, za za­šti­tu i una­pre­đe­nje ži­vot­ne sre­di­ne.