Iko­no­pi­sac Dra­gi­ca Ko­sić je još jed­nom svo­jom iz­lo­žbom u ga­le­ri­ji „Fre­ska” u Her­ceg No­vom po­ka­za­la da je tre­nut­no me­đu naj­u­spje­šni­jim da­ma­ma na­šeg iko­no­sli­kar­stva. Nje­nih dva­de­se­tak ra­do­va potvdi­li su nje­nu stva­ra­lač­ku moć. Ova Zla­ti­bor­ka, op­či­nje­na Bo­kom i Me­di­te­ra­nom, u nje­go­ve cr­kve, zvo­ni­ke iko­no­pi­se, u či­sto ne­bo u či­tav taj am­bi­jent ko­ji je ta­ko pri­kla­dan ob­lik, nje­nom ve­drom i ra­do­snom po­i­ma­nju svi­je­ta i ži­vo­ta. Iko­na ko­ja je neo­dvo­ji­vi dio pra­vo­slav­ne tra­di­ci­je je u Dra­gi­ci, kao umjet­ni­ci na­šla jed­nu od naj­bo­ljih auto­ra ovih sve­tih sli­ka. Nje­na dje­la su ka­rak­te­ri­stič­na po pre­ci­zno­sti i jar­kim bo­ja­ma. Ona je u svom ra­du pro­na­šla har­mo­ni­ju umjet­nič­kog stva­ra­la­štva i stro­gog ka­no­na, ljud­ske slo­bo­de i bo­žan­skog ot­kro­ve­nja, sli­kar­stva i bo­go­slo­vlja, te­že­ći da se pop­ne na onu vi­si­nu ko­ji su u pro­šlo­sti do­sti­gli maj­sto­ri ve­li­ke tra­di­ci­je sli­ka­nja iko­ne.
– Dra­go mi je što smo na pra­znik ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, a uoči pra­zni­ka Jo­a­ki­ma i Ane oku­plje­ni da svi opet pro­mi­sli­mo ko smo, gdje smo i ku­da ide­mo i šta je to što nam je naj­va­žni­je u ži­vo­tu. Mi­slim da su to vje­ra i lju­bav – ka­za­la je Dra­gi­ca Ko­sić na otva­ra­nju svo­je iz­lo­žbe.
Na otva­ra­nju po­stav­ke isto­ri­čar umjet­no­sti i kri­ti­čar Kri­sti­na Mi­la­to­vić je kon­sta­to­va­la da je iko­no­sli­kar­stvo sa­mo po se­bi ka­rak­te­ri­stič­no jer je ka­no­ni­zo­va­no i u nje­mu ne­ma osci­la­ci­ja.
– Mo­že­mo ga kla­si­fi­ko­va­ti u sli­kar­stvo sim­bo­la jer ono kao ta­kvo, um­nu­tar pod­lo­ge ja­sno de­fi­ni­šte si­tu­a­ci­ju ko­ju umjet­nik že­li pri­ka­za­ti. Na­iv­no osli­ka­ne, na­bi­je­ne emo­ci­ja­ma i lju­ba­vlju pre­ma svo­joj vje­ri u hri­šćan­stvo, Dra­gi­ca ve­če­ras iz­la­že svo­ja rje­še­nja za njoj omi­lje­ne si­tu­a­ci­je. I po­red, stro­gih pro­pi­sa, njen stil ka­rak­te­ri­še pro­mi­šlja­nje i por­te­ti­sa­nje li­ko­va, na­gla­še­na, ja­sna li­ni­ja i na­rav­no, ko­lo­rit kroz teh­ni­ku iko­no­pi­sa. Umjet­ni­ca sr­ča­no ob­ra­đu­je i slo­je­vi­to sta­pa sim­bo­le hri­šćan­stva u cje­li­nu. Iko­na ko­ja mi je za­pa­la za oko i ko­ja je dru­ga­či­je kon­ci­pi­ra­na od osta­lih, je­ste Sve­tih Jo­a­ki­ma i Ane. Nju ka­ra­ke­ri­še pri­je sve­ga po­kret i pri­ka­zi­va­nje. Ono što do­dat­no pod­sti­če uti­sak je­su i flo­ral­ni ele­men­ti, di­sket­no osli­ka­ni na tlu na ko­jem sto­je, a sim­bo­li­šu uspje­šnost ve­ze kao i bla­go­sta­nje i sre­ću dvo­je su­pru­žni­ka – ka­za­la je Kri­sti­na Mi­la­to­vić
Z.Š.


Če­ti­ri iz­lo­žbe u ino­stran­stvu

Dra­gi­ca Ko­sić ima svo­ju ra­di­o­ni­cu za iko­no­pi­sa­nje, a do sa­da nje­ne vri­jed­ne ra­do­ve pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da vi­di u Pod­go­ri­ci, Ko­to­ru, Tiv­tu, Her­ceg No­vom, a ima­la je i če­ti­ri iz­lo­žbe u ino­stran­stvu u Los An­đe­le­su i Oslu. Ra­di­la je iko­no­stas u cr­kvi Sve­te Ne­de­lje u Moj­de­žu, a nje­ne iko­ne se na­la­ze u cr­kvi Sve­tog Pre­o­bra­že­nja u Iga­lu, Sve­tog Sa­ve u Mo­ri­nju, Sve­tog Ili­je na Mo­kri­na­ma, Sve­te Tro­ji­ce u Ku­ti­ma.