Ma­na­stir Pre­o­bra­že­nja Hri­sto­vog, me­toh ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo, na pla­ni­ni So­mi­ni po­vi­še Ba­nja­na, u Her­ce­go­vim lu­ka­ma, na 75 ki­lo­me­ta­ra od Nik­ši­ća, mi­nu­le ne­dje­lje na dan Sv. apo­sto­la i je­van­đe­li­ste Jo­va­na Bo­go­slo­va, taj­no­vid­ca pro­sla­vio je 15 go­di­na od osve­će­nja. Od­slu­žen je i po­men kra­lju Alek­san­dru Ka­ra­đor­đe­vi­ću i svim stra­da­li­ma za vje­ru pra­vo­slav­nu i otadž­bi­nu sa pro­sto­ra Ba­nja­na, Gra­ho­va, Go­li­je, Oput­ne Ru­di­ne, Nik­šić­kih Ru­di­na, Ka­men­ska i di­je­la Her­ce­go­vi­ne 1941-1946. go­di­ne, njih 800 či­ja ime­na su is­pi­sa­na na spo­men plo­či u unu­tra­šnjo­sti hra­ma, kao i za 12 bo­ra­ca pri­pad­ni­ka biv­še JNA, po­gi­nu­lih na her­ce­go­vač­kom ra­ti­štu od 1991. do 1996. go­di­ne. Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju slu­žio je vla­di­ka bu­di­mljan­sko – nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom i mo­na­štvom.
Na­kon li­tur­gi­je, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je u be­sje­di is­ta­kao da je Jo­van Bo­go­slov bio naj­mla­đi uče­nik Hri­stov, ko­ji je kao mla­dić kre­nuo za Go­spo­dom sa svo­jim sta­ri­jim bra­tom Ja­ko­vom. Slu­šao je ri­ječ Bo­ži­ju iz usta Hri­sto­vih i gle­dao ču­da ko­ja je Isus či­nio, uz­ra­stao u vje­ri, is­pu­nja­vao se sve­ti­njom, Du­hom Sve­tim, uz­ra­stao u bo­ži­joj mu­dro­sti i kao naj­mla­đi, naj­či­sti­ji i naj­ne­vi­ni­ji me­đu apo­sto­li­ma do­sti­gao je do te mje­re sa­vr­šen­stva du­hov­no­ga ko­je se na­ro­či­to pro­ja­vi­lo u onom mo­men­tu ka­da su svi apo­sto­li iz­gu­bi­li hra­brost i po­uz­da­nje, ka­da su vi­dje­li ka­ko su bez­bo­žni­ci uhva­ti­li Hri­sta i ka­ko ga uda­ra­ju, po­ni­ža­va­ju i ra­za­pi­nju.
Na­gla­sio je da je Sv. Jo­van Bo­go­slov ve­li­ki apo­stol, taj­no­vi­dac, pi­sac ot­kri­ve­nja, ko­me su mno­gi hra­mo­vi po­sve­će­ni, na­ro­či­to na Pat­mo­su u Grč­koj gdje se on upo­ko­jio.
- I ov­dje mi ovu sve­ti­nju na go­ri So­mi­ni, ma­na­stir Pre­o­bra­že­nja Hri­sto­vog, osve­šta­smo pri­je 15 go­di­na na pra­znik Sv. Jo­va­na Bo­go­slo­va. Evo, da­nas, rav­no 15 go­di­na od osve­će­nja ove cr­kve ko­ju po­sve­ti­smo ime­nu Bo­ži­jem, pre­o­bra­že­nju Hri­sto­vo­me, a po­di­go­smo je za po­koj svih onih ko­ji su po­stra­da­li od brat­ske ru­ke, ali i svih onih ko­ji iz­gi­bo­še za vje­ru i ota­ča­stvo. I ov­dje su nji­ho­va ime­na is­pi­sa­na. A, da ne za­bo­ra­vi­mo na ovaj dan je bi­la i po­gi­bi­ja bla­že­no­po­čiv­šeg kra­lja Alek­san­dra Ka­ra­đor­đe­vi­ća. I ni­je slu­čaj­no što za­jed­no po­mi­nje­mo kra­lja Alek­san­dra ko­ji je bio pr­va žr­tva fa­ši­zma, te po­ša­sti, mra­ka i ta­me ko­ji je za­hva­tio Evro­pu. Dok je on bio živ, ipak, se srp­ski na­rod us­pi­njao, a po­sli­je nje­go­ve smr­ti na­sta­le su ve­li­ke te­ško­će, ne­sre­će i ras­ko­li u srp­skom na­ro­du. Naš na­rod je is­pleo raz­ne pri­če o od­la­sku kra­lja Alek­san­dra u Fran­cu­sku, ka­ko ga je ta­da­šnji mi­tro­po­lit Ga­vri­lo Do­žić opo­mi­njao da ne ide na taj put, a on je re­kao, „ako je vo­lja bo­ži­ja i da po­gi­nem, pa ne­ka po­gi­nem, ja za mo­ju otadž­bi­nu ne ža­lim ni ovo­ga pu­ta umri­je­ti”. To je onaj kralj oslo­bo­di­lac i uje­di­ni­telj. Imao je na­rav­no kao čo­vjek ma­na, ali nje­go­ve za­slu­ge su pre­ve­li­ke. Iako su ko­mu­ni­sti po­ni­šta­va­ju­ći sve vri­jed­no­sti, po­ni­šta­va­li i sva­ku za­slu­gu kra­lja Alek­san­dra, sa­mo su go­vo­ri­li o nje­go­voj dik­ta­tu­ri, ali nje­go­ve za­slu­ge ni­je­su mo­gli iz­bri­sa­ti, pa one iz­la­ze na vi­dje­lo - ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je, za­že­ljev­ši da sve­ti­nja u ko­joj su se oku­pi­li bu­de cr­kva ko­ja će mi­ri­ti, ra­ne li­je­či­ti i ko­ja će nas osve­ći­va­ti. L.N.


Sve­ti­nja sa­zi­da­na za po­koj du­ša

Te­me­lje za cr­kvu na So­mi­ni 1996. go­di­ne osve­štao i grad­nju bla­go­slo­vio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na Pre­o­bra­že­nje Go­spod­nje. Osve­će­nje je bi­lo na Sv. apo­sto­la i je­van­đe­li­stu Jo­va­na Bo­go­slo­va 9. ok­to­bra 2001. Iz­grad­nju su po­mo­gli Ra­do­mir Š. Lu­čić i mno­gi pri­lo­žni­ci. Ta­ko su To­mo i No­vi­ca Ba­ćo­vić da­ro­va­li ima­nje ovom hra­mu, sa že­ljom da se na So­mi­ni ma­na­stir sa­zi­da za du­šu nji­ho­vog si­na i si­nov­ca Mi­o­dra­ga ko­ji je po­gi­nuo na tre­binj­skom ra­ti­štu de­ve­de­se­tih go­di­na mi­nu­log vi­je­ka.