BERANE - Svetom arhijerejskom liturgijom, koju je u manastiru Đurđevi stupovi služio vladika Joanikije, proslavljen je praznik Svete Marije Magdaline, slava Eparhije budimljansko-nikšićke.Pro­sla­vi su, po­red sve­šten­stva, mo­na­štva i op­štin­skog ru­ko­vod­stva, pri­su­stvo­va­li i broj­ni vjer­ni­ci i go­sti, ne sa­mo iz be­ran­skog kra­ja, ne­go i iz dru­gih mje­sta.
Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je pod­sje­tio da Sve­ta Ma­ri­ja Mag­da­li­na ni­je mo­gla vr­ši­ti sve­te slu­žbe, ali je do­bi­la bla­go­slov od Bo­ga da pro­po­vi­je­da je­van­đe­lje. Ka­zao je da je to či­ni­la do kra­ja ži­vo­ta, zbog če­ga je na­zva­na rav­no­a­po­stol­nom.
-Nje­na ri­ječ je bi­la pu­na bož­je isti­ne, ima­la je si­lu da pre­po­ra­đa ljud­ske umo­ve i sa­vje­sti, da pro­svje­tlju­je ljud­ske du­še i da ih pri­vo­di Go­spo­du, jer mno­gi go­vo­re: Go­spo­de, Go­spo­de, ali dje­la Bož­ja ne či­ne i nji­ho­va ri­ječ ne­ma dej­stva – ka­zao je Jo­a­ni­ki­je.
On je na­gla­sio da u Sve­tom pi­smu pi­še da je Ma­ri­ja bi­la že­na gre­šni­ca, ob­u­ze­ta de­mon­skom si­lom i da je Go­spod si­lom isti­ne svo­je, prav­de i lju­ba­vi, is­tje­rao de­mo­ne iz nje­ne du­še, oslo­bo­dio je, na­kon če­ga je ona kre­nu­la za njim.
-Ima­la je ta­kvu vje­ru ko­ja se, u jed­nom mo­men­tu, po­ka­za­la ja­čom i čvr­šćom od one ko­ju su ima­li sve­ti apo­sto­li. Za­to se ona za­jed­no sa Pre­sve­tom Bo­go­ro­di­com udo­sto­ji­la da pr­va do­bi­je bla­go­vi­jest o Vas­kr­se­nju Hri­sto­vom, da ugle­da otvo­re­nu grob­ni­cu iz ko­je je vas­kr­sao Go­spod, da vi­di an­đe­le, da joj se ja­vi sam Go­spod i da ona bu­de bla­go­vje­sni­ca bla­ge vi­je­sti o Vas­kr­se­nju Hri­sto­vom - is­ta­kao je Jo­a­ni­ki­je.
On je, po od­slu­že­noj li­tur­gi­ji, u ko­joj se vjer­ni na­rod pri­če­stio sve­tim taj­na­ma Hri­sto­vim, po­zdra­vio i go­ste, za­hva­lju­ju­ći im na za­jed­nič­kim mo­li­tva­ma ko­je su uz­ni­je­li Go­spo­du Isu­su Hri­stu.
-Sla­va ove Epi­sko­pi­je - Sve­ta Ma­ri­ja Mag­da­li­na do­la­zi nam u naj­ljep­še do­ba go­di­ne i li­je­pa je pri­li­ka da se sa­be­re­mo s ra­znih stra­na. Ve­li­ka nam je ra­dost ka­da vi­di­mo da nam do­la­ze dra­gi go­sti. To su, u stva­ri, sve na­ši do­ma­ći, ka­da vi­di­mo ma­ti Ha­ri­ti­nu iz Peć­ke pa­tri­jar­ši­je sa se­stra­ma ov­dje, to je za nas ve­li­ka ra­dost, jer mi smo kao jed­na ku­ća. Ova sve­ti­nja i nje­na isto­ri­ja ne bi po­sto­ja­li da ni­je bi­lo Pa­tri­jar­ši­je. A sva­ka­ko i ova sve­ti­nja je mno­go zna­či­la za Peć­ku pa­tri­jar­ši­ju. Bi­la je oslo­nac na­šem na­ro­du sa Ko­so­va i Me­to­hi­je ko­ji je u bje­ža­ni­ja­ma išao put Še­ku­la­ra i Va­so­je­vi­ća i do­la­zio ov­dje u Đur­đe­ve stu­po­ve, da na­đe utje­hu. Li­je­po je ka­da vi­di­mo na­še sve­šte­ni­ke ko­ji ži­ve u Grč­koj, Fran­cu­skoj i ko­ji slu­že u ta­mo­šnjim cr­kva­ma. Dra­go nam je ka­da vi­di­mo na­še kti­to­re, do­bro­tvo­re, ob­no­vi­te­lje na­ših sve­ti­nja, one ko­ji su udah­nu­li ži­vot Epar­hi­ji bu­di­mljan­sko-nik­šić­koj- is­ta­kao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
On je po­seb­no po­zdra­vio oca Mi­ha­i­la ko­ji je na sla­vu ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi do­šao iz Pe­tro­gra­da.
-Po­seb­na nam je čast i ra­dost što je da­nas ov­dje i naš dra­gi brat, sa­slu­ži­telj otac Mi­ha­i­lo iz Pe­tro­gra­da, ko­ji ta­mo po­di­že ve­li­ki hram, kao što i mi po­di­že­mo hram u Be­ra­na­ma. Ve­li­ku nam je ra­dost do­nio i brat­sku lju­bav. Bra­ća su nam uvi­jek do­bro­do­šla i to je iz­nad sva­ke po­li­ti­ke i pri­zem­nog ko­men­ta­ra. Šta ima ljep­še ne­go da mi, ko­ji smo na to­li­koj raz­da­lji­ni, isto mi­sli­mo, isto osje­ća­mo i da se uvi­jek u brat­skoj lju­ba­vi sre­ta­mo – po­ru­čio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Ri­je­či za­hval­no­sti uz­vra­tio je otac Mi­ha­i­lo na­vo­de­ći da se uza­jam­nom lju­ba­vlju srp­ske i ru­ske pra­vo­slav­ne cr­kve po­bje­đu­ju sve ne­mo­ći i te­ško­će ko­je sre­će­mo na ži­vot­nom pu­tu.
To­kom sve­ča­no­sti go­vo­rio je i pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić, is­ti­ču­ći da će lo­kal­na upra­va na­sta­vi­ti da, u okvi­ru svo­jih mo­guć­no­sti, po­ma­že Epar­hi­ju bu­di­mljan­sko-nik­šić­ku, a po­seb­no iz­grad­nju hra­ma Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog u cen­tru Be­ra­na.
D.J.

Od­li­ko­va­nja Ra­de­vi­ću i Mar­ti­no­vi­ću

Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je uru­čio pri­zna­nja za­slu­žnim po­je­din­ci­ma ko­ji su da­li po­se­ban do­pri­nos una­pre­đe­nju cr­kve­nog ži­vo­ta. Naj­ve­će od­li­ko­va­nje Epar­hi­je bi­di­mljan­sko-nik­šić­ke, me­da­lju Sve­tog Ge­or­gi­ja pr­vo­ga ste­pe­na, za ob­no­vu pra­vo­slav­ne vje­re i sve­to­sav­sko na­sle­đe u ple­me­nu Va­so­je­vi­ći do­bi­li su Vi­dak Ra­de­vić i Sve­to Mar­ti­no­vić. Epi­skop Jo­a­ni­ki­je je ar­hi­pa­stir­skom gra­ma­tom od­li­ko­vao Alek­san­dra Jo­ki­ća, Dra­gu­ti­na Ži­va­lje­vi­ća, Goj­ka Kne­že­vi­ća, Go­ra­na Ste­še­vi­ća, Ne­vla­di­no udru­že­nje „Klub Ve­li­ka“, po­ro­di­cu Ve­ska Vu­če­ti­ća, Ra­di­sa­va Jan­ko­vi­ća i Vo­ji­sla­va Ste­še­vi­ća. Oni su od­li­ko­va­ni za ve­li­ki do­pri­nos do­stoj­nom obi­lje­ža­va­nju 70- go­di­šnji­ce fa­ši­stič­kog ge­no­ci­da, iz­vr­še­nog 1944. nad ne­du­žnim srp­skim na­ro­dom Ve­li­ke i Gor­njeg Po­li­mlja i ka­no­ni­za­ci­ji ne­vi­nih žr­ta­va tog kra­ja. Istom gra­ma­tom od­li­ko­va­ni su Ne­nad i Zo­ran Tri­fu­no­vić za lju­bav pre­ma SPC i ve­li­ko­du­šno za­vje­šta­nje di­je­la svog ima­nja ma­na­sti­ru Đur­đe­vi stu­po­vi. U ime na­gra­đe­nih za­hva­lio je Vi­dak Ra­de­vić, po­zi­va­ju­ći sva va­so­je­vić­ka brat­stva da u što kra­ćem ro­ku opre­di­je­le sred­stva za iz­grad­nju hra­ma u Be­ra­na­ma.