PLjE­VLjA - Ru­dar­sko na­se­lje Gra­dac ne­ka­da je bi­lo op­štin­ski cen­tar, a po­sled­njih go­di­na go­to­vo da osta­je bez sta­nov­ni­ka. To po­tvr­đu­je i po­da­tak da ove škol­ske go­di­ne iz na­se­lja Gra­dac u ško­lu ni­je upi­san ni je­dan đak pr­vak. Sta­ro­sna struk­tu­ra sta­nov­ni­štva je iz­u­zet­no vi­so­ka, a broj sta­nov­ni­ka je u stal­nom pa­du. Ovo na­se­lje, u ko­me je do 1965. go­di­ne obi­ta­va­la sa­mo­stal­na op­šti­na, i u či­jem su sa­sta­vu bi­la se­la Po­bla­će, Pot­ko­vač, Bu­ko­vi­ca, Me­ljak, Bo­bo­vo i na­se­lje Šu­la, po­sled­njih go­di­na su­o­ča­va sa ne­sta­ja­njem.
-Tre­nut­no u Osnov­noj ško­li „Ra­do­je Kon­tić“ ima­mo 18 uče­ni­ka, a sve nas za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da u ovoj škol­skoj go­di­ni ni­je­smo ima­li ni jed­nog upi­sa­nog pr­va­ka - ka­že pred­sjed­ni­ca MZ Gra­dac Olja De­spo­to­vić uz ob­ja­šnje­nje da je sta­nov­ni­štvo Grad­ca sve sta­ri­je, te da je mla­dih sve ma­nje pa sto­ga po­sto­ji opa­snost da ško­la osta­ne bez uče­ni­ka.
-Si­gur­no je da ni nard­ne školske go­di­ne iz Grad­ca ne­će bi­ti đa­ka pr­va­ka - ka­za­la je De­spo­to­vi­će­va za „Dan”.
Na­se­lje Gra­dac, za­jed­no sa na­se­ljem Šu­la ne­ka­da je či­ni­lo oko­sni­cu sa­mo­stal­ne op­šti­ne Gra­dac. U Rud­ni­ku „Šu­plja sti­je­na“ u na­se­lju Šu­la ko­pa se ru­da olo­va i cin­ka, a u na­se­lju Gra­dac bi­lo je flo­ta­ci­o­no po­stro­je­nje gdje je vr­še­no odva­ja­nje ru­de od ja­lo­vi­ne i do­bi­jao se kon­cen­trat za pro­iz­vod­nju me­ta­la u to­pi­o­ni­ca­ma. U Grad­cu je bi­lo i sje­di­šte Osnov­nog su­da, ta­da­šnje Mi­li­ci­je, bi­lo je i sje­di­šte upra­ve Rud­ni­ka „Šu­plje sti­je­ne“. Pre­ma po­da­ci­ma iz 1961. go­di­ne, Gra­dac je imao 925 sta­nov­ni­ka. Kri­za po­či­nje na­kon pr­vog za­tva­ra­nja Rud­ni­ka „Šu­plja sti­je­na“ 1987. go­di­ne, ka­da su iz na­se­lja Gra­dac i Šu­le bez po­sla osta­la 444 rad­ni­ka.
U na­se­lju Šu­la po po­da­ci­ma zva­nič­nog po­pi­sa sta­nov­no­štva iz 1971. go­di­ne ži­vje­lo je 1.233 sta­nov­ni­ka. Pro­šle škol­ske go­di­ne ni ta­mo­šnja Osnov­na ško­la „Vla­di­mir Ro­lo­vić“ ni­je ima­la đa­ka pr­va­ka, a sta­ro­sna struk­tu­ra sta­nov­ni­štva je, pre­ma po­da­ci­ma po­pi­sa iz 2003. go­di­ne, 44,5 go­di­na.
-Pro­šle go­di­ne ni­je bi­lo pr­va­ka, ali ove go­di­ne ima­mo tri đa­ka pr­va­ka – sa­o­šti­li su iz MZ Šu­la.
U na­se­lju Šu­la bo­lji­tak se ni­je osje­tio ni na­kon po­nov­nog otva­ra­nja Rud­ni­ka „Šu­plja sti­je­na“ upks či­nje­ni­ci da rud­nik uspje­šno ra­di i da je je­di­ni ak­tiv­ni rud­nik u Evro­pi gdje se ru­da olo­va i cin­ka eks­plo­a­ti­še na po­vr­šin­skim ko­po­vi­ma a ne u jam­skim ok­ni­ma. Od Rud­ni­ka Šu­plja si­je­na ni­ka­kve ko­ri­sti ne­ma ni na­se­lje Gra­dac, jer se no­vo flo­ta­ci­o­no po­stro­je­nje na­la­zi u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ko­po­va i na­se­lja Šu­la. Gra­dac je na taj na­čin iz­gu­bio sva­ki zna­čaj.
Grad­cu je iz pro­šlo­sti osta­la sa­mo de­po­ni­ja ja­lo­vi­ne­za ko­ju je Vla­da Cr­ne Go­re 2009. go­di­ne obe­ća­la re­kul­ti­va­ci­ju ali ko­ja još uvjek ni­je po­če­la, već sta­nov­ni­ci­ma, ko­jih je isti­na sve ma­nje, stva­ra do­dat­ne eko­lo­ške pro­ble­me.
B. Je.


Ako DPS na­sta­vi da vla­da ista sud­bi­na če­ka i Plje­vlja

Broj sta­nov­ni­ka u na­se­lji­ma Gra­dac i Šu­la je stal­nom pa­du, a Plje­vlja­ci tvr­de da ka­da u Plje­valj­skom po­lju ne­sta­ne uglja, da sud­bi­na Grad­ca i Šu­la, če­ka i grad pod Go­lu­bi­njom.
-Ako se sje­ti­mo da je Rud­nik „Šu­plja sti­je­na“ do 1987. go­di­ne fi­nan­si­rao iz­grad­nju broj­nih obje­ka­ta po Pod­go­ri­ci, pa čak i od­ma­ra­li­šta po Slo­ve­ni­ji, a da je na­se­lje Šu­la tek 1991. go­di­ne do­bi­lo as­falt­ni put, on­da je u pot­pu­no­sti ja­sno zbog če­ga su ova na­se­lja do­ži­vlje­la ta­kvu sud­bi­nu. Na­ža­lost, da­na­šnja Vla­da Cr­ne Go­re se na isti na­čin po­na­ša i pre­ma Šu­li­ma, Grad­cu, ali i pre­ma Plje­vlji­ma. Iz ovih sre­di­na se i da­lje uzi­ma, a istim se ni­šta ne da­je. Ako sa­da­šnja vlast osta­ne na ni­vou Cr­ne Go­re, Plje­vlja će ima­ti istu sud­bi­nu kao Šu­la i Gra­dac – tvr­di funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta Vla­di­slav Bo­jo­vić.